Валериј Борисович Харламов (; 14. јануар 1948 — 27. август 1981) је био совјетски и руски играч хокеја на леду који је наступао на позицији крилног нападача за ЦСКА из Москве у Првенству Совјетског Савеза од 1967. до своје погибије 1981. године. Харламов је био изузетно брз, интелигентан, технички поткован и доминантан играч, због чега је проглашен за најкориснијег играча совјетског првенства 1972. и 1973. године. Као изразити нападач кога је красила велика креативност на леду, био је и најбољи стрелац лиге 1972. године. Одолевала га је и изванредна вештина клизања која му је омогућавала да организује нападе при пуној брзини. Харламов се сматра једним од најбољих хокејаша своје ере, као и једним од највећих играча свих времена.
У међународној каријери, Харламов је представљао репрезентацију Совјетског Савеза на 11 светских првенстава, освојивши 8 златних, 2 сребрне и 1 бронзану медаљу. Учествовао је на тројима Зимским олимпијским играма — 1972, 1976 и 1980 — где је освојио две златне и једну сребрну медаљу, а такође је наступао и током чуведене Суперсерије 1972. године против селекције Канаде. Највећи део каријере провео је играјући у нападачкој тројци са Владимиром Петровом и Борисом Михајловом, а овај трио се сматра једним од најбољих у историји хокеја на леду.
Харламов је трагично изгубио живот у саобраћајној несрећи 1981. године. Након смрти, изабран је у Кућу славних Међународне хокејашке федерације (ИИХФ), Хокејашку кућу славних у Торонту, Дворану славних руског хокеја и уврштен је међу нападаче у Идеалном тиму века ИИХФ-а. У његову част, најбољем руском хокејашу у НХЛ лиги сваке године се додељује председнички трофеј по избору самих играча. Освајач руске Јуниорске хокејашке лиге добија Куп Харламова, а Континентална хокејашка лига је једну од своје четири дивизије назвала по њему.
Биографија Рођење Порекло и детињство
Отац — Борис Сергејевич Харламов (26. јун 1927 — 27. јануар 2010), био је бравар-испитивач у московској фабрици „Комунар”Војна фабрика која је производила агрегате за стрељачко наоружање. Од 1992. године ОАО „Дукс”.. Мајка — Шпанкиња (вероватно Баскијка) из града Билбаа, право име Кармен Ориве-Абад (Carmen Orive Abad, код куће звана Бегоња)Олимпизм. О матери Харламова (на шп. јез.); Испанские дети, эвакуированные в СССР (1937) (на шп. јез.) (1925—1987), 1937. године је евакуисана у Совјетски Савез међу избеглицама из Шпаније захваћене Грађанским ратом, а од 1940-их је радила у истој фабрици као стругар.
Борис и Бегоња су се упознали на игранци у клубу фабрике „Комунар”. Борис је у клуб дошао са пријатељем Шпанцем кога је познавао још пре рата, а отишао је у друштву младе ШпанкињеПрема документарном филму „Ледовая коррида Валерия Харламова”..
Валериј Харламов је рођен у Москви у ноћи између 13. и 14. јануара 1948. године. Борис и Бегоња су те вечери били у болничком заједничком смештају фабрике. Пред поноћ Бегоња је осетила да почиње порођај. Хитно су позвана заводска кола хитне помоћи да је превезу у породилиште, а у рано јутро млади пар је добио синаПрема сећањима Анатолија Тарасова, Бегоња се породила у колима: „Иако је возач возио прилично брзо, у породилиште су стигли са још једним путником — на путу је млада мајка родила сина” (Тарасов А. В. Три скорости Валерия Харламова // Левин Б. М. Три скорости Валерия Харламова. — М., 1984. — С. 13)..
Сину су дали име Валериј у част легендарног пилота Валерија Чкалова. Борис и Бегоња у то време нису били званично венчани јер је Бегоња имала само дозволу за привремени боравак. Тек три месеца након рођења сина званично су регистровали свој брак, што је Борис Харламов потврдио у документарном филму „Ледовая коррида Валерия Харламова”.
Године 1949. у породици Харламов рођена је и ћерка Тaтјана.
Детињство и младост Хобији Харламова у детињство су били хокеј на леду и фудбал. Почео је да клиза када је имао седам година. Његов отац је играо хокеј за фабрички тим и често је са собом водио сина. Харламов је 1956. године са мајком и сестром Валери отишао у Шпанију. У Билбау где је живео ишао је и у школу, али се након годину дана вратио са породицом у Совјетски Савез. Због порекла своје мајке у каснијој каријери добиће надимак „Шпанац“.
Током своје младости био је мали и мршав и имао је честих здравствених проблема. То је кулминирало 1961. године када му је откривена срчана мана. Од тог тренутка доктори су Валерију забранили присуствовање на часовима физичког васпитања, вежбање са теговима, пливање, па чак и да похађа летњи камп.
Његов отац Борис, упркос саветима лекара уписао га је у хокејашки клуб ЦСКА. Након три месеца тренеирања отац и син су отишли у болницу на прегледе. Тамо су лекари констатовали да је Валериј потпуно здрав и од тада је почео активно да се бави хокејом.
Признавање талента Талентованог младића убрзо су почели да препоручују за сениорски тим ЦСКА. Међутим, главни тренер армејског клуба, Анатолиј Тарасов, у прво време није видео озбиљне могућности у младом Харламову и говорио је да је његов главни недостатак низак раст. Харламов, који се до тада није превише истицао у хокејашкој школи ЦСКА, заблистао је на завршном турниру јуниорског шампионата СССР у пролеће 1967. године у Минску. Према речима Владимира Богомолова, који је тих дана играо са њим, Валериј се показао као нестандардни импровизатор, али истовремено и изузетно вредан играч који је играо искључиво за екипу. У Москви, одмах на железничкој станици, тренер спортске школе ЦСКА Виталиј Ерфилов саопштио је Харламову да желе да га испробају у сениорском тиму ЦСКА. У лето 1967. године Валериј је прошао припреме са тимом ЦСКА у Кудепсти, након чега се физички знатно променио и добио на мишићној маси.
Постепено су Харламова познавали да уводе у први тим. Дебитовао је за ЦСКА 26. априла 1967. године у мечу против московског Локомотива, а армејци су славили резултатом 5 : 2. Затим је Валериј одиграо још један меч — против Хемичара из Воскресенска (5 : 3 за ЦСКА). Укупно је у тој својој дебитантској сезони забележио две асистенције. У сезони 1967/68. наступио је 22. октобра у Новосибирску на мечу против Сибира (6 : 2 за ЦСКА), а у новембру је, ради „развоја играчке самосталности и усавршавања дриблинга”, прекомандован у другу лигу, у чебаркуљску Звезду, армејски тим Уралског војног округаСлавин В. // Советский спорт. — 2015. — 19. август.Славин В. // Советский спорт. — 2015. — 20. август.. Како је касније признао главни тренер Звезде Владимир Алфер, он је од Тарасова добио строго упутство:
Заједно са Харламовим у Звезду је послат и млади одбрамбени играч ЦСКА Александар ГусевКружков А., Голышак Ю. // Спорт-Экспресс. — 2014. — 29. август.. За кратко време хокејаши су се брзо уклопили у тим и дали велики допринос играма Звезде: Харламов је постигао 34 гола на 40 утакмица и постао љубимац локалне публике, док је Гусев веома ефикасно деловао на позицији бека. Владимир Алфер је редовно обавештавао Тарасова о Харламовљевим успесима, а након личног сусрета крајем фебруара 1968. године на првенственој утакмици ЦСКА у Свердловску, Харламов је враћен у Москву. Након што је 7. марта у Калињину (данашњем Тверу) одиграо последњу утакмицу за Звезду (после које је тим изборио пласман у виши ранг), хокејаш се 8. марта вратио кући и истог дана га је Тарасов позвао на тренинг ЦСКА.
Први успеси Малкин је 10. марта уврштен у основни састав ЦСКА, и то поново у мечу против новосибирског Сибира. Армејци су лако савладали ривала са 11 : 3, а Харламов је играо заједно са Викуловом и Полупановим, мењајући Фирсова. Свој први гол у сениорском тиму постигао је 23. априла 1968. године — против Крила Совјетов. На крају сезоне већ је наступао у саставу омладинског нападачког трија ЦСКА: Харламов — Смолин — Блинов.
Успео је да се установи у првом тиму ЦСКА тек у наредној сезони. У октобру 1968. године Харламов је први пут изашао у истој нападачкој линији са Борисом Михајловым и Владимиром Петровом на мечу против гоорковског Торпеда. Утакмицу је ЦСКА изгубио са 0 : 1, а Харламов је одиграо неприметно. Међутим, убрзо је овај тројац младих нападача почео да игра изузетно атрактивно и ефикасно.
У децембру 1968. године Харламов је позван у другу репрезентацију СССР, која је заменила репрезентацију Чехословачке на међународном московском турниру.
Одмах по завршетку овог турнира, Харламов је заједно са Борисом Михајловим и Владимиром Петровом позван у први састав репрезентације на две пријатељске утакмице са Канадом. Валериј је дебитовао у првој утакмици 6. децембра 1968. године, а следећег дана одиграо је и другу. Управо од ових мечева у репрезентацији СССР настао је чувени трио Михајлов — Петров — Харламов.
Од почетка 1969. године сва тројица су редовно позивана у национални тим за пријатељске мечеве, након чега су тренери одлучили да их поведу на Светско првенство у Стокхолму. Већ од првих мечева дебитанти су приказали висок ниво игре, што им је обезбедило сигурно место у саставу репрезентације.
У изворима постоје неслагања око тога када је Харламов постигао свој први гол на овом турниру — у књизи „Форвард № 17” Владимира Дворцова и Зиноа Јурјева, као и у чланку статистичара Јурија Лукашина у зборнику сећања Бориса Левина, наводи се да је први гол постигнут већ у дебитантској утакмици светског првенства против репрезентације САД у 38. минуту. Ова верзија је потврђена и у званичним записницима са меча објављеним у листу „Советский спорт” и недељнику „Футбол-Хоккей” — у оба издања Харламов је наведен као стрелац гола у 38. минуту. Ипак, записници са утакмице у енциклопедији „Хокеј” и на сајту Артура Шидловског оповргавају ове податке. Уколико се узме у обзир ова друга верзија, свој први гол на светским првенствима Харламов је постигао у наредној утакмици против Швеђана.
Турнир за репрезентацију 1969. године развијао се веома напето — након низа добијених мечева уследио је пораз од Чехословачке резултатом 0 : 2. Утакмицу касније уследио је сусрет са Швеђанима, које су совјетски хокејаши савладали са 3 : 2 уз доста муке, а сва три гола постигао је управо трио Петрова. У наредном мечу (претпоследњем на турниру) репрезентација је поново поражена од Чехословачке са 3 : 4. На тој утакмици Харламов је најпре постигао гол за свој тим, а затим је у својој зони предао пак директно на штап противнику, што је довело до одлучујућег поготка. Након утакмице, тренери су као главне кривце за пораз означили Харламова и голмана Виктора Зингера.
Упркос томе, никакве казне нису уследиле, а репрезентација СССР је постала шампион света: у последњем колу Швеђани су савладали Чехословачку са 1 : 0, па су на крају тимови СССР, Чехословачке и Шведске имали идентичан број бодова, а СССР је заузео прво место захваљујући најбољој гол-разлици.
По повратку у Москву, Харламову је (као и његовим саиграчима из тројца) додељено звање Заслужни мајстор спорта. Притом је то учињено без знања Анатолија Тарасова, што је изазвало велико негодовање са његове странеПрема сећањима Владимира Петрова у филму „Ледовая коррида Валерия Харламова”..
Врхунац хокејашке каријере Трио Михајлов — Петров — Харламов Нападачки трио ЦСКА стваран је током 3,5 године. Најпре се у ЦСКА појавио Борис Михајлов. Од 1967. године у првом тиму армејаца почео је да се појављује и Владимир Петров, који је виђен као замена за Александра Алметова који је одлазио из хокеја. При томе, Михајлов и Петров нису међусобно конкурисали за једно место у тиму — тренери су их посматрали као играче који се међусобно допуњују. У прво време током сезоне 1967/68. играли су заједно са Венијамином Александровом, а након турнеје тима ЦСКА по Јапану тројцу се придружио Харламов.
Пре почетка сезоне 1968/69, тренерима ЦСКА било је јасно да класични стил игре Александрова не одговара младим играчима, којима није био потребан утицај искусног мајстора, већ стицање самопоуздања међу својим вршњацима. Како истиче Леонид Трахтенберг, управо је Харламов био онај неформални лидер у тројцу за којим су се повукли Михајлов и Петров.
При томе је сваки од играча поседовао јединствен и препознатљив стил игре: