Крик или Врисак () је назив за низ најпознатијих слика Едварда Мунка, норвешког сликара експресионизма. Слика приказује ужаснуту, помало демонску бесполну фигуру како стоји на мосту насупрот крвавоцрвеног неба. Ова слика је симбол анксиозности модерног човека и душевног бола, несхваћености, празнине. Пејзаж у позадини је Ослофјорд, гледан с једног брда недалеко од Осла. Димензије овог дела су 91 × 73,5 -{cm}-.

Постоји пет верзија слике које се налазе у разним музејима и приватним збиркама. Све су рађене ликовном техником пастелом или у периоду од 1893. године до 1910. године. Оригиналан назив слике какав му је Мунк дао јесте Крик Природе (-{Der Schrei der Natur}-). Слика би требало да симболизује човека са надјачаним осећањем егзистенцијалног страха и тескобе. Ово дело спада у најпрепознатљивија светска дела у уметности и сматра се Мона Лизом новог доба.„Едвард Мунк - Крик“, АРТНИТ, 3. децембар 2012. Приступљено 21. марта 2014.

Сам Мунк настанак овог дела је описао следећим речима:

Крик је више пута био на мети лопова. Прва крађа била је 1994. године, када је украден оригинал из Осла, но слика је убрзо враћена. Године 2004. слика је, заједно с Богородицом, поново украдена, овај пут из Мунковог музеја и нађена је тек 2006. године. Након успешне рестаурације, слика се налази у сталној поставци музеја од маја 2008. године, али је неповратно оштећена због дугог излагања влаге од стране лопова. Ова слика заузима 10. место на листи најскупље продатих слика, када је на аукцији 2. маја 2012. године достигла вредност од близу 120 милиона долара.

Извори инспирације thumb|upright|right|Едвард Мунк, 1921

У свом дневнику у запису под насловом „Лепо, 22. јануар 1892“, Мунк је написао:

Међу теоријама које су напредовале да би се објаснило црвенкасто небо у позадини је уметниково сећање на ефекте моћне вулканске ерупције Кракатае, која је месецима током 1883. и 1884. године, отприлике деценију пре него што је Мунк насликао ово дело, дубоко затамнила небо заласка сунца у деловима западне хемисфере. Научници су оспорили ово објашњење. Они примећују да је Мунк био експресионистички сликар и да није био првенствено заинтересован за дословно приказивање онога што је видео. Друго објашњење за црвено небо је да су они последица појаве седефастих облака који се јављају на географској ширини Норвешке и који изгледају изузетно слично небу приказаном у Крику. Алтернативно, сугерисано је да је близина и кланице и луднице месту приказаном на слици можда понудила неку инспирацију."Existential Superstar: Another look at Edvard Munch's The Scream" Slate.com Slate (22 November 2005). Retrieved 10 November 2008. Сцена је идентификована као поглед са пута који гледа на Осло, на Ослофјорд и Ховедеју, са брда Екеберг. У време сликања дела, Мункова манично-депресивна сестра Лаура Катерин била је пацијент у менталној установи у подножју Екеберга.

thumb|upright|Перуанска мумија у Ла Спеколи, Фиренца. Године 1978, Мунк научник Роберт Розенблум сугерисао је да је чудно, скелетно створење у првом плану слике инспирисано перуанском мумијом, коју је Мунк могао да види на Универселској изложби 1889. у Паризу. Ова мумија, која је била сахрањена у феталном положају са рукама уз лице, такође је погодила машту Пола Гогена: стајала је као модел за фигуре на више од двадесет Гогенових слика, међу којима је централна фигура на његовој слици Људска бед. (Берба грожђа у Арлу) и за старицу лево на његовој слици Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо?. Године 2004, један италијански антрополог је спекулисао да је Манк можда видео мумију у Музеју природне историје у Фиренци, која још више подсећа на слику. (waybacked mirror). Међутим, касније студије су оспориле италијанску теорију, пошто Мунк није посетио Фиренцу све док није насликао Крик.

Призор Крика је био упоређен са оним што доживљава појединац који пати од поремећаја деперсонализације, осећаја изобличења околине и самог себе.

Артур Лубоу је описао Крик као „икону модерне уметности, Мона Лизу за наше време.“Arthur Lubow, Edvard Munch: Beyond The Scream, Smithsonian magazine, March 2006, (retrieved 29 March 2013) Широко се тумачи као да представља универзалну анксиозност модерног човечанства.

Верзије

Мунк је створио четири верзије, две у боји и две у пастелу. Прва сликана верзија била је прва изложена, а дебитовала је 1893. Налази се у колекцији Националне галерије Норвешке у Ослу. Ово је верзија која има једва видљив натпис оловком „Kan kun være malet af en gal Mand!” („могао је да наслика само лудак“). Пастелна верзија из те године, која је можда била прелиминарна студија, налази се у колекцији Мунковог музеја, такође у Ослу. Друга пастелна верзија, из 1895. године, била је у власништву немачког јеврејског колекционара уметности Хуга Симона који ју је продао норвешком бродовласнику Томасу Олсену „око 1937“. Продата је за 119.922.600 долара на аукцији Сотеби'с импресионистичке и модерне уметности 2. маја 2012. финансијеру Леону Блеку. Аукцију су оспорили наследници Хуга Симона. Друга сликана верзија датира из 1910. године, током периода када је Мунк поново прегледао неке од својих претходних композиција. Такође се налази у колекцији Мунковог музеја. Ове верзије су ретко путовале, иако је пастел из 1895. био изложен у Музеју модерне уметности у Њујорку од октобра 2012. до априла 2013, а пастел из 1893. је био изложен у Музеју Ван Гог у Амстердаму 2015.

Поред тога, Мунк је направио литографски камен композиције 1895. од којег је сачувано неколико отисака које је Мунк направио. Само око четири десетине отисака је направљено пре него што је штампач поново изглачао оригиналну камену површину у Мунковом одсуству.

Материјални састав сликане верзије из 1893. године испитан је 2010. године.Brian Singer, Trond Aslaksby, Biljana Topalova-Casadiego and Eva Storevik Tveit, Investigation of Materials Used by Edvard Munch, Studies in Conservation 55, 2010, pp. 1–19. Available also on issuu.com Анализа пигмента је открила употребу кадмијум жутог, вермилиона, ултрамарина и виридијана, између осталих пигмената у употреби у 19. веку.Edvard Munch, 'The Scream', ColourLex

Референце

Литература

Temkin, Ann (2012) The Scream: Edvard Munch, Museum of Modern Art

Спољашње везе Edvard Munk - Vrisak u službi melanholije Откривена тајна мистериозне мрље на Мунковом „Вриску” (Б92, 2. септембар 2016) Edvard Munch – Biography and Paintings Munch and The Scream – Discussion in the In Our Time series on the BBC. The Scream – Zoomable version

Категорија:Уметничка дела Категорија:Сликарство