Црквени сабор је општи назив за разне врсте колективних црквених тела, по правилу састављених од епископа и других представника Цркве (презвитери, ђакони, монаси или лаици). Црквени сабори се сазивају ради расправљања и разрешења разних питања из области црквеног устројства и теолошких доктрина. Могу бити васељенски, помесни и остали. Помесни сабори деле се на митрополитске, епископске и патријаршијске.
За историју Цркве најзначајнији су седам васељенских (екуменских) сабора, које поред Православне цркве признају и Католичка црква, Старокатоличка црква, Англиканска црква и неке друге хришћанске заједнице. Православна црква признаје само ових седам васељенских сабора, док Католичка у опште саборе убраја још и Цариградски сабор из 869-870. године и 13.сабора које је католичка црква држала након Великог раскола 1054.године.
Хришћанска црква је од свог настанка била грађена као заједница, а највише тело Цркве представљало је све њене вернике. Први од таквих сабора био је апостолски Јерусалимски сабор, одржан око 50. године. Пошто је рана Црква била расута по дијаспори широм Римског царства, утемељење њеног канонског система било је могуће само на скупу од највећег угледа, који би окупио јерархе из читавог хришћанства, што је временом довело до одржавања васељенских сабора. Теолози су потврду ауторитету саборске институције налазили у Јеванђељу, односно у речима самог Христа:
"Врло сам жељео да ову пасху једем са вама прије него што пострадам..." (Лк, 22, 15)
Српска православна црква Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско, црквено-законодавно и црквено-судско тело Српске православне цркве, којим председава Патријарх српски. Свети архијерејски сабор има своје редовно годишње заседање и чине га сви епископи СПЦ. Овај сабор има карактер патријаршијског сабора.
Види још Васељенски сабори Помесни сабори Српски народно-црквени сабори у Карловачкој митрополији
Референце
Литература
Категорија:Хришћанство Категорија:Црквени сабори