Поплаве у Србији су дошле након обилних падавина и снажног циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у другој половини маја месеца 2014. године. Падавине су обухватиле цео простор Србије и за 24 часа излучено је преко 100 литара кише по квадратном метру. Забележени су апсолутни падавински максимуми 15. маја у Београду (107,9), Лозници (110) и Ваљеву (108,2).REKORD: U Beogradu, Valjevu i Loznici pale najobilnije kiše u istoriji! Од последице набујалих река, клизишта и воде страдало је више од 30 особа. Проглашена је ванредна ситуација 15. маја.mondo.rs - Vanredna situacija u celoj zemlji
Развој циклона 200п|мини|лево|Мапа падавина 10—18. маја Циклон Тамара (такође и ДонатStigao Donat: Drastično zahladilo u unutrašnjosti, snijeg u Gorskom kotaru! у Хрватској или Ивет у средњој Европи) захватио је подручје средње и југоисточне Европе 13. маја 2014. године. Простирао се на великој хоризонталној површини, вертикалне дебљине неколико километара кроз целу тропосферу. Поље ниског ваздушног притиска формирало се над Јадраном, када је хладна и влажан поларни ваздух продро у регион Медитерана. Тај поларни фронт сударио се са влажним суптропским фронтом, што је довело до формирања веома ниског притиска. Током 14. маја циклонално поље се преместило према Балкану и „ујезерило“ над подручјем Србије, Хрватске и Босне и ХерцеговинеDie wilde "Yvette" sorgt für schwere Unwetter im südöstlichen Europa.
Засићеност ваздушне масе била је око 100%, а влажност је повећавана захваљујући топлом ваздуху са југа и истока. У прилог развоју оваквог поља ниског притиска погодовала је и физичко-географска специфичност Балканског полуострва. Центар циклоналног поља био је над Србијом и Босном и Херцеговином, где је између 13. и 15. маја излучена велика количина падавина, највећа икада забележена од када се воде метеоролошка осматрања. Слабљење и нестанак циклона започето је током 16. и окончано 18. маја.Ciklon Tamara 13 - 16. maj 2014.
Хронологија поплава Обилне киша изазвана циклоном над Балканским полуострвом падала је готово без прекида у периоду између 13. и 16. маја на простору Србије и суседних држава. У року од 24 часа излучено је преко 100 литара по метру квадратном, а све укупно за три дана пало је преко 200 литара воденог талога - највише у Ваљеву, Београду, Лозници и Новом СадуOboren rekord, više kiše nego ikad. Велика количина падавина довела је до појаве бујичних токова, плављења и покретања бројних клизишта.
Ово је уједно био и најкишовитији мај месец у историји. вишегодишњи просек за ово доба године је око 70 милиметара талога, међутим 2014. пало је чак 214 литара по метру квадратном (Београд). Поплављена подручја У табелама је дат преглед општина по окрузима које су поплављене делимично или потпуно: Град Београд Браничевски округ Мачвански округ Сремски округОбреновац, ЛазаревацКостолацЛозница, Шабац, Мали Зворник, Богатић, Крупањ, КоцељеваСремска Митровица, Шид
Поморавски округ Колубарски округ Моравички округ Шумадијски округ Рашки округСвилајнац, Ћуприја, Параћин, РековацВаљево, Уб, Лајковац, Љиг, Осечина, МионицаЧачак, Лучани, Горњи МилановацРача, Кнић, ТополаКраљево
14. мај мини|Мапа поплава у Србији Током 14. маја јако невреме изазвало је појаву бујица и изливање река из корита. То је довело до проглашења ванредног стања у 16 општина Србије. Излила се река Колубара са притокама Љиг и Качер, затим Болечка река, Скрапеж, Јадар и Западна Морава. Поплављени су нижи предели у близини река у Ваљеву, Лајковцу, Убу, затим у општини Љиг и Горњи Милановац, Косјерићу, Лозници, околини Новог Сада (Петроварадин, Футог), као и у Малој Моштаници и Мислођину.Невреме у Србији, ванредно у 16 места Спасилачке екипе су евакуисале неколико десетина грађана са простора захваћеним великим падавинама.
15. мај У току ноћи између 14. и 15. маја, спасилачке службе евакуисале су преко 500 људи из угрожених подручја. Проглашена је ванредна ситуација на територији целе СрбијеПроглашена ванредна ситуација у целој Србији. У Тополи је током спасилачке акције настрадао ватрогасацНасеља под водом, прве жртве. Обилне падавине су довеле до изливања Колубаре у близини рударског угљеног басена што је довело до обуставе радаПоплаве зауставиле "Колубару". Преко 85.000 људи широм земље остало је без струје, а велики број кућа и домова је поплављен. Због велике количине воде и покретања клизишта остали су одсечени поједини делови општина ЛозницаБорба са воденом стихијом.
Због критичног стања у земљи, представници неколико држава Европе понудили су хуманитарну помоћ, међу првима Русија и Словенија.
16. мај Стање се знатно погоршало током 16. маја када је неколико градова и места остало без струје - међу којима Лазаревац, Параћин, Смедеревска Паланка, као и деловима Шапца и ОбреновцаВише градова и општина без струје. Током дана велика количина воде се излила из Колубаре и поплавила Обреновац и околину. Започета је евакуација целог града и суседних насеља, у којој су учествовале бројне спасилачке службе и јединице (војска, жандармерија, ватрогасци и др). Обреновац је прекрила вода у висини од неколико метара.Евакуација Обреновца, има жртава
Због обилних падавина, на подручју Босне и Херцеговине и Хрватске ниво Саве је био у порасту. Након јавног позива окупио се велики број волонтера из свих крајева Србије који су упућени у Шабац и Сремску Митровицу да подижу бране и насипе на обаламаОдбрана Шапца, велики одзив волонтера. У већини области где је прекинута достава електричне енергије, вода није била за пићеБорба са поплавама широм Србије. До краја дана евакуисано је 15.200 особа из угрожених подручја, од чега највише из Обреновца. Критично стање је било у Свијланцу, Параћину, Крупњу и многим другим местима, где је већина насеља поплављена или одесечена због одрона и клизиштаКритично у четири округа.
17. мај thumb|Насип у Шапцу подигнут на обали Саве на месту старе војне касарне у близини силоса током мајских поплава 2014 У ноћи између 16. и 17. маја преко 10.000 добровољаца учествовало је у изградњи бедема од џакова с песком у Шапцу и Сремској Митровици. Превентивно су евакуисани људи у близини насипа. Тешка ситуација била је Крупњу где се под утицајем клизишта порушило око 200 кућа, а комуникације су отежане. Љиг је било без струје и воде. У свим угроженим подручјима прорадио је велики број клизишта. Вода се делимично повукла из Горњег Милановца, Трстеника, Коцељеве и Свилајнца. Велика Морава се излила код Варварина и у близини ЋићевцаПоплаве у Србији, критично у Убу. Вода је продрла у површинске копове Колубарског угљеног басена - Велики Црљени и Тамнава-западно поље.
До краја дана евакуисано је укупно 16.300 особа, највише из Обреновца и БаричаБарич успешно евакуисан.
18. мај Током 18. маја циклон који је утицао на велике пдавине на простору Србије и региона се повукао према јужном делу Средоземља. На подручју општине Пожаревац излила се река Млава. Вода је угрозила термоелектрану Костолац и угљенокоп Дрмно. Ниво воде у Обреновцу се снизио, али је евакуација настављена. Из здравствених и безбедносних разлога улаз у Обреновац је био забрањен без посебне дозволе.
19. мај Из поплављених подручја укупно је било евакуисано око 25.000 особа. Евакуисани су људи из околине Сремске Митровице и Шапца, као и из шидских села Моровић и Вишњићево. Волонтери и специјалне службе су ојачавале бедеме на Сави, Млави и Колубари. У Београду су превентивно постављени бедеми на општинама Савски венац, Стари град, Чукарица, Нови Београд и ПалилулаНасипи на Сави одолевају.
Због пораста водостаја Саве у селу Забрежје, започета је потпуна евакуација ОбреновцаНови поплавни талас прети Обреновцу.
20. мај Током 20. маја водостај Саве и Дунава био је у порасту. Евакуисано је укупно преко 30.000 особа. У Обреновцу је забрањен улаз свима осим тимовима који се баве чишћењем и асанацијом терена. Одбрамбени насипи у Костолцу су ојачавани како би се сачували угљенокопи и термоелектрана. На Ђердапу је испражњена акумулација како би се припремила за надолазећи водени таласPOPLAVE Srbija se brani od vode u četiri grada.
Због пораста водостаја Дунава евакуисано је становништво у приобаљу смедеревске општине. Влада Републике Србије прогласила је 21, 22. и 23. мај за дане жалостиПроглашена тродневна жалост у СрбијиВлада прогласила тродневну жалост поводом жртава поплава.
21. мај Ниво Саве опао је за 10-ак центиметара. Ниво Дунава је био у порасту, па је проглашена редовна одбрана од поплава у Новом Саду и Голупцу. Села у околини Обреновца (Мислођин, Дражевац и др), добила су воду за техничку употребуСава опада, нема опуштања. У Смедереву је проглашена ванредна одбрана од поплава а градска лука била је потопљена водомhttp://www.blic.rs/Vesti/Srbija/467326/Smederevska-luka-pod-vodom-grad-jos-nije-ugrozen. Добровољци и службе су наставиле ојачавање постојећих бедема, подизање нових и санирање оних који су попустили. Евакуација у Обреновцу је настављенаObrenovac: Nivo vode ne pada, evakuacija još traje. Укупно је на простору Србије било поплављено до 21. маја 2.260 објеката.
22. мај Током 22. маја започет је делимичан повратак становништва у поплављена подручја. Становницима Барича је омогућено да се врате својим домовима, а један део становника Обреновца (мушкарци) дошао је у свој град да помогне око санирања штете и чишћења.Повратак и чишћење терена, опрез још трајеObrenovac: Vraćaju se vlasnici radnji i muškarci Водостај Дунава порастао је код Бачке Паланке, Новог Сада, Сланкамена, Панчева и Земуна, а ниво Тисе повисио се код ТителаDunav nadolazi u Zemunu i Pančevu, sutra i u subotu najgore. После седам дана пуштена је струја у Обреновцу и поново је започето ископавање угља из Колубарског басена за потребе ТЕНТ-а. Јединице жандармерије и специјални санитарни тимови наставили су чишћење поплављених предела од муља, кабастог смећа и лешева животиња.
23. мај Водостај Босута и њене притоке Студве растао је по 10 милиметра на сваких сат времена на територији Србије, због велике количине воде која је токовима долазила из Хрватске. Током ноћи између 22. и 23. маја река Млава пробила је насип недалеко од Костолца. У Раковици је одрон изазван клизиштем прекрио пут код тунела Стражевица, али је брзо отклоњенOdron u Rakovici, obustavljen saobraćaj kod tunela Straževica. Смедеревска Паланка је после осам дана добила воду из водоводаVodovod ponovo radi u Smederevskoj Palanci.
Укупно је евакуисано око 38.000 становника, од чега 25.000 са подручја ОбреновцаОбреновац, наставља се чишћење терена. Укинута је ванредна ситуација у Србији, а задржана је у два града и 17 општина који су били још под утицајем поплава (Сремска Митровица, Шабац, затим Обреновац, Љиг, Крупањ, Уб, Лајковац, Смедеревска Паланка, Осечина, Параћин, Мионица, Свилајнац, Косјерић, Бајина Башта, Мали Зворник, Коцељева и Владимирци)Предложено укидање ванредне ситуације.
24. мај Ванредна ситуација је укинута у Трстенику и становништво је почело да се враћа у своје домове. Сава и Дунав су били у стагнацији, а ванредна одбрана од поплава проглашена је у ЗемунуСава и Дунав не расту, штета се санира. Санација и чишћење у Обреновцу је настављено, а због многобројних клизишта на путу Лозница-Љубовија код Малог Зворника започета је изградња алтернативног пута дужине 11 kmСтабилно у већини поплављених места.
25. мај Ниво Дунава и Саве био је у опадању. После десет дана покренута је производња електричне енергије у термоелектрани Никола Тесла АТЕНТ "А" поново производи струју. Настава у основним и средњим школама у Ћуприји је обновљена. У Крупњу је дошло до пуцања бране у руднику антимона „Столице“, што је довело до изливања токсичне јаловине и потенцијалног еколошког проблемаKod Krupnja pukla brana, ekološka pretnja.
26. мај