мини|upright=1.5|Šesnaest izraza lica koji izražavaju ljudske emocije - obojena gravura autora Dž. Pasa, iz 1821. godine, prema Šarlu Lebrenu
Emocija je uzbuđenost izazvana situacijom ili stimulusom koji je osobi važan. Sastoji se iz tri komponente: fiziološke, izražajne i subjektivne. Fiziološka komponenta priprema organizam za adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavlja neverbalna komunikacija, a preko doživljaja spoznajemo u kakvom smo stanju. Emocije imaju adaptivnu i komunikativnu funkciju. Dele se na osnovne, složene, prijatne, neprijatne. Osnovne emocije su urođene reakcije na draži, i izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To su sreća, tuga, ljutnja, strah, gađenje i iznenađenje. Afekt, raspoloženje i sentiment su emocionalna stanja različitog intenziteta i trajanja, a afektivni ton je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakog osećanja.Psihologija, Biljana Milojević Apostolović, Logos, 2012 Postoji više teorija o tome kako nastaju emocije: Džejms-Langeova, Kenon-Bardova i Teorija kognitivne procene. Prema Džejms-Langeovoj teoriji,emocija je doživljaj fizioloških promena u organizmu koje se refleksno dešavaju u određenoj situaciji i pokreću određeno ponašanje. Prema kognitivnim teorijama, emocija je rezultat procene smisla i značaja situacije. Nijedna dosadašnja teorija emocija nije primenljiva na sve ljude i sve situacije.
Emocija je bilo koje svesno iskustvo karakterisano intenzivnom mentalnom aktivnošću i izvesnim stepenom zadovoljstva ili nezadovoljstva. Naučni diskurs se pomerio na druga značenja i nema više svesnog u definiciji. Emocije su obično isprepletane sa raspoloženjem, temperamentom, personalnošću, dispozicijom, i motivacijom. Po nekim teorijama, spoznaja je važan aspekat emocije. Osobe koje prvenstveno deluju sledeći emocije koje osećaju mogu da izgledaju kao da ne razmišljaju, mada su mentalni procesi i dalje neophodni, naročito u tumačenju događaja. Na primer, realizacija našeg uverenja da smo u opasnoj situaciji i naknadno uzbuđenje živčanog sistema našeg tela (brz rad srca i disanja, znojenje, napetost mišića) je sastavni deo iskustva našeg osećaja straha. Međutim, druge teorije tvrde da je emocija odvojena i da može prethoditi spoznaji.
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje. Fiziologija emocije je blisko povezana sa uzbuđenjem nervnog sistema, pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa specifičnim emocijama. Emocije su isto tako povezane sa tendencijama ponašanja. Ekstrovertirani ljudi su po prirodi više socijalni i izražavaju svoje emocije, dok su introvertne osobe u većoj meri društveno povučene i sakrivaju svoje emocije. Emocija je često pokretačka sila motivacije, pozitivne ili negativne.
Emocije obuhvataju različite komponente, kao što su subjektivno iskustvo, kognitivni proces, izražajno ponašanje, psihofiziološke promene i instrumentalno ponašanje. Svojevremeno su akademici pokušali da poistovete emociju sa jednom od komponenti: Vilijam Džejms sa subjektivnim iskustvom, bihevioristi sa instrumentalnim ponašanjem, psihofiziolozi sa fiziološkim promenama, i tako dalje. U bližoj prošlosti se smatralo da se emocija sastoji od svih komponenti. Različite komponente emocije su kategorisane donekle različito u zavisnosti od naučne discipline. U psihologiji i filozofiji, emocija tipično obuhvata subjektivno, svesno iskustvo prvenstveno karakterisano psihofiziološkim izrazima, biološkim reakcijama, i mentalnim stanjima. Sličan višekomponentni opis emocije je prisutan u sociologiji. Na primer, Pegi Toits je pisala da emocije obuhvataju fiziološke komponente, kulturne ili emocionalne etikete (ljutnja, iznenađenje, etc.), ekspresivne radnje tela, i procenu situacija i konteksta.
Obim istraživanja o emocijama značajno je povećan u poslednje dve decenije, sa mnogim oblastima koja doprinose uključujući psihologiju, neurologiju, endokrinologiju, medicinu, istoriju i računarske nauke. Brojne teorije koje pokušavaju da objasne poreklo, neurobiologiju, iskustvo i funkciju emocija samo su dodatno podstakle intenzivnije istraživanje o ovoj temi. Trenutne oblasti istraživanja koncepta emocije uključuju razvoj materijala koji stimulišu i izazivaju emocije. Pored toga PET skeniranje i -{fMRI}- snimci pomažu u izučavanju afektivnih procesa u mozgu.Cacioppo, J.T & Gardner, W.L . "Annual Review of Psychology", 191.
„Emocije se mogu definisati kao pozitivno ili negativno iskustvo koje je povezano sa određenim obrascem fiziološke aktivnosti.” Emocije proizvode različite fiziološke, bihevioralne i kognitivne promene. Originalna uloga emocija bila je da motiviše adaptivno ponašanje koje bi u prošlosti doprinelo opstanku ljudi. Emocije su odgovor na značajne interne i eksterne događaje.Schacter, D. L., Gilbert, D. T., Wegner, D. M., & Hood, B. M. (2011). Psychology (European ed.). Basingstoke: Palgrave Macmillan.
Etimologija, definicije, i diferencijacija Reč „emocija” datira unazad iz 16. veka, kad je bila adaptirana od francuske reči -{émouvoir}-, sa značenjem „uzbuditi”. Termin emocija je uveden u akademske diskusije kao pojam koji obuhvata strasti, sentimente i naklonosti. Prema jednom rečniku, najranije preteče reči verovatno datiraju iz vremena samog nastanka jezika. Moderna reč emocija je heterogena. U nekim upotrebama reči, emocije su intenzivna osećanja koja su usmerena na nekog ili nešto.Hume, D. Emotions and Moods. Organizational Behavior, 258-297. S druge strane, reč emocija se može koristiti za označavanje stanja koja su blaga (npr. iznerviran ili zadovoljan) i stanja koja nisu usmerena na nešto specifično (kao u anksioznosti i depresiji). Jedna linija istraživanja tako razmatra značenje reči emocije u svakodnevnom jeziku i ova upotreba je prilično različita od onog u akademskom diskursu. Jedna druga linija istraživanja razmatra niz drugih jezika, pored engleskog, a jedan zanimljiv zaključak je da mnogi jezici imaju sličan, ali ne identičan pojam.. U antropologiji, nemogućnost izražavanja ili uočavanja emocija ponekad se naziva aleksitimijom.Taylor, Graeme J. "Alexithymia: concept, measurement, and implications for treatment." The American Journal of Psychiatry (1984).
Neki teoretičari opisuju emocije kao diskretne i dosledne odgovore na interne ili eksterne događaje koji imaju poseban značaj za organizam. Emocije su kratkotrajne i sastoje se od koordiniranog skupa odgovora, koji mogu uključivati verbalne, fiziološke, ponašanje i neuralne mehanizme. Psihoterapeut Majkl K. Graham opisuje sve emocije kao da postoje na kontinuumu intenziteta. Stoga strah može ići od blage zabrinutosti do užasa, ili sram može biti u opsegu od jednostavnog stida do toksične sramote. Emocije su isto tako bile opisane kao biološki date i kao rezultat evolucije, jer su pružile dobra rešenja za drevne i ponavljajuće probleme sa kojima se se susretali naši preci. Raspoloženja su osećanja koja su manje intenzivna od emocija i često nemaju kontekstualni stimulans.
Emocija se može razlikovati od brojnih sličnih konstrukata u okviru afektivne neuronauke: Osećanja se najbolje mogu razumeti kao subjektivna reprezentacija emocija, privatna za osobu koja iz doživljava. Raspoloženja su difuzna afektivna stanja koja generalno traju znatno duže od emocija i isto tako su obično manje intenzivna od emocija. Afekat je zaokružujući pojam, koji se koristi za sveukupno opisivanje tema emocija, osećaja i raspoloženja, iako se često upotrebljava sinonimno s emocijom.
Dodatno, postoje odnosi između emocija, kao što je posedovanje pozitivnih ili negativnih uticaja, sa direktnim suprotnostima postojećeg. Ovi koncepti se opisuju putem kontrastiranja i kategorizacije emocija. Graham razlikuje emocije kao funkcionalne ili disfunkcionalne i tvrdi da od svih funkcionalnih emocija osoba ima koristi.
Komponente emocija Emocija se sastoji od tri komponente: fiziološke komponente izražajne ( ponašanje ) komponente subjektivne ( doživljajne ) komponente.
Fiziološka komponenta Kada doživljavamo emociju, u organizmu se dešavaju fiziološke promene kao što su ubrzan rad srca,ubrzano disanje,pojačano lučenje hormona, napetost mišića itd. Funkcija fizioloških promena je da povećaju nivo energije i tako pripreme organizam za napor i hitnu reakciju. Što su fiziološke promene jače, to je snažniji i doživljaj emocije.
Izražajna komponenta Emocije se izražavaju kroz smeh, plač, facijalnom ekspresijom, gestikulacijom, tonom i bojom glasa itd. Funkcija emocionalnih izraza je komunikacija, tj.prenošenje poruka. Izražavajući emocije, ljudi prenose poruku kako se osećaju, šta nameravaju da urade i šta očekuju od ostalih. S druge strane, ljudi prepoznaju tuđe emocionalne izraze i tako se pripremaju i odlučuju kako će se ponašati.
Subjektivna komponenta Lični doživljaji sreće, tuge, straha, ljubomore, ljutnje su subjektivna komponenta emocije. Oni nas usmeravaju da razmišljamo o njihovim uzrocima i tako učimo kako da izbegnemo neprijatna iskustva i da kontrolišemo okolnosti sa kojima se susrećemo. Postoji mnogo emocija, a jedan psiholog je registrovao preko 500 izraza kojima se opisuju.
Neuronske osnove emocija U prvoj polovini dvadesetog veka bilo je više eksperimentalnih pokušaja da se nastanak emocija pripiše aktivnosti jedne specifične moždane strukture. Tako je najpre ključna uloga u razvoju emocija pripisivana hipotalamusu, da bi nešto kasnije limbički sistem bio opisan poput neke vrste "emocionalnog mozga". Prema jednom od savremenih pogleda, emocije su odraz aktivnosti više moždanih struktura.: kortikalnih, koje stvaraju odgovarajuće kognitivno stanje; limbičkih, koje aktiviraju moždano stablo i talamus; hipotalamičkih, koje regulišu humoralni i autonomni nervni odgovor; moždanog stabla i talamusa, koji održavaju kortikalnu budnost. Medijalni deo prefrontalnih režnjeva je mesto emocionalno-kognitivnih interakcija. Metoda oslikavanja mozga pokazala je aktivnost u ovom delu mozga u situacijama kada su emocionalne reakcije kognitivno suprimirane ili razmatranePhelps, E. A. (2004). The human amygdala and awerness: Interactions between emotion and cognition. In M. S. Gazaniga (Ed.), The cognitive neuroscience. Cambridge: MIT Press..
Vrste emocija Emocije se dele na osnovne (primarne) i složene (sekundarne). Postoji 6 osnovnih emocija i to su: radost, ljutnja, tuga, strah, gađenje i iznenađenje. Navedene emocije su osnovne zato što ih ispoljavaju svi ljudi i poneke životinje; u svim kulturama se izražavaju na sličan način; javljaju se brzo i kratko traju. Složene emocije su ljubav, mržnja, zavist, ljubomora, nada, dostojanstvo, humor, krivica itd.Schwarz, N. H. (1990). Feelings as information: Informational and motivational functions of affective states. Handbook of motivation and cognition: Foundations of social behavior, 2, 527-561.
Podela emocija prema intenzitetu i trajanju мини|250px|Kontrast i kategorizacija emocija (Plučikov točak emocija). Afekt je intenzivna i kratkotrajna emocija koja se iznenada javlja. Primeri su paničan strah, nesavladiv bes, euforična sreća, očaj itd. Afekt ponekad izaziva blokadu mišljenja i tada osoba može izgubiti kontrolu nad ponašanjem i postati nasilna. Raspoloženje je osećanje slabog intenziteta i dužeg trajanja. Raspoloženje se opisuje izrazima poput dobro, loše, vedro, tmurno. Nekada raspoloženje nastaje bez vidljivog razloga i tada se dovodi u vezu sa temperamentom. Sentiment je složen emocionalni odnos, koji uključuje stavove i vrednosti, a predstavlja dispoziciju da se određena emocija ponovo javi. Primeri sentimenta su ljubav, mržnja, patriotizam. Kao emocionalni odnos, sentiment obuhvata razna osećanja, koja se javljaju u zavisnosti od situacije. Afektivni ton je doživljaj ekstremne prijatnosti i neprijatnosti. Sastavni je deo svih vrsta emocija. Intenzitet afektivnog tona kreće se od ekstremne prijatnosti do ekstremne neprijatnosti i od njega zavisi kvalitet doživljaja.