Завршне операције Југословенске армије и савезника за ослобођење Југославије обухватају серију војних операција с циљем коначног ослобођења Југославије, а трајале су од 20. марта до 15. маја 1945. године.

Стање фронта пред почетак операција Средином марта 1945. између Драве и Јадранског мора протезао се фронт Југословенске армије, који се десним крилом повезивао с Трећим украјинским фронтом Црвене армије на Драви у рејону Барча, у Мађарској, а левим избијао на Јадранско море код Карлобага; немачки фронт на југословенском ратишту ишао је приближно линијом од десне обале Драве (од Доњег Михољца до њеног ушћа) — десном обалом Дунава—Мохово—ушће Дрине—Бијељина—Тузла—Сарајево—Травник—Бања Лука—Босански Нови—Бихаћ—Госпић—Карлобаг.Војна енциклопедија, 611. стр.

Немачка група армија „Е“ налазила се крајем марта:ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ, 476-478. стр. 15. козачки корпус (1. и 2. козачка дивизија и неколико полицијских батаљона) на десној обали Драве од Вировитице до Чађавице; 91. армијски корпус (11. пољска ваздухопловна дивизија и борбене групе „Фишер“ и „Гајгер“) у наставку на десној обали Драве до Даља; штаб 91. армијског корпуса пребачен је 10. априла из Нашица у Карловац, а одсек на Драви предат је 34. армијском корпусу; 34. армијски корпус (41, 22. немачка, 3. и 12. усташко-домобранска дивизија, немачка 963. тврђавска бригада „Киоц“ и борбена група „Бренер“, усташки здруг „Збор“ и делови белогардијског руског заштитног корпуса на Сремском фронту од села Мохова до ушћа Дрине и на десној обали Саве у рејону Брчког и Бијељине; 21. брдски армијски корпус (181. пешадијска, 7. СС и 369. легионарска дивизија, 964. и 969. тврђавска бригада, више полицијских батаљона и батаљон за извиђање, 8, 9. и 15. усташко-домобранска дивизија) у долини реке Босне и ширем рејону Сарајева; 15. брдски армијски корпус (373. и 392. немачка легионарска, 104. ловачка и 10. и. 11. усташко-домобранска дивизија) у долини реке Уне, Лици, на Кордуну и у Горском котару; 69. армијски корпус (бригаде: „Пластун“, „Југоисток“, борбена група „Хамершмит“ и слабије полицијске јединице) у западној Славонији, Хрватском Загорју и у простору Загреба, Јастребарског, Карловца; главнину 69. армијског корпуса чиниле су усташко-домобранске дивизије: 1. у западној Славонији, 2. у ширем рејону Загреба, 4. у рејону Босанског Брода, Сиска и Петриње, 5. код Бјеловара, 6. у рејону Бање Луке, 7. западно од Брода, 13. код Карловца, 14. на прузи Брод—Загреб, поглавников телесни здруг на простору Загреб, Бјеловар, Вараждин, а Брзи здруг источно од Загреба; 97. армијски корпус (188, 237. и 710. дивизија и 24. бригада крашких ловаца) у Истри и Словеначком приморју; у том простору налазиле су се и јаче немачке полицијске снаге, Српски добровољачки корпус, Ђујићева четничка дивизија и неколико италијанских фашистичких пукова; у рејону Марибора налазила се немачка 14. СС рутенска дивизија, а у Штајерској, Корушкој и Горењској 438. дивизија за нарочиту употребу; у Словенији су оперисале и јединице словеначког домобранства; морнаричке немачке снаге налазиле су се под командом групе „Југ“ — 11. дивизија за осигурање у Тршћанском и Кварнерском заливу, група џепних подморница и транспортна флотила у подручју Пуле, морнаричка и армијска обалска артиљерија на простору Градеж, Трст, Пула, Ријека, кварнерска острва; у простору Добоја налазила се јача група четника Драже Михаиловића; Штаб Врховног команданта Југоистока налазио се у Загребу, коме је био потчињен и 97. армијски корпус из групе армија „Ц“ са фронта у Италији.

Распоред снага Југословенске армије 250п|мини|Помицање фронта током завршних операција у Југославији од марта до маја 1945. године. План о координацији између Југословенске армије и савезничких армија у Мађарској и Италији утврђен је на састанку између маршала Јосипа Броза Тита и савезничких команданата маршала Фјодора Ивановича Толбухина и фелдмаршала Харолда Александера 24. априла 1945. у Београду. Основну идеју плана за завршне операције дао је Врховни командант Југословенске армије Јосип Броз Тито: пробити немачки фронт у Срему и Лици, а потом, надирањем десним крилом долином Драве ка Корушкој, а левим уз јадранску обалу ка Трсту, Сочи и горњем току Драве, затворити обруч око немачке балканске групације у области Јулијских Алпи и Караванки; истовремено, ради обезбеђења крилних армија, предузети с армијама у центру наступање на северозапад, ка линији Загреб—Карловац и даље према Словенији; јединице у позадини непријатеља нападаће његова упоришта и саобраћај.

Средином марта, снаге Југословенске армије биле су груписане:ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ, 478-479. стр. на десном крилу Трећа армија (16, 36. и 51. дивизија) у Барањи и Бачкој, и у оперативном погледу 6. и 10. корпус, који су остали под командом Главног штаба Хрватске до уласка под непосредну команду Штаба 3. армије; Прва армија: 1, 5, 6, 11. и 21. дивизија, Коњичка и Инжењеријска бригада, од 3. априла још 2, 17, 42. и 48. дивизија, а од 7. априла и 22. дивизија и тенковска бригада у Срему и Посавини; Југословенско ратно ваздухопловство (11. ловачка и 42. јуришна дивизија) имало је задатак да подржава операције 1. и 3. армије; у центру — Друга армија (17, 23, 25, 28. и 45. дивизија, 1, 2. и 3. артиљеријска бригада, Инжењеријска бригада) у источној Босни, и 3. корпус (27. и 38. дивизија), који се од 9. марта налазио у саставу Сарајевске оперативне групе; Четврта армија (9, 19, 20. и 26. дивизија, 1. тенковска бригада, Артиљеријска и Инжењеријска бригада и Пук за везу) у северној Далмацији; у оперативном погледу били су јој потчињени: 11, 7. и 9. корпус с тим што су 7. и 9. корпус и даље остали под непосредном командом Главног штаба Словеније, као и јединице 4. оперативне зоне; под команду 4. армије стављена је Поморска команда северног Јадрана са задатком да организује десанте на кварнерска острва, обезбеђује оперативно подручје армије на мору и врши дотур за 4. армију; 17. марта био је формиран Оперативни штаб за ослобођење Сарајева, под чију команду су стављени 2, 3. и 5. корпус и група бригада зеничког сектора.

У позадини немачког фронта оперисали ту 11. корпус (13, 35. и 43. дивизија) у Лици, Горском котару и Жумберку, 7. корпус (15. и 18. дивизија) у Долењској и Белој крајини, 9. корпус (30. и 31. дивизија и дивизија „Гарибалди Натисоне“) у Словеначком приморју, 4. оперативна зона (14. дивизија) у Штајерској и Корушкој, 6. корпус (12. и 40. дивизија) у Славонији и 10. корпус у западној Славонији и северној Хрватској.

Пред 4. армијом налазио се немачки 15. брдски армијски корпус на линији Уна—Удбина—Карлобаг и затварао правац преко Бихаћа и Суње у долину Саве, а преко Лике, Хрватског приморја и Горског котара за Ријеку; био је распоређен у две групе: 373. легионарска и 10. усташко-домобранска дивизија на простору Бихаћ, Доњи Лапац и 392. легионарска и 11. усташко-домобранска на простору Госпић, Карлобаг, Оточац, Јосипдол, Сењ; 4. армија имала је задатак да разбије непријатеља на фронту између горњег тока Уне и Јадранског мора, а потом да што пре продре у Истру и ка Трсту.Војна енциклопедија, 612. стр.

Ослобођење Лике и Хрватског приморја

250п|мини|Борбе за ослобођење Бихаћа марта 1945. Напад 4. армије почео је 20. марта ујутро, главним снагама правцем Горњи Лапац—Доњи Лапац—Небљуси према Бихаћу, а помоћним правцем Удбина—Кореница—Пријебој. У борбама 20. и 21. марта 4. армија је разбила непријатељске снаге и ослободила Горњи и Доњи Лапац, Небљусе, Удбину, Мекињар, Подлапац, Бунић, Кореницу, са делом снага форсирала Уну код Мартин Брода и ухватила везу са деловима 4. корпуса. Због могућности да Немци из рејона Бихаћа угрозе десни бок и позадину армије при њеном наступању на северозапад, Штаб 4. армије наредио је да 26. дивизија у садејству са 4. корпусом заузме Бихаћ. У борбама од 22. до 24. марта непријатељске снаге у Бихаћу су биле окружене. У међувремену су Немци упутили окруженим снагама у помоћ 104. ловачку дивизију из Босанске Крупе и јаче снаге 20. ловачког и 4. полицијског пука из 13. усташко-домобранске дивизије из Карловца; 26. дивизија продрла је 25. марта у град, а ноћу 25/26. марта сабила непријатеља на мали простор; до опкољених непријатељских снага, у критичном моменту по њих, пробили су се делови немачке 104. ловачке дивизије, али у наставку уличних борби непријатељске снаге биле су приморане да се ноћу 27/28. марта повуку у правца Острошца, а 26. дивизија и делови 4. корпуса заузели су град.ХРОНОЛОГИЈА , 1086-1087. стр.

Операције за ослобођење западне Лике и Хрватског приморја почеле су 4. априла. Тога дана 4. армија је разбила 392. легионарску и 11. усташко-домобранску дивизију на целој ширини фронта од Плитвичких језера до Јадранског мора, са делом снага избила на линију Пријебој—Чудин кланац—Лешће, раздвојила непријатељске снаге у Госпићу од оних у Оточцу, заузела Коњско брдо и Каперановац, Лички Осик, продрла у Госпић, ослободила Сушањ, а ноћу 4/5. априла и Карлобаг; исте ноћи делови 9. дивизије искрцали су се у Дињишкој ували и сутрадан ослободили острво и град Паг. За то време делови 4. корпуса избили су на линију Бриње—Огулин и одсекли непријатељске снаге у Лици од оних у рејору Карловца. У наставку борби делови армија су 6. априла ослободили Оточац, ноћу 7/8. априла Модруш и Јабланац и пресекли комуникацију Сењ—Нови Винодолски, а 10. априла ослободили Јосипдол, Личко Петрово Село и Огулин.ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ, 499-508. стр.

Продор кроз источну Славонију и северну Босну 300п|мини|Фронт у Европи 15. априла 1945.

Пошто је 1. армија 12. априла у садејству са 3. армијом пробила немачки утврђени фронт у СремуХРОНОЛОГИЈА , 1091. стр. и развила операције према Славонском Броду, Генералштаб је наредио да 4. армија продужи наступање правцем Ријека—Трст и овлада Словеначким приморјем, а 4. корпус и делови 2. и 5. корпуса обезбеђују њен десни бок. У духу наређења Генералштаба 4. армија је наставила наступање, протерала разбијене делове 15. брдског армијског корпуса, ослободила 12. априла острво Раб, 13. априла Тоуњ и Доње Дубраве, а 15. априла Цриквеницу и Нови Винодолски. Док је 4. армија продирала према северозападу, 7. корпус у Долењској и Нотрањској и 9. корпус у Горењској и Словеначком приморју везивали су, дејством на непријатељске комуникације, знатне непријатељске снаге.

На Сремском фронту 1. армија прешла је 12. априла у напад, заузела непријатељски главни утврђени појас и тога дана, поред других места, ослободила Вуковар и Жупању, а 13. априла и Винковце. За то време 3. армија је ноћу 11/12. априла са главним снагама форсирала Драву у рејону Валпова,ХРОНОЛОГИЈА , 1092. стр. а помоћним Дунав код Даља, одбацила непријатељске снаге с десне обале, ослободила Нашице и створила брешу у распореду 34. армијског корпуса северно од Ђакова.

Група корпуса (Други, Трећи и Пети) и Групе бригада Зеничког сектора концентрично су напале непријатељске снаге обједињене под командом 21. брдског армијског корпуса у ширем подручју Сарајева и у борбама од 28. марта до 10. априла принудиле их да се повуку према Славонском Броду, ослободиле Сарајево, Високо, Какањ и Бусовачу.ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ, 529-533. стр.ХРОНОЛОГИЈА , 1094. стр.

Друга армија наступала је правцем Тузла—Добој, садејствујући, дуж Саве, са 1. армијом, и у борбама 5—6. априла разбила делове 22. немачке и 15. усташко-домобранске дивније, до 10. априла избила пред Добој и овладала десном обалом реке Босне од Модрице до Трбуха, угрозивши одступни правац 21. брдског армијског корпуса; непријатељ је настојао да по сваку цену задржи мостобран код Добоја и омогући 21. брдском армијском корпусу да се повуче ка Славонском Броду. У оштрим борбама од 11. до 17. априла 2. армија је форсирала реку Босну, ослободила Добој и предузела гоњење непријатеља у правцу Дервенте.ЗАВРШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ, 530-537. стр.