Видан Папић (Горњи Милановац, 23. октобар 1960) српски је графички дизајнер, сликар и професор универзитета.

Биографија Рођен је као друго дете у породици Папић. Средњу школу за Примењену Уметност "Ђорђе Крстић" завршио је 1979. године у Нишу. Дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду 1984. године у класи Б. Ликића и Божидара Џмерковића. Последипломске студије уписао у класи Б. Кршића на предмету „Графика књиге“ 1984. године. Одслушао двогодишња предавања и због изненадне смрти професора естетике др Јеремића, смрти професора историје уметности Алексе Челебоновића и тешке болести професора Б. Кршића магистарска изложба Видана Папића никада није реализована.Биографија проректора Видана Папића, Универзитет у Крагујевцу

За време студија један је од оснивача тада листа студената Универзитета у Крагујевцу "Погледи" и графички уредник студентских листова Студент и НОН. Од 1985. ради у НИП Дечје новине из Горњег Милановца, где је главни ликовни уредник музичког часописа Џубокс, у раздобљу 1985-1987, а затим и ликовни уредник свих ревијалних издања Дечјих новина, као што су: Еурека, Мала Еурека, ЈУ Видео, Мелос, Осмосмерка и других, у периоду 1986-1989. Главни ликовни уредник Дечјих новина постаје 1989. године.

Године 1990. именован је за уметничког директора НИП Дечје новине, у чијем је дизајн студију радило 18 дизајнера који су уређивали целокупну издавачку делатност Дечјих новина обухватајући 22 редакције, где остаје до слома фирме 1994. када ступа у статус слободног уметника.

Видан Папић се појављује као извођач на усној хармоници у песми Авиони певају, горњомилановачке рок групе Бјесови.Видан Папић на Discogs-у

Од средине деведесетих живи у Крагујевцу. Био је ожењен Снежаном Скоко, ликовном уметницом.

Просветни рад Године 1997. промовисан је у доцента на Факултету уметности у Приштини.

Школске 2000/2001. године предавао је, као гостујући професор Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на одељењу у Крагујевцу, а 2002. промовисан је у ванредног професора на Факултету уметности Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Од 2002-2005. године професор Папић је гостујући професор на Факултету хуманистичких наука, на Одсеку за дизајн и модну креацију у Новом Пазару и одељења у Нишу - Одсека за дизајна ентеријера.

Од 2002-2007. гостујући је професор на Факултету уметности у Нишу, одсека примењене уметности, на предметима Типографије и Плаката. Године 2008. промовисан је у редовног професора Факултета уметности Универзитета у Нишу, на коме је исте године изабран за шефа Одсека за примењене уметности, који је 2009. године акредитован као први и тада једини Одсек за примењену уметност у Србији.

Од 2013. је члан Сената Универзитета у Крагујевцу, као члан Ректорског колегијума, а истовремено и редовни професор и проректор за уметност, културу, издаваштво и визуелизацију.Информатор о раду Универзитета у Крагујевцу, фебруар 2013.

Награде I награда за плакат СУСРЕТИ ФАКУЛТЕТА УМЕТНОСТИ Ф-4, Београд, 1984. Награда за графику VII СЕПТЕМБАРСКИ САЛОН, Г. Милановац, 1989. Откупна награда за слику на тему Косовског боја, НАРОДНИ МУЗЕЈ, (стална поставка Народног музеја у Крушевцу), Београд, 1989. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу из лепе области књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за књигу ЉУБАВ У ДОБА КОЛЕРЕ Г. Маркес, Београд, 1994. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу ОХАРАСКА И ДРУГЕ ПРИЧЕ, Г. Маркес, на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА, Београд, 1994. II награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области публицистичке књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за књигу ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК, аутор проф Р. Љушић, Београд, 1994. Специјална награда за графику на ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ ИЗЛОЖБИ МИНИЈАТУРНЕ ГРАФИКЕ, Лестер, Велика Британија, 1994 I награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области лепе књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за књигу ШЕКСПИР У ПРИЧАМА, аутора Мери и Чарлса Лембла, Београд, 1995. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области историографије на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА, за књигу СВЕТИ САВА, аутора Проф. Димитрија Калезића, Београд, 1995. III награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области историографије на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за књигу МИЛАН ОБРЕНОВИЋ, аутора Проф Р. Љушића, Београд, 1995. Велика награда Макарије на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за библиофилско издање књиге, СРБИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА, аутора Васе Казимировића, Београд, 1995. I награда на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за илустрације из области дечје кижевности, за књигу ХРАНЉИВИЦЕ, Београд, 1995. I награда за најлепшу књигу на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ, за књигу СВЕТИ САВА, аутора проф Димитрија Калезића, Нови Сад, 1996. Велика награда ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ за добар дизајн, на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ, Нови Сад 1996. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области лепе књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА, за књигу СЛИКА ДОРИЈАНА ГРЕЈА, аутора О. Вајлда, Београд, 1996. I награда на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ПРАВОСЛАВНИХ ЗЕМАЉА за књигу СВЕТИ САВА, аутора Проф Димитрија Калезића, Пећ, 1996. I награда за опрему књиге на САЛОНУ КЊИГА за књигу СВЕТИ САВА аутора проф Димитрија Калезића, Херцег Нови, 1996. Велика награда ЈЕФИМИЈА, на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ПРАВОСЛАВНИХ ЗЕМАЉА за књигу ДРВО СЛЕПОГ ГАВРАНА, аутора др А. Б. Лаковића, Пећ, 1997. Награда из области дечје литературе на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ПРАВОСЛАВНИХ ЗЕМАЉА за књигу ЛЕГЕНДА О ОКТОБРУ, аутор текста Видан Папић и Крсто Миловановић, Пећ, 1997. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу из области лепе књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА, за књигу ФАУСТ, аутор Ј. В. Гете, Београд, 1997. Награда, Макарије на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА за библиофилско издање књиге, ФАУСТ, аутор Ј. В. Гете, Београд, 1997. I награда за најлепшу књигу на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ за књигу, СЛАВЕ, аутора проф Димитрија Калезића, Нови Сад, 1998. Велика награда ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ за добар дизајн, на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ, за књигу СЛАВЕ, аутора проф Димитрија Калезића, Нови Сад, 1998. I награда за најлепшу дечју књигу на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ за књигу ЛЕГЕНДА О ОКТОБРУ, Нови Сад, 1998. Специјална награда ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ на САЛОНУ КЊИГА И ГРАФИКЕ за добар дизајн за књигу ЛЕГЕНДА О ОКТОБРУ, аутор текста Видан Папић и Крсто Миловановић, Нови Сад, 1998. ЗЛАТНА ЗНАЧКА КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ, Београд, 1998. I награда за најлепшу књигу Салона за књигу СЛАВЕ, аутора проф Димитрија Калезића, Приштина, 1998. Специјална повеља на САЛОНУ КЊИГА, Крагујевац, 1998. I награда на за најбоље уређену и опремљену књигу у области ликовне културе за УМЕТНИЧКУ МАПУ ИЛИЈЕ ШОБАЈИЋА у издању центра за културу Никшић на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА у Београду, 1999. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу у области лепе књижевности на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА у Београду за књигу ТИ-ЈА аутора проф. др Јова Тошевског, Београд, 2000. I награда за најлепше уметнички опремљену књигу у области ликовне културе на МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА у Београду за УМЕТНИЧКУ МАПУ ПЕТРА ЛУБАРДЕ у издању центра за културу Никшић, групе аутора, Београд, 2000. ЗЛАТНА ЗНАЧКА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ, Крагујевац, 2001. Светосавска награда града Крагујевца за животно дело, 2017.

Филм Аутор је више мултимедијалних промотивних филмова као што су „Брод будала“, промотивно туристичког филма СО Сокобања, уџбеника из области психијатрије Анатомија адикције, промотивног филма Универзитета у Крагујевцу, студенских експерименталих филмова на тему Забрањени српски филм, на предмету графичких комуникација, промотивног филма Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу итд.

Његов филм „Брод будала“ је отворио Фестивал српског филма у Паризу 2007. године, Фестивал српског филма у Чикагу 2007. године, манифестацију Рашке духовне свечаности у Рашкој 2008. године, као и фестивал Културног лета у Врњачкој Бањи 2009. године.

Дизајн мини|Плакао сам кад је пала Секуритатеа, омот самиздат албума групе Трула Коалиција, дизајн Видан Папић Осим већ поменутог рада на дизајну часописа, сарађивао и учествовао у грађењу имиџа многих рок бендова широм старе Југославије: Смак - Крагујевац, Галија - Ниш, Бјесови - Г. Милановац, Печат - Нови Сад, Трула коалиција – Г. Милановац, Звонцекова Биљежница - Аранђеловац, Освајачи, Пропаганда 117, Агата – Крагујевац итд.

Један је од оснивача Међународног бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу. Учесник је преко 30 ликовних колонија и симпозијума из области уметности и ликовне културе. Објавио је низ стручних текстова и стручних реферата из области ликовне културе и дизајна, у иностраним и домаћим часописима.

Дизајнирао је више од 110 заштитних знакова и логотипа за разне брендове, фирме, установе и рок групе.

Види још

Списак српских сликара

Референце

Спољашње везе Глас јавности, 16.01.2001, Статут по мери личности Филм „Брод будала“ Видан Папић, Видан Папић њим мноштвом Видан Папић на Дискогсу

Категорија:Рођени 1960. Категорија:Уметници из Горњег Милановца Категорија:Уметници из Крагујевца Категорија:Професори из Крагујевца Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Српски сликари Категорија:Српски дизајнери Категорија:Српски графички дизајнери Категорија:Српски илустратори Категорија:Српски професори Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Приштини‎ Категорија:Наставници и сарадници Универзитета уметности у Београду‎