Абелисауриди (; што значи „Авељови гуштери“) је породица (или кладус) цератосаурија тероподних диносауруса. Абелисауриди су напредовали током периода креде, углавном на древном јужном суперконтиненту Гондвана, а данас се њихови фосилни остаци налазе на модерним континентима Африке, Јужне Америке и (западне) Европе, као и на Индијском потконтиненту и острву Мадагаскар. Абелисауриди су се вероватно први пут појавили током ране јуре на основу претпостављеног абелисаурида Eoabelisaurus из Патагоније, а неки родови су преживели до краја мезозојске ере, око 66 милиона година.
Као и већина теропода, абелисауриди су били двоножни месоједи. Карактеризирали су их здепасти задњи удови и екстензивни орнаменти на лобањи, са браздама и удубљењима. Код многих су абелисаурида, попут Карнотауруса предњи удови дегенеративни, лобања је краћа, а постоје и коштане израслине изнад очију. Већина познатих родова била је између 5 и 9 m дужине, од њушке до краја репа, а нови и још увек неименовани примерак из северозападне Туркане у Кенији, у Африци, достигао је могућу дужину од 11–12 m. Пре него што су постали познатији, фрагментарни остаци абелисаурида често су се погрешно идентификовали као остаци могућих јужноамеричких тираносаурида."Abelisaurus." In: Dodson, Peter & Britt, Brooks & Carpenter, Kenneth & Forster, Catherine A. & Gillette, David D. & Norell, Mark A. & Olshevsky, George & Parrish, J. Michael & Weishampel, David B. The Age of Dinosaurs. Publications International, LTD. p. 105. .
Опис лево|мини|Поређење величине пет абелисаурида; Карнотаурус, Екриксинатосаурус, Скорпиовенатор, Ауказаурус и Мајунгасаурус Задњи удови абелисаурида били су типичнији за цератосаурусе, са астрагалусом и калканеумом (горњим костима скочног зглоба) сраслим један са другим и са тибијом, формирајући тибиотарзус. Тибија је била краћа од фемура, што је задњем екстремитету давало здепасте пропорције. Три функционална прста била су на стопалу (други, трећи и четврти), док први прст, или халукс, није додиривао тло.Tykoski, R.S. & Rowe, T. (2004). "Ceratosauria". In: Weishampel, D.B., Dodson, P., & Osmolska, H. (Eds.) The Dinosauria (2nd edition). Berkeley: University of California Press. Pp. 47–70
Лобања веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Abelisaurus_comahuensis.JPG|мини|Skull of Abelisaurus. Иако су пропорције лобања варирале, лобање абелисаурида су углавном биле веома високе и веома кратке. Код карнотауруса, на пример, лобања је била готово једнако висока колико и дугачка. Премаксила код абелизаурида је била веома висока, тако да је предњи део њушке био туп, а не сужен као што се види код многих других теропода.
Две кости лобање, сузна и посторбитална кост, израњале су се у очну дупљу са предње и задње стране, готово је делећи на два дела. Око би се налазило у горњем делу, који је код Карнотауруса био благо нагнут ка споља, што је можда омогућавало одређени степен бинокуларног вида. Сузна и посторбитална кост су се такође спајале изнад очне дупље, формирајући гребен или обрву изнад ока.
Вајарство се види на многим костима лобање, у облику дугих жлебова, јама и избочина. Као и код других цератосауруса, фронталне кости крова лобање биле су срасле. Carnotaurus су обично имали коштане избочине из лобање. Carnotaurus је имао два изражена рога, која су се ширила изнад очију, док је његов блиски рођак Aucasaurus имао мање избочине у истом подручју. Majungasaurus и Rajasaurus су имали један коштани рог или куполу, која се ширила нагоре из лобање. Ове избочине, попут рогова многих савремених животиња, могле су бити приказане ради препознавања врсте или застрашивања. Код Arcovenator, дорзална ивица посторбиталне (а вероватно и сузне) кости је задебљана дорзолатерално, формирајући јак и набразан коштани гребен обрва који се уздиже изнад нивоа крова лобање. Могуће је да је овај набрани гребен обрва подржавао кератинозну или љускаву структуру ради приказивања.
Предњи удови и руке веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Carnotaurus_manus.svg|alt=Drawing of the hand bones of Carnotaurus|мини|Hand bones of Carnotaurus, as interpreted by Ruiz and colleagues (2011) Data for the abelisaurid fore limbs are known from Eoabelisaurus and the carnotaurines Aucasaurus, Carnotaurus, and Majungasaurus. All had small fore limbs, which seem to have been vestigial. The bones of the forearm (radius and ulna) were extremely short, only 25% of the length of the upper arm (humerus) in Carnotaurus and 33% in Aucasaurus. The entire arm was held straight, and the elbow joint was immobile.
As is typical for ceratosaurs, the abelisaurid hand had four basic digits, but any similarity ends there. No wrist bones existed, with the four palm bones (metacarpals) attaching directly to the forearm. No phalanges (finger bones) were on the first or fourth digits, only one on the second digit and two on the third digit. These two external fingers were extremely short and immobile. Manual claws were very small in Eoabelisaurus, and totally absent in carnotaurines.
More primitive relatives such as Noasaurus and Ceratosaurus had longer, mobile arms with fingers and claws. Paleobiologist Alexander O. Vargas suggested a major reason for the evolution towards vestigial fore limbs in the group was because of a genetic defect; the loss of function in HOXA11 and HOXD11, two genes that regulate the fore limbs' development.
Распрострањеност веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Abelisaurus_comahuensis_jmallon.jpg|мини|Illustration of Abelisaurus Abelisaurids are typically regarded as a Cretaceous period group. The earliest possible abelisaurid taxon is Eoabelisaurus mefi from the Jurassic period of Argentina, though other researchers either consider it as a ceratosaurid, an abelisauroid or its sister taxon outside abelisaurids. Indeterminate remains are also known from the Jurassic period of Madagascar and Tanzania. Abelisaurid remains are mainly known in the southern continents, which once made up the supercontinent of Gondwana. When first described in 1985, only Carnotaurus and Abelisaurus were known, both from the Late Cretaceous of South America. Abelisaurids were then located in Late Cretaceous India (Indosuchus and Rajasaurus) and Madagascar (Majungasaurus), which were closely connected for much of the Cretaceous. It was thought that the absence of abelisaurids from continental Africa indicated that the group evolved after the separation of Africa from Gondwana, around 100 million years ago. However, the discovery of Rugops and other abelisaurid material from the middle of the Cretaceous in northern Africa disproved this hypothesis. Mid-Cretaceous abelisaurids are now known from South America as well, showing that the group existed prior to the breakup of Gondwana.Coria, R.A. & Salgado, L. "A basal Abelisauria Novas 1992 (Theropoda- Ceratosauria) from the Cretaceous Period of Patagonia, Argentina". In: Perez-Moreno, B, Holtz, T.R., Sanz, J.L., & Moratalla, J. (Eds.). Aspects of Theropod Paleobiology. Gaia 15:89–102. [not printed until 2000] In 2014, the description of Arcovenator escotae from southern France provided the first indisputable evidence of the presence of Abelisaurids in Europe. Arcovenator presents strong similarities with the Madagascan Majungasaurus and Indian abelisaurids, but not with the South American forms. Arcovenator, Majungasaurus, and Indian forms are united in the new clade Majungasaurinae.
Класификација веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Carnotaurus_DB_2.jpg|лево|мини|Illustration of Carnotaurus Paleontologists Jose Bonaparte and Fernando Novas coined the name Abelisauridae in 1985 when they described the eponymous Abelisaurus. The name is formed from the family name of Roberto Abel, who discovered Abelisaurus, and from the Greek word () meaning lizard. The very common suffix -idae is usually applied to zoological family names and is derived from the Greek suffix -ιδαι (-) meaning 'descendants'.Bonaparte, J.F. & Novas, F.E. (1985). ["Abelisaurus comahuensis, n.g., n.sp., Carnosauria of the Late Cretaceous of Patagonia".] Ameghiniana. 21: 259–265. [In Spanish]
Abelisauridae is a family in rank-based Linnaean taxonomy, within the infraorder Ceratosauria and the superfamily Abelisauroidea, which also contains the family Noasauridae. It has had several definitions in phylogenetic taxonomy. It was originally defined as a node-based taxon including Abelisaurus, Carnotaurus, their common ancestor, and all of its descendants.Novas, F.E. (1997). "Abelisauridae". In: Currie, P.J. & Padian, K.P. Encyclopedia of Dinosaurs. San Diego: Academic Press. Pp. 1–2 .
Later, it was redefined as a stem-based taxon, including all animals more closely related to Abelisaurus (or the more complete Carnotaurus) than to Noasaurus. The node-based definition would not include animals such as Rugops or Ilokelesia, which are thought to be more basal than Abelisaurus and would be included by a stem-based definition.Sereno, P.C. (2005). Abelisauridae . TaxonSearch. 7 November 2005. Retrieved 19 September 2006. Within the Abelisauridae is the subgroup Carnotaurinae, and among carnotaurines, Aucasaurus and Carnotaurus are united in Carnotaurini.
Заједничке карактеристике веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Carnotaurus_reconstruction_Headden.jpg|десно|мини|Skeletal diagram of the known material of Carnotaurus Complete skeletons have been described only for the most advanced abelisaurids (such as Carnotaurus and Aucasaurus), making establishment of defining features of the skeleton for the family as a whole more difficult. However, most are known from at least some skull bones, so known shared features come mainly from the skull. Many abelisaurid skull features are shared with carcharodontosaurids. These shared features, along with the fact that abelisaurids seem to have replaced carcharodontosaurids in South America, have led to suggestions that the two groups were related. However, no cladistic analysis has ever found such a relationship, and aside from the skull, abelisaurids and carcharodontosaurids are very different, more similar to ceratosaurs and allosauroids, respectively.
Филогенеза веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Majungasaurus_crenatissimus_skeleton.jpg|мини|Known material of Majungasaurus Below is a cladogram generated by Tortosa et al. (2014) in the description of Arcovenator and creation of a new subfamily Majungasaurinae.Ilokelesia was originally described as a sister group to the Abelisauroidea. However, Sereno tentatively places it closer to Abelisaurus than to noasaurids, a result which agrees with several other recent analyses. If a stem-based definition is used, Ilokelesia and Rugops are therefore basal abelisaurids. However, as they are more basal than Abelisaurus, they are outside of the Abelisauridae if the node-based definition is adopted. Ekrixinatosaurus was also published in 2004, so it was not included in Sereno's analysis. However, an independent analysis, performed by Jorge Calvo and colleagues, shows it to be an abelisaurid.
Some scientists include Xenotarsosaurus from Argentina and Compsosuchus from India as basal abelisaurids, while others consider them to be outside the Abelisauroidea.Martínez, R.D. and Novas, F.E. (2006). "Aniksosaurus darwini gen. et sp. nov., a new coelurosaurian theropod from the early Late Cretaceous of central Patagonia, Argentina". Revista del Museo Argentino de Ciencias Naturales, nuevo serie 8(2):243-259 The French Genusaurus and Tarascosaurus have also been called abelisaurids but both are fragmentary and may be more basal ceratosaurians, though Tortosa et al. (2014) considered both to be distinct abelisaurids. Subsequent phylogenetic analyses recover Xenotarsosaurus and Tarascosaurus as an abelisaurid, but Genusaurus as either a noasaurid or an abelisaurid. веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:MEF_Eoabelisaurus.jpg|мини|Skeleton of Eoabelisaurus, a close relative of the Abelisauridae