Јован Анђелковић (Београд, (14) 26. јун 1840. — Плзењ, (16) 28. август 1885) био је генерал Војске Кнежевине Србије, стручни писац, професор Војне академије у Београду. У периоду од 1880. до 1882. године био је вршилац дужности начелника Главног Генералштаба Војске Србије.
Биографија Рођен је у Београду 26. јуна 1840. Након завршетка четвртог разреда гиманизје, ступио је у Артиљеријску школу 1855. године, коју је као први у рангу треће класе завршио 1860, када је произведен у чин ђенералштабног потпоручника. У чин мајора унапређен је 1873, потпуковника 1876, пуковника 1879. и ђенерала 1885. године.
У својој војној каријери обављао је следеће важније функције: ађутант команданта десног крила Одбране 1862. године; ађутант кнеза Милана; начелник Штаба Јужноморавске војске 1876. године; начелник Штаба Дринског корпуса; начелник Оперативног одељења Штаба Врховне команде 1877—1878;
Био је и професор и управник Војне академије у Београду.
Одликовања Одликован је Орденом таковског крста са мачевима III степена, Орденом таковског крста V степена, Орденом белог орла IV степена, Орденом Данила Првог, Златном медаљом за ревносну службу у ратовима, Споменицом ратова 1876-1878, те румунском Звездом III степена и турском Орденом Меџедије III степена.
Дела Објавио је више чланака и књига: Босна по Роскијевићу (1876) Појмови из ратоводства (1876) Тројански рат (1882) Белешке из војне историје (из „Ратника“, књ. 7, 8, 11 и 12 из 1882. и 1884. године)
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1840. Категорија:Умрли 1885. Категорија:Генерали Војске Кнежевине Србије Категорија:Личности Српско-турских ратова Категорија:Официри из Београда Категорија:Носиоци Ордена Таковског крста Категорија:Носиоци Ордена Белог орла