Мила Алечковић Николић (Београд, 25. децембар 1959) српски је клинички психолог, антрополошки психијатар, професор и писац.
Детињство и школовање лево|мини|Мила испред портрета мајке Мире, рад Милиног оца Саве. Рођена је 1959. године у Београду, у породици књижевника (мајка Мира) и архитекте и академског сликара (отац), као једно од троје деце (брат Срђа и сестра Неда). Рођени ујак мајке Миле Алечковић био је професор, француски ђак, Др Павле Трпинац, дугогодишњи Декан медицинског Факултета и први председник Секције за медицинску биохемију Србије и Југославије од кога су училе генрације лекара.
Детињство проводи у Србији и у Русији. Похађала је француско обданиште и основну школу „Слободан Принцип-Сељо” (данас Владислав Рибникар) у Београду. Била је у првој генерацији експерименталне српско-француске наставе која је у ову школу експериментално уведена после молбе коју је француској влади упутила књижевница Мира Алечковић (тада председница Друштва Југославија-Француска). Све трошкове ове наставе сносила је француска влада.
После гимназије студирала је клиничку психологију на Универзитету у Београду са медицином и философијом (Париз). Још као студент преводила је и приређивала необјављене епистемолошке и математичке есеје Жана Пијажеа (које штампа Нолит: Порекло сазнања). За тај рад добила је стипендију француске владе и после завршених студија психологије у Београду (студије завршава годину дана пре своје генерације са просеком 9,16, дипломски рад одбрањен са оценом 9,50), одлази на школовање у Француску. Уписује се на Високу школу социјалних студија (-{École des Hautes Études en Sciences Sociales}-, -{EHESS}-) у класи Пјера Грекоа (-{Pierre Gréco}-), настављача Жана Пијажеа, одсек: психологија интелигенције.
Потом одлази на Универзитету Пенсилваније у Филаделфији. При повратку у Француску је магистрирала, а затим докторирала на Универзитету Сорбона 1994. године са радом: Појам несвесног у савременим психолошким теоријама, пред комисијом са Сорбоне, из Хајделберга и Оксфорда, као и париском јавношћу (докторат одбрањен пред пуном салом публике). Рад је оцењен као: -{Тrès honorable}- (почасно одбрањен).
Од 1991. године била је члан Демократске странке до њеног распада на неколико партија.
Мила Алечковић говори и пише: српски, француски, руски, енглески и шпански језик. Само говори: италијански и словеначки, само чита: немачки, разуме: све словенске језике.
Стручна каријера 160п|мини 220п|мини мини|У посети Кини Др Мила Алечковић била је од 1993. године научни сарадник Института за Психологију Београдског Универзитета, а од 2006 сарадник Института за социолошка и криминолошка истраживања.
Професор је по позиву, гостује као предавач на Универзитетима и у Институтима широм света. Као члан српске и тада југословенске екипе, учесник је психијатријског Конгреса у Бјарицу 1998, Конгреса у Прагу, Лијежу, Риму, Универзитета Сорбоне и Универзитета „Да Винчи” у Паризу, Перпињану, Ници, Универзитета Макгил у Монтреалу, Универзитета у Лозани, Бенгазију, Института Виготски у Москви, Католичког универзитета у Најмегену, укључујући и Национални Институт Социјалних Наука у Пекингу."Артист Интернационал"/Мила Алечковић Аутор је око сто стручних радова на неколико језика и неколико књига. Члан је Светског Друштва за Психопатологију Експресије и Психотерапију Уметношћу и српски представник у њему (-{Société Internationale de Psychopahologije de l'Expression et de l'Art thérapie}-) са центром у Паризу (болница -{Saint -Anne}-). мини|лево|Предавање у Кини Као универзитетски професор предаје предмете: Психологија личности, Психопатологија личности, Антропологија личности, Когнитивна неуро психологија, Психологија стваралаштва, Психолошке школе и правци, Психологија учења 2 и Психологија манипулације.
Алечковић Николић је руководила радовима студената у Србији и у свету и код ње је дипломирало, само у Србији више од 120 студената.
Објавила је око 100 стручних радова из области психологије, антрополошке психијатрије и психонеурологије у специјализованим часописима у земљи и иностранству и писац је више стотина друштвено ангажованих текстова и предавања по часописима и интернет сајтовима
Основала је 2001. године у Француској психолошко стручно друштво Психологија и трећи миленијум ПТМ, са циљем окупљања научника и стручњака за духовна и парапсихолошка истраживања у сарадњи са руском катедром. Учествовала је у председничкој кампањи Француској, 2007. године.
У одбору је Српско-руског друштва „Јединство”. Члан је међународног научног Друштва „Милева Марић Ајнштајн”, Удружења књижевника Србије и била је члан Академије СКАИН (Српска Краљевска Асоцијација Иноватора и Научника)
Задњих 20 година иницијатор је повратка Срба света са пет континената у отаџбину Србију.
Књиге и монографије алт=|200п|мини|Mila a. Nikolić - Inconscient, Psychanalyse et Psychologie de l'Art- Le rôle de l'Inconscient dans les théories de la personnalité мини|Мила Алечковић Николић - Психологија Идеја Слободе и Правде и Српски Национални Интерес Данас, 2. том|алт= ПОЈАМ ЛУДИЛА У СЛОВЕНСКОЈ И ИСТОЧНОХРИШЋАНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ, -{Lettre Internationale}- ПОЈАМ НЕСВЕСНОГ У САВРЕМЕНИМ ПСИХОЛОШКИМ ТЕОРИЈАМА (на француском, докторска дисертација) ЕТНОПСИХОЛОШКИ ЕСЕЈИ: О ДОМУ И ИСКОНУ, (Слово Срба у свету, Гутенгергова Галаксија), представљена у Београду од стране проф. др Владете Јеротића и др Миле Стојнићwww.bookbridge.rs/О дому и искону КО ТО ПРИЧА О ЕВРОПИ? политички и филозофски есеји, Pyre, у Србији Orpheus. (по речима француског издавача: „Ово је храбра књига бриљантних есеја аутентичне Српкиње и Европљанке”. ПСИХОЛОГИЈА ИДЕЈА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС, први том, Министарство за науку, Институт за социолошка и криминолошка истраживања, ко-издавач Завод за уџбенике Републике Србије ПСИХОЛОГИЈА ПОЈМОВА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС ДАНАС том бр 2, Изд, кућа Мирослав и Завод за издавање уџбеника Србије СТВАРАЛАЧКА ЛИЧНОСТ - ПОГЛЕД ПСИХОЛОГИЈЕ И ПСИХИЈАТРИЈЕ, у штампи СКРИПТА ЗА СТУДЕНТЕ: ПСИХОЛОГИЈА СТВАРАЛАШТВА, ПСИХОЛОГИЈА ЛИЧНОСТИ, ПСИХОЛОГИЈА И ГЕОПОЛИТИКА СВЕТСКИ СТВАРАОЦИ и ВРАТИЋЕМО СЕ (збирке песама), У ДОМУ МОЈЕ МАЈКЕ, књига успомена (Службени Гласник).
Научне референце и радови Порекло сазнања (Епистемолошки и математички есеји Жана Пијажеа), књига састављена од есеја Жана Пијажеа, избор, превод и предговор, Нолит 1981/82, приређена научна монографија водећег међународног значаја, број страна: 112 Путоказ читања Пијажеа, приручник, избор, превод и предговор, 1982/1983, Научна књига, бр. стана 60 Појам жртве и психолошки аспекти милосрђа, -{The psychological aspects of compassion}-, научни часопис "Културе истока", број 8, април/јуни Методолошки оквир теорије Жана Пијажеа и Лава Виготског, рад на пројекту, Институт за психологију, 1990/91 Индивидуација и самоактуализација, -{The way of individuation and self actualisation}-, научни часопис "Културе Истока", број 30, 1990/91. Осврт психологије личности о феномену ероса и емоција, часопис "Културе Истока", број 32, 1991/92 Одбрањена магистарска теза, -{Les concepts mentaux et la psychologie cognitive}-, -{Sorbonne}- Одбрањена докторска дисертација на Сорбони: -{LE CONCEPT DE L INCONSCIENT DANS LES THEORIES DE LA PSYCHOLOGIE CONTEMPORAINE}-. Оцена: Почасно одбрањена, 1994. године Психологија у пољу уметности и морала: Аналогија теорији природног права, водећи часопис Психологија, тематски посвећен области Психологији уметности, стр, 387-394, 1995/96, Етнопсихолошки есеји: о дому и искону, монографија, Гутембергова галаксија. кључне речи : етнопсихологија, архетип, страх, агресија, потискивање Ко то прича о Европи?, Културолошки есеји, Народна књига,/Orpheus/ 2005, Нови Сад. кључне речи: економски редукционизам, транзиција, евроазија, глобализам ПСИХОЛОГИЈА ИДЕЈА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС, Монографија (трилогија, I том)(Психологија политичког и економског либерализма, први том), Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Монографија. (септембар 2007) кључне речи: деонтологија, утилитаризам, политички либерализам, економски глобализам, слобода „ЦЕЛОВИТА АНТРОПОЛОГИЈА“, скрипта за студенте, 250 страна, децембар, 2008. кључне речи: парадигма, редукционизам, холизам, природна антропологија, друштвена антропологија „ПСИХОЛОШКЕ ТЕОРИЈЕ СТВАРАЛАШТВА“, скрипта за студенте 200 страна, 2008. кључне речи : психоанализа, гешталтизам, когнитивна психологија, неурологија, сан ПСИХОЛОГИЈА ПОЈМОВА СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ И СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС ТОМ 2, ед. Мирослав, 2012. (први том штампао Институт за социолошка и криминолошка истраживања), ко-издавач Завод за уџбенике Републике Србије 500 страна. ; COBISS SR-ID 196483340, кључне речи: деонтологија, утилитаризам, политички либерализам, економски глобализам, слобода, идентитет
Прегледани чланци и поглавља у монографијама -{Rêves prémonitoires et grandes découvertes scientifiques et artistiques}- -{Exceptional children – Education and Treatment}-, -{Alliance of Serbian Enlighteners}-, (); p 2912020 | Book chapter L'Humour dans la tradition slave, L'humour: histoire, culture et psychologie Stvaralaštvo i psihološki mehanizmi odbrane licnosti, Зборник Академије Уметности Нови Сад СЛИКА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА У ИСТОЧНО-ХРИШЋАНСКОЈ И СЛОВЕНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ . стр. 1545–1556, водећи часопис “Књижевност”, новембар 1996-1997, међународно издање, -{Lettre Internationale}-, резиме: генеза праћења односа према душевној болести у историји западног и источног хришћанства показује велике психолошке разлике које су (у смислу теорије Макса Вебера) утицале на различити развој друштава две традиције. -{LE CONCEPT DE l INCONSCIENT DANS LES THEORIES DE LA PSYCHOLOGIE CONTEMPORAINE}- : -{PSYCHANALYSE, PSYCHOLOGIE DE L’ART}-, део дисертације штампан као рад у водећем часопису националног значаја, Психолошка Истраживања, бр 8. стр. 371-378. ,1997. UDK159.9 резиме: аутор у раду наводи сва могућа логички различита значења појма несвесног, од неуролошког појма процеса у мозгу, преко психолошке каузалне хипотезе, до старогрчког појма акразије, показујући да су многе научне теорије биле сукобљене због мешања ових различитих значења. У овом смислу посебно се анализира психоаналитичка теорија. THE CONCEPT OF INCONSCIOUSNESS IN THE THEORIES OF THE CONTEMPORARY PSYCHOLOGY, рад у међународном часопису “СВЕСТ”, ECPD, организатор др Дејан Раковић. резиме: Свест је само наша интерпретација веома различитих физиолошких процеса, као што је то и појам несвесног. У когнитивном смислу постоје различити степени свести и свесности. Све неурофизиолошке процесе можемо да поделимо на неколико категорија задатака. ЕТНОПСИХОЛОШКИ ОКВИР ГЕНЕЗЕ ПСИХОТИЧНОСТИ (ПРЕДСТАВА МЕНТАЛНЕ БОЛЕСТИ, ПОСЕБНО СХИЗОФРЕНИЈЕ У ИСТОЧНО-ХРИШЋАНСКОЈ И СЛОВЕНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ) у СХИЗОФРЕНИЈА НА ПРАГУ III МИЛЕНИЈУМА, Поглавље у монографији, 20 страна, рад представљен на међународном психијатријском симпозијуму у Београду, у организацији Српско лекарског Друштва и др. Владимира Пауновић. Рад у тематском зборнику међумародног значаја, едиција Ванима, резиме: анализа историјског наслеђа и првобитних појмова менталних болести сведочи о веома древном познавању расцепа у личности или проблема удвојене личности, а дијахронијска анализа источно-хришћанске традиције показује да је у колективној равни у овој традицији била више фаворизована схизоидна него психопатска црта карактера, као и то да се сама суштина болести није изменила до данас.