О Митровдану 6. новембра 1817. састала се у Београду редовна кнезовска и старешинска скупштина, ради одређивања пореза и прегледања рачуна. Кад је тај посао завршен, прешло се на други, много важнији: кнез Милош проглашен је наследним кнезом Србије. О томе проглашењу састављен је нарочити акт, у облику адресе, који су сем свих присутних кнезова и старешина још потписала и нека свештена лица, a међу њима Агатангел, митрополит београдски, владика ужички Герасим, архимандрити манастира Враћевшнице, Каленића, Раванице, ваљевски прота и др. У списима мемоариста, ова скупштина названа је великом ради тога што су јој присуствовала и друга лица која нису учествовала у раду редовних скупштина.
У скупштинској адреси која је том приликом донесена каже се за кнеза Милоша да је он народу дао
и изјављује му се благодарност за то, и за све његове добре уредбе које је у народу учинио.
Истога дана о тој одлуци обавештен је и београдски везир Марашлија, нарочитим писмом, у коме га скупштина моли да се и он, код Порте, заузме за одобрење ове одлуке.
Референце ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 22) Народне скупштине за време прве владавине Милоша и Михаила Обреновића (1815-1842)
Категорија:Народне скупштине Србије Категорија:Историја Старог града (Београд) Категорија:Кнежевина Србија Категорија:Србија у 1817. Категорија:Политика Београда