thumb|Биста Јована Дучића, Ристо Стијовић, бронза.Музеј Херцеговине, Требиње
Биста или Попрсје (; — гроб са пепелом умрлога, ) је врста скулптуре која даје представу горњег дела људске фигуре, приказујући главу и врат особе, као и већи и мањи део груди и рамена.Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија. 1, А-Љутомер (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959.Enciklopedija leksikografskog zavoda 1 A-Castelnau, Agram MCMLV Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ Биста се обично налази на постаменту. Материјали који се користе за ову врсту скулптуре могу бити различити: мермер, бронза, теракота, гипс или дрво. Биста је вајарско дело сагледиво из свих углова, као и скулптура, за разлику од рељефа који је везан за подлогу.
Вајарски портрети главе из античког периода познати као попрсја, често су фрагменти статуе целог тела, или су првобитно створени да се убаце у постојеће тело, па се не сматрају бистама, мада Вујаклија бисту и попрсје сматра синонимима.Vujaklja, M. (1980): Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta-Beograd
Галерија
Посебни облици бисте
Посебни облици бисте су: Херма (старогрчки: ἑρμῆς, пл. ἑρμαῖ) је биста која је постављена на једноставно али издужено, често правоугаоно постоље, на коме су понекад, на одговарајућој висини, урезане и мушке гениталије. Овај облик развио се у античкој Грчкој одакле су га преузели и Римљани. Терминалне фигуре и атласи настају обнављањем херми у доба ренесансе.
Референце
Категорија:Вајарство