Продан Рупар (Трусина, 1815 – Плана, 1877) био је један од најистакнутијих херцеговачких народних првака, стратешки визионар и водећа личност Херцеговачког устанка 1875. године. Својим ратничким искуством, дипломатском вештином и непоколебљивим вођством, Рупар је постао кључни архитекта отпора који је покренуо Велику источну кризу и суштински изменио историјску судбину српског народа на Балкану.
Порекло и каљење кроз буне Продан Рупар рођен је у кршевитој Трусини, изнад Дабарског поља, у породици угледног трговца Тома и домаћице Јелене. Одрастајући у времену када је османски зулум достизао врхунац, Рупар је рано стекао углед правичног и мудрог човека, због чега је изабран за народног кнеза. Своју храброст и војнички дар челичио је деценијама, учествујући у свим значајнијим локалним бунама које су потресале Херцеговину након 1852. године. Био је близак сарадник војводе Луке Вукаловића, од кога је научио вештину герилског ратовања и народне организације.Милорад Стојановић, Лука Вукаловић и херцеговачки устанци, Просвета, Београд, 1982,
Стратешка припрема устанка и дипломатска активност Рупар није био само човек од оружја, већ и промишљен народни вођа који је разумео да се дуготрајна слобода не осваја стихијски. Током августа и септембра 1874. године, у јеку неподношљивих пореских намета, Рупар окупио најистакнутије народне прваке: Петра Радовића, Јована Гутића, Симуна Зечевића, Илију Стевановића и Тривка Грубачића.Хамдија Капиџић, Херцеговачки устанак 1875-1878, Веселин Маслеша, Сарајево, 1958,
На овим тајним састанцима, посебно оном код цркве у селу Биограду, Рупар је наметнуо логистички план устанка: Мрежа снабдевања: Организовао је тајне путеве за допремање барута и наоружања из Црне Горе. Збегови за нејач: Као главни стратег заштите цивила, унапред је одредио локације збегова како би се народ заштитио од турске одмазде. Међународни преговори: У октобру 1874. године, лично је предводио преговоре са црногорским књазом Николом I Петровићем, тражећи гаранције за војну подршку. Чак и када су га европске силе и турски комесари покушали приволети на примирје обећањима о реформама, Рупар је остао непоколебљив, захтевајући суштинску слободу за свој народ.
Војно вођство у Невесињској пушци Када је у јулу 1875. године пукла прва "Невесињска пушка", Продан Рупар је стао на чело својих Херцеговаца као прекаљени командант. Командовао је јединицама које су извеле кључне блокаде путева између Мостара и Невесиња, потпуно паралишући кретање османских снага у том сектору.Гига Грачанин, Херцеговачки устанак 1875, Војноиздавачки завод, Београд, 1965,
мини|Слободарски крсташ-барјак херцеговачких устаника Његово присуство на бојишту, посебно у борбама код Крекова, улевало је сигурност устаницима. Истицао се способношћу да координише различите устаничке чете, држећи висок ниво дисциплине и саборности. Чак и под притиском међународних комисија које су током августа 1875. покушавале да угуше устанак дипломатијом, Рупар је пред страним конзулима јасно изнео став да херцеговачки Срби више неће трпети ропство.Бранко Павићевић, Кнез Никола и Херцеговачки устанак, Историјски институт, Титоград, 1980,
Учешће у биткама и смрт (1876–1877) Продан Рупар је, као један од главних вођа устанка, одиграо кључну улогу у највећим војним операцијама Херцеговачког устанка. Након почетних успеха Невесињске пушке, Рупар је предводио херцеговачке устаничке батаљоне у знаменитој бици на Вучјем долу (јул 1876. године), где су здружене херцеговачко-црногорске снаге нанеле стратешки пораз отоманској војсци. Током 1877. године, име Продана Рупара налази се на списковима истакнутих устаничких старешина који су деловали из ослобођеног Никшића. Као прекаљени народни првак, из ове базе је организовао и предводио нападе на турске положаје у рејону Билећких рудина, настојећи да потпуно одсече турске гарнизоне и онемогући њихово снабдевање.
Смрт и историјско наслеђе Свој животни и ратни пут Продан Рупар је окончао крајем 1877. године у борбама на Планој код Билеће.Бранко Павићевић, Кнез Никола и Херцеговачки устанак, Историјски институт, Титоград, 1980, Саво Скоко, Војвода Лука Вукаловић и херцеговачки устанци, Свијет књиге, Београд, 2004, Налазећи се на челу својих устаника, погинуо је на овом стратешки важном чворишту које је током целе 1877. године било поприште крвавих окршаја. Његова погибија на бојишту догодила се у самој завршници устанка, чиме је запечатио своју улогу вође који је борбу водио од првог дана до коначног слома османске власти у овим крајевима.Његово име остало је забележено међу старешинама који су својим деловањем припремили терен за међународно признање слободе херцеговачког народа, а локалитет Плана остао је упамћен као место последњег боја једног од највећих херцеговачких јунака 19. века.
Његово дело директно је довело до уласка Србије и Црне Горе у рат, а касније и Русије, што је резултирало Берлинским конгресом 1878. године.Милорад Екмечић, Устанак у Босни 1875—1878, Службени лист СРБиХ, Сарајево, 1973, Продан Рупар је у народном сећању Херцеговине остао упамћен не само као ратник, већ као мудар кнез и архитекта српске слободе чије име и данас симболизује част, витештво и родољубље.Службени гласник Републике Српске, "Одлуке о именовању улица у општинама Невесиње и Требиње", бр. 12/98.
Види још Невесињска пушка Битка код Вучјег дола Херцеговачки устанак (1852—1862)
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1815. Категорија:Умрли 1877. Категорија:Берковићани Категорија:Војсковође устанка у Херцеговини Категорија:Српске војсковође