Ђорђе И. Алфиревић (Београд, 18. април 1976) српски је архитекта, истраживач и уметник.
Биографија
Ђорђе Алфиревић је рођен 18. априла 1976. године у Београду, а основну школу и Земунску гимназију завршио је у Земуну. Дипломирао је 2002. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, одбраном дипломског рада Културни центар и апартманско насеље на Гардошу у Земуну, под менторством Дарка Марушића. На истом факултету стекао је звање магистра наука у области архитектонско-урбанистичког пројектовања 2010. године, одбраном магистарског рада Обнова и развој Рајачких пивница – оптималне методе пројектовања у контексту заштићене средине, под менторством Василија Милуновића. Докторирао је 2015. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, одбраном дисертације Експресионизам у архитектури XX века у Србији, под менторством Александра Игњатовића. Члан је УЛУПУДС-а од 2010. године. Од 2020. године ангажован је на Факултету савремених уметности у Београду, где је изабран у звање доцента, а 2024. године у звање ванредног професора.
Ликовни рад
Поред архитектуре, бавио се и цртежом и сликарством. Рани ликовни радови представљени су 2001. године на самосталној изложби Мрак у Галерији Народног универзитета „Браћа Стаменковић” у Београду, заједно са радовима Марије Ћурчић и Драгане Антић. У приказу изложбе у листу Борба наведено је да су Алфиревићеви цртежи били усмерени ка експресионистичком приступу и психолошким темама.
Његов ликовни и примењеноуметнички рад представљен је делом и у публикацији Атлас ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије – 21. век, у којој је уврштен у област архитектуре и ентеријера.
Године 2023. учествовао је на изложби Традиција као критеријум у Галерији „Анастас Јовановић” Музеја примењене уметности у Београду. Пројекат је био посвећен савременом промишљању народне традиције и њеном односу према примењеном и ликовном стваралаштву.
Награде и признања
2000 – Награда листа Борба за најбољи студентски пројекат, за пројекат Terra-forming, са ауторским тимом.А. Бобић, „Распетљали петљу”, Новости, 10. март 2001, стр. 18.Немања Брковић, „Ово није дечја идеја”, Борба, 17–18. фебруар 2001, стр. 7.
2003 – Прва награда на конкурсу за уређење трга испред Београдског драмског позоришта, Београд, самостални рад.Михаило Чанак, „Трг испред Београдског драмског позоришта у Београду”, ARD Review, бр. 30, 2004, стр. 22–26.
2005 – Прва награда на јавном анонимном конкурсу за урбанистичко-архитектонско решење комплекса ИГМ „Трудбеник” у Вишњичкој бањи, Београд, са Дарком Марушићем, Миленијом Марушић и Аном Чарапић.
2010 – Друга награда на међународном конкурсу за идејно решење Јапанске чесме на Калемегдану у Београду, самостални рад.
2012 – Друга награда на међународном конкурсу Ito Jakuchu Inspired у Токију, за пројекат павиљона Through Ito Jakuchu's Eyes, са Сањом Симоновић.
2021 – Прва награда на конкурсу за проширење постојећег депоа Народне библиотеке Србије, са Браниславом Митровићем.
Архитектонски рад
У архитектонској пракси бавио се пројектовањем стамбених и јавних објеката, ентеријера, као и архитектонским и урбанистичким конкурсима.
Међу ранијим пројектима је урбанистичко-архитектонско решење стамбеног насеља Вишњичко поље – ИГМ „Трудбеник” у Београду (2005), израђено са Дарком Марушићем, Миленијом Марушић и Аном Чарапић. Рад је добио прву награду на јавном анонимном конкурсу.
Године 2010. израдио је конкурсни пројекат Јапанске чесме на Калемегдану у Београду, који је добио другу награду на међународном конкурсу.Михаило Чанак, „Конкурс за јапанску чесму на Калемегдану, Београд”, ARD Review, бр. 38, 2011, стр. 4–5.
На међународном конкурсу Ito Jakuchu Inspired 2012. године, са Сањом Симоновић израдио је пројекат павиљона Through Ito Jakuchu's Eyes, који је добио другу награду.
Са Браниславом Митровићем учествовао је у изради пројекта проширења постојећег депоа Народне библиотеке Србије у Београду. Конкурсно решење добило је прву награду 2021. године, а пројектом је предвиђен претежно укопан објекат са четири подземна нивоа, депоима, изложбеним простором и канцеларијским блоком.
Учествовао је и у пројектовању подземне гараже у Скерлићевој улици у Београду, у ауторском тиму са Браниславом Митровићем, Јеленом Митровић, Павлом Стаменовићем, Маријом Миковић и Душицом Миховски. Пројектом је предвиђена претежно укопана гаража са озелењеним кровом и пешачким платоом према Народној библиотеци Србије.
Године 2024. био је члан ауторског тима са Браниславом Митровићем, Урошем Мајсторовићем, Душаном Грујовићем и Душаном Међедовићем чије је урбанистичко-архитектонско решење за подручје Парка пријатељства – Ушће у Београду добило прву награду на јавном конкурсу. Решење је обухватило уређење Парка пријатељства и нове културне садржаје, укључујући архитектонско решење нове зграде Природњачког музеја. Разрада пројекта, укључујући Природњачки музеј, акваријум и друге планиране садржаје, настављена је током 2024. и 2025. године.
Научноистраживачки рад
Научноистраживачки рад обухвата области теорије и методологије архитектонског пројектовања, стамбене архитектуре и организације стамбеног простора, као и истраживања архитектонског израза и експресивности. Ранија истраживања била су усмерена и на проблеме заштите и методологију обнове традиционалне архитектуре, посебно на комплекс Рајачких пивница.
Истраживање Рајачких пивница систематизовано је у монографији Рајачке пивнице: заштита, обнова, развој – методе пројектовања у контексту заштићене средине (2011). У приказу монографије Нађа Куртовић-Фолић издваја методолошки приступ заштити и ревитализацији, као и дефинисање стратегија мимикрије, асоцијације и експресије у пројектовању у заштићеним срединама.
Истраживања архитектонског израза и експресионизма обједињена су у монографији Експресионизам у српској архитектури (2016). Монографију су у засебним стручним приказима разматрале Дијана Милашиновић Марић и Драгана Мецанов, при чему су анализирани њен методолошки приступ, типолошка систематизација и допринос истраживању експресионистичких тенденција у српској архитектури.
Истраживања стамбене архитектуре и конфигурације стамбеног простора обједињена су у монографији Принципи конфигурације стамбеног простора / Principles of Residential Space Configuration (2023), написаној са Сањом Симоновић Алфиревић. Монографија систематизује функционалне, просторне и перцептивне принципе организације стамбеног простора, а њен научни и стручни допринос разматран је у приказу Миле Пуцар у часопису Архитектура и урбанизам. Наставак истраживања објављен је у монографији Посебни проблеми конфигурације стамбеног простора / Specific Problems of Residential Space Configuration (2026).
Изабране монографије
Алфиревић, Ђорђе. Рајачке пивнице: заштита, обнова, развој – методе пројектовања у контексту заштићене средине. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектонски факултет Универзитета у Београду и Орион арт, 2011.
Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орион арт, 2016.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. Принципи конфигурације стамбеног простора / Principles of Residential Space Configuration. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2023.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. Посебни проблеми конфигурације стамбеног простора / Specific Problems of Residential Space Configuration. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2026.
Изабрани научни радови
Приказани избор научних радова заснован је на нивоу цитираности према подацима платформе Google Scholar:
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Београдски стан”. Архитектура и урбанизам, бр. 38, 2013, стр. 41–47.
Марковић, Слободан; Алфиревић, Ђорђе. „Basic Dimensions of Experience of Architectural Objects' Expressiveness: Effect of Expertise”. Psihologija, 48(1), 2015, стр. 61–78.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Urban Housing Experiments in Yugoslavia 1948–1970”. Spatium, бр. 34, 2015, стр. 1–9.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Интерполација у архитектури: приступи пројектовању интерполираних објеката и ‘спона’ као интегративни елемент”. Архитектура и урбанизам, бр. 41, 2015, стр. 24–39.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Примена концепта простор у простору у савременој архитектури отвореног плана”. Архитектура и урбанизам, бр. 42, 2016, стр. 24–40.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Отворени план у стамбеној архитектури: порекло, развој и приступи просторном интегрисању”. Архитектура и урбанизам, бр. 43, 2016, стр. 45–60.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „„Салонски” стан између два светска рата у Србији: преиспитивање оправданости коришћења термина”. Архитектура и урбанизам, бр. 44, 2017, стр. 7–13.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Brutalism in Serbian Architecture: Style or Necessity?”. Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering, 15(3), 2017, стр. 317–331.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „The ‘Socialist Apartment’ in Yugoslavia: Paradigm or Tendency?”. Spatium, бр. 40, 2018, стр. 8–17.
Алфиревић, Ђорђе; Симоновић Алфиревић, Сања. „Улога територијалности у просторној организацији коливинг заједнице”. Архитектура и урбанизам, бр. 50, 2020, стр. 7–19.
Референце
Спољашње везе
Ђорђе Алфиревић на сајту УЛУПУДС-а Профил на Google Scholar-у Публикације у репозиторијуму RAUMPLAN Института за архитектуру и урбанизам Србије
Категорија:Рођени 1976. Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Архитекти из Београда Категорија:Научници из Београда