Хасан Предојевић (око 1530 – 22. јун 1593), познат и као Тели Хасан-паша (), био је пети османски беглербег (вали) Босанског пашалука и османски војсковођа босанског порекла, који је предводио нападе на хабзбуршку Краљевину Хрватску током османског освајања Балканског полуострва.
Младост Хасан-паша Предојевић рођен је као Никола Предојевић у српској породици Предојевић,Noel Malcolm: Agents of Empire: Knights, Corsairs, Jesuits and Spies in the Sixteenth-century Mediterranean World. "Предојевићи" у прилозима, том 14-15, Институт за историју Сарајево Egidio Ivetic, Drago Roksandić (ed): Tolerance and Intolerance on the Triplex Confinium: Approaching the "other" on the Borderlands Eastern Adriatic and Beyond, 1500-1800, Università di Padova. Dipartimento di storia CLEUP. из Источне Херцеговине. Према писању историчара Мувекит Хаџихусеиновића, Никола је рођен у месту Лушци Паланка, у региону Босанске Крајине. Међутим, судећи по његовом надимку Херцегли, он је био из Херцеговине. Сматра се да је његово родно место Бијела Рудина, у општини Билећа.
Један отомански султан написао је у својој књизи да је затражио од племићке породице из Херцеговине, зване Предојевићи, да му се пошаље тридесеторо српске деце, укључујући и Предојевићевог јединог сина Јована и нећака Николу како би служили отоманском царству. Овај данак у крви Предојевић је тешко поднео. Веома млад Никола одведен је у Константинопољ као аџеми оглана (страно дете) где је на султановом двору преображен у ислам, добијајући име Хасан, што на турском значи лепи. Убрзо је напредовао у главног соколара и команданта сокола у Палати Топкапи (турски çakircibaşa).
По именовању за беглербега Босне, Тели Хасан-паша обновио је манастир Рмањ у којем је живео његов брат Гаврило Предојевић монах, православне цркве. Он је такође подигао и џамију у месту Поље, Грабовица, у општини Билећа.
Служба у Отоманском царству Санџакбег Сегедина Током владавине султана Мурата III, који је владао Османским царством од 1574 до 1595, Хасан-паша је постао санџакбег сегединског санџака. Ту дужност је обављао до јуна 1591. године.
Беглербег Босне мини|Хасан-паша Предојевић предводи отоманску војску из Босанског пашалука у бици код Сиска током 1593. године. Након службе у Сегедину, Хасан-паша је 1591. године именован за беглербега Босанског ејалата. Ратоборан и динамичан војсковођа ојачао је војску пашалука опремивши је бољом коњицом. Убрзо по ступању на дужности саградио је мост код Градишке како би побољшао упадице и нападе у Славонији.Р. Лопашић, Споменици Хрватске Крајине, III. (Загреб, 1889)
thumb|250px|Модеран приказ непознатог аутора који приказује успешан напад Гази Хасан-пашине војске на утврђење код Бихаћа у 1592. години. У аугусту 1591. године, без претходног проглашења рата, Хасан-паша напада Банску Хрватску и долази до Сиска, али након четири дана борбе наилази на снажан отпор. Тома Бакач-Ердеди, хрватски бан, покреће контранапад и заузима већи део Мославинског региона. Исте године, Хасан-паша предводи нове походе и заузима град Рипач надомак реке Уне. Ови напади су присилили хрватског бана да, крајем 1592. године, организује устанке за одбрану земље.Вјекослав Клаић: Повјест Хрвата од најстаријих времена до свршетка XIX. Стољећа, Књига пета, Загреб, Ови напади Хасан-паше из Босанског пашалука били су супротно интересима и политичким циљевима централне отоманске администрације у Константинопољу,, Proceedings of the Meeting from 18–19 June 1993. Zagreb-Sisak . . и пре су представљали амбицију босанских спахија за освајање и организовано пљачкање, често користећи за аргуменат заустављање ускока из пограничних делова Хабсбуршке монархије. Хасан-пашина војска, коју су чинили око 20.000 јаничара наставила је нападе у региону, освајајући важан стратешки град Сењ и његову луку узастопно убијајући ускоке. Због свега овога цар Светог римског царства шаље свог амбасадора у Константинопољ молећи да се Хасан-паша смени са положаја или ће бити приморан да прекине постојећи мировни споразуме између два царства. Делегату је кратко саопштено да ово питање потпада под одлуком великог везира и Дервиш-паше, миљеника султана. Чувши ово, Хасан-паша се осећао охрабрено да настави своје походе и убрзо је кренуо у освајање Бихаћа, који је пао 19. јуна 1592. након осам дана борбе, заједно са још неколико околних тврђава. Историјски записи показују да је у одбрани града погинуло скоро 2.000 људи, а да су Османлије узеле 800 деце као данак у крви и одвели их на преображење у ислам и на обуку за јаничаре. По освајању ових поседа, Хасан паша је подигао два утврђења. Једно је дао на управљање Рустем-паши, вођи војске великог везира Ферхад-паше. У току двогодишњих напада османски војници из Босанског пашалука предвођени Хасан-пашом, спалили су 26 хрватских градова и ухватили око 35.000 ратних заробљеника. Истовремено Предојевић је Бихаћки регион насељавао православним Србима. Он се у потпуности ослањао на Влахе регрутујући их у своје војне снаге. Према службеним забелешкама, Власи су по Хасановој наредби након пада Бихаћа 1593. године, населили подручја око Брековица, Рипача и Острвице.И ратоборнога Хасанпашу Предојевића миловали су Власи, а он се подпунома у њих уздао, употребљавајуüи их на својих војнах. По службеном извјештају заокупише Власи по Хасановој одредби г. 1593. након пада Бишћа крајеве око Брековице, Рипча, Острвице и у Врлој драги до Соколца, множећи се касније сваким даном. Али једва што се Власи по Крајини населише, већ је многим измедју њих додијало турско господство. Спомиње се, да су већ г. 1579. Власи стојећи на турској служби у Цазину и Острожцу,https://pdfslide.net/documents/radoslavlopasic-zakon-za-licke-vlahe-od-1433-1890-4dio.html Православни Власи из Источне Херцеговине и неки аристократи и тимара из редова турских и босанских Муслимана, насељавали су централне делове региона око реке Уне, чинивши значајно становништво у овом региону.
десно|мини|Фетхија, џамија у Бихаћ, бивша римокатоличка црква. Након пада града, Бихаћ је постао седиште истоименог санџака а римокатоличка црква је претворена у џамију и названа Фетхија ("освојена")
На почетку борби Хасан-паша наилазио је на мање отпоре и нападе ускока. Његове оружане снаге врло брзо су освојиле и заузеле Сењ и готово истребили све локалне ускоке. За овај успех, паша је, од стране султана, добио одликовање и титулу "везир"а. Паша је наредних година наставио походе по хрватској. Његових двадесет хиљада добро опремљених војника кренуло је у трећи напад на Сисак у битки надомак града, у којој се верује да је Хасан-паша погинуо.Ivo Goldstein: Croatia. A History, Transl. by Nikolina Jovanović, London: C. Hurst & Co.. . У овој борби хришћанске снаге убиле су и Хасановог брата Џафер-бега, управника Санџака Пакрац, Мехмед пашу, султановог нећака у управника херцеговачког санџака и Опарди-бега, управника Клишког санџак, Mitteilungen des Instituts für Österreichische Geschichtsforschung IX : . као и многе друге паше, бегове и аге које су пратиле Хасана у напад.. Према записима Мустафа Наима, Хасан-паша је живот изгубио након што је са једног од мостова пао у реку Након што се утопио, његов огртач однет је у Љубљану као трофеј где је преправљен у свештенички капут који је носио бискуп током служење мисе захвалности.
Заоставштина Султан Мурат III допустио је да се на месту погинућа Николе сагради црква којој је доделио и метохију. Сафвет-бег Башагић хвалио га као заслужног генерала и државника, као и великог и неустрашивог хероја.
Види још Битка код Бихаћа Битка код Сиска
Напомене
Референце
Литература
Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер, Радош Љушић
Литература
Категорија:Умрли 1593. Категорија:Требињци Категорија:Паше Османског царства Категорија:Дуги рат Категорија:Сисак Категорија:Босански пашалук Категорија:Личности Аустријско-турских ратова Категорија:Срби муслимани Категорија:Исламизовани хришћани Категорија:Срби у Босни и Херцеговини