мини|десно|Поглед са Локрума на хотел Белведер
Хотел Белведер је некадашњи луксузни хотел у Дубровнику, смештен на стрмој обалној падини на подручју Светог Јакова, источно од историјског градског језгра. Пројектовали су га хрватски архитекта Јулије Де Лука те Мирко Бертић и Јосип Думанчић из загребачког Индустријског пројектног завода — ООУР „АР-пројект”. Хотел је отворен 26. маја 1985. као трећи хотел категорије de luxe на ширем дубровачком подручју и један од најлуксузнијих хотела тадашње Југославије.L. B., „Ponos HTP Dubrovnik”, Dubrovački vjesnik, 1985, стр. 10—11.„U vrhu jugoslavenskog hotelijerstva”, HD vjesnik, 1985, стр. 2.
Комплекс је имао 210 смештајних јединица са укупно 462 кревета. Због изразито стрмог терена његова велика грађевинска маса разложена је у низ међусобно повезаних волумена који се каскадно спуштају према мору. У стручној литератури архитектура Белведера повезује се са структурализмом, критичким регионализмом и постмодернистичком хотелском архитектуром.
Хотел је пословао до 1991. године. Током напада на Дубровник тешко је оштећен гранатирањем, а део комплекса је изгорео. После рата није обновљен и остао је ван функције. Хотелске некретнине је 2014. купила компанија -{Vila Larus d.o.o.}-, за коју је касније израђен пројекат новог хотелског комплекса студија -{3LHD}-, али до 2026. постојећи хотел није срушен нити је започета изградња новог комплекса.
Историја локације и планирање
Туристички потенцијал подручја Светог Јакова био је препознат већ почетком 20. века. Године 1908. Синдикат за градњу и вођење хотела и лечилишта у Далмацији затражио је од дубровачке општине дугорочни закуп земљишта уз манастир Светог Јакова ради изградње хотела. Општинско веће прихватило је захтев, али пројекат није остварен јер инвеститор није успео да обезбеди потребна средства.
На стрмом терену изнад морских хриди касније је за британску држављанку Ајлин Луисон изграђен мањи пансион Белведер, према пројекту сарајевског градитеља Михајла Благојевића и Рикарда Тростмана. Иза пансиона је 1935. изграђена и депанданса.E. Fiorenini Škerlj, Izgradnja područja Ploče u Dubrovniku od kraja I. svjetskog rata do danas, магистарски рад, 1979, стр. 22.
Планови за велики хотелски комплекс поново су покренути у другој половини 1970-их. Хотелско-туристичко предузеће „Дубровник” преговарало је са америчком компанијом -{Intertower International}- из Кливленда о заједничком улагању, а у почетној фази разматран је луксузни хотел капацитета око 700 кревета.„Predradnje za izgradnju hotela u Sv. Jakovu”, Informativni list, 1978, стр. 14.
Скупштина општине Дубровник је 1981. донела одлуку о изради Проведбеног урбанистичког плана Белведер — Свети Јаков. План усвојен следеће године предвидео је туристичку изградњу између Улице Франа Супила и мора и спровођење урбанистичко-архитектонског конкурса.„Odluka o izradi Provedbenog urbanističkog plana Belvedere – Sveti Jakov”, Službeni glasnik Općine Dubrovnik, 1981.„Odluka o donošenju Provedbenog urbanističkog plana Belvedere – Sveti Jakov”, Službeni glasnik Općine Dubrovnik, 1982.
Планирана изградња изазвала је противљење дела стручне јавности. Дубровачки Завод за заштиту споменика културе и природе упозоравао је на размере планираног комплекса, док је историчар уметности Милан Прелог подручје описао као један од последњих сачуваних делова природног оквира града и критиковао његову пренамену за интензивну туристичку изградњу.
Инвеститор је 1982. организовао позивни архитектонски конкурс. Пошто ниједно решење у првој фази није у потпуности задовољило програмске и урбанистичке захтеве, део аутора позван је на додатну разраду.„Idejna rješenja za kompleks Belvedere”, HD vjesnik, 1982, стр. 10. У јулу 1983. најбоље је оцењен пројекат Јулија Де Луке, Мирка Бертића и Јосипа Думанчића, који је прихваћен као основа за даљу разраду уз одређене измене.„Hotel Belvedere u Dubrovniku”, Čovjek i prostor, 1983, стр. 4.Hotel Belvedere, Tehnički opis glavnog projekta, HR-DADU, Općina Dubrovnik, Hotel Belvedere, UP/I-05/5-579-84, kutija 18, 1984.
Радови су започели 24. новембра 1983. продужењем Улице Франа Супила.„Valorizacija najatraktivnije turističke lokacije u Dubrovniku”, HD vjesnik, 1983—1984, стр. 3.
Архитектура
Положај и организација
Белведер је изграђен јужно од историјског бенедиктинског комплекса Светог Јакова, на изразито стрмом терену између продужетка Улице Франа Супила и обале.
Према главном пројекту, нагиб терена износио је приближно 37—40 степени. Међу главним пројектним проблемима били су истакнут положај хотела у визурама из старог града, велика потребна грађевинска маса, изложеност јужним и југоисточним ветровима и настојање да се сачува постојећа вегетација.
Основна архитектонска концепција заснивала се на разлагању велике хотелске масе у низ мањих волумена који се каскадно спуштају низ падину. Тај принцип се током пројектовања мењао, али је остао главна просторна карактеристика комплекса.„Novi hotel Belvedere – Neobjavljeni razgovor s arhitektom Julijem De Lucom”, Dubrovački horizonti, 1986, стр. 13.
Комплекс је имао укупно 18 етажа организованих у неколико просторно-функционалних целина. Друштвени, угоститељски, управни и сервисни садржаји углавном су били концентрисани у горњем делу уз Улицу Франа Супила, док су се смештајни трактови спуштали према југу и истоку. У западном делу налазили су се затворени и отворени базен и сунчалишта.
Хотел је приликом отварања имао 210 смештајних јединица и укупно 462 кревета. Поред смештајних простора садржао је више ресторана и барова, конгресне и забавне садржаје, продајне и услужне просторе, базене и низ тераса.
Доњи део комплекса био је повезан са обалним шеталиштем, уз које су били уређени додатни угоститељски садржаји и амфитеатар. Године 1986. на стенама јужно од хотела изграђено је купалиште према решењу Мата Кортизије.Đ. O., „Sagrađena plaža i sunčališta”, Dubrovački vjesnik, 1986, стр. 6.
Обликовање и стручне оцене
Конструкцију хотела углавном су чинили армиранобетонски зидови, плоче и скелетни системи, док је конструкција изнад затвореног базена била метална.
Де Лука је велику масу покушао визуелно да разложи у низ мањих међусобно повезаних волумена. Посебно наглашен елемент био је комуникациони торањ, за који је у пројектној документацији наведено да обликовањем и материјалом асоцира на романички торањ и тиме успоставља везу са медитеранским амбијентом.
На фасадама су комбиновани бели камен, камени малтер, велике стаклене површине, алуминијумски панели црвенкастих тонова и други савремени материјали. Равни кровови и терасе смештајних трактова делимично су били обложени тамноцрвеном керамиком. На деловима јавних простора коришћено је рефлектујуће стакло како би се на фасадама одражавали небо и околна вегетација.
Архитектонско тумачење Белведера није једнозначно. Андрија Мутњаковић сврстао га је, заједно са Де Лукиним хотелима Кристал и Диамант у Поречу, међу његове структуралистичке радове. Златко Тот наглашава истовремено присуство структуралистичких и регионалистичких принципа и повезује га са критичким регионализмом,Zlatko Tot, Kritički regionalizam u opusu arhitekta Julija De Luce, дипломски рад, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Odsjek za povijest umjetnosti. док Божо Бенић концепцију Белведера тумачи и у контексту постмодернистичке хотелске архитектуре, посебно кроз разлагање волумена, метафоричку употребу елемената медитеранског градитељства и комбинацију традиционалних и савремених материјала.Božo Benić, Kriteriji i modeli za obnovu hotelske arhitekture modernizma na primjerima dubrovačkog područja, докторска дисертација, Arhitektonski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, 2026.
Иван Штраус позитивно је оценио начин на који је Де Лука грађевину структурирао низ стрму обалу, стварајући утисак разломљене и расуте масе. Душко Кечкемет је Белведер такође навео као једно од занимљивијих решења дубровачке туристичке архитектуре 1980-их због обликовања мањих грађевинских целина распоређених по стрмом терену, иако је критиковао превелике капацитете тадашње хотелске изградње.
Каснији Детаљни план уређења „Белведер” био је критичнији према односу грађевине и локације, наводећи да се хотел из удаљених визура, упркос разлагању волумена, и даље доживљава као велика неправилна маса која доминира простором.Detaljni plan uređenja „Belvedere”, Grad Dubrovnik.
Рад хотела и ратна разарања
Белведер је свечано отворен 26. маја 1985. године. У време отварања описиван је као један од најлуксузнијих и најбоље опремљених хотела у Југославији. Захваљујући локацији, садржајима и високом стандарду услуге служио је и као место одржавања конгреса и других скупова.
Почетком 1990-их, распадом дотадашњег ХТП-а Дубровник, хотел је прешао у састав новооснованог Хотелско-туристичког предузећа „Белведер”.Državni ured za reviziju, Područni ured Dubrovnik, Izvješće o obavljenoj reviziji pretvorbe i privatizacije – HTP „Belvedere”, Dubrovnik, Dubrovnik, март 2002.
Током напада на Дубровник крајем 1991. хотел је тешко оштећен гранатирањем, а део комплекса је изгорео. После тога више није враћен у функцију. У наредним деценијама напуштени комплекс био је изложен вандализму, отуђивању инвентара и постепеном пропадању.
Послератни период и власништво
После рата Хотелско-туристичко предузеће „Белведер” ушло је у процес претварања и приватизације. Године 1995. основано је друштво -{Belvedere d.d.}-, а значајне власничке уделе током наредних година имали су ИНА и приватизациони фондови. Државни уред за ревизију касније је утврдио неправилности повезане са делом поступка претварања. ИНА Туризам је 1995. закључила уговор о санацији и обнови хотела, а део радова је изведен, али реконструкција није завршена и хотел није поново отворен.
Почетком 2000-их већински пакет прешао је на приватне инвеститоре. До 2008. као већински власник наводила се панамска компанија -{Cleostone Corporation}-, повезана са хрватско-британским предузетником Звонком Стојевићем, док је ИНА задржала значајан мањински удео. -{Cleostone}- је најављивао обнову хотела вредну око 50 милиона евра, али пројекат није реализован.„INA pred prodajom svog udjela”, Jutarnji list, 11. августа 2008.
Након што зајам обезбеђен хотелским некретнинама није враћен, ИНА је 2010. покренула поступак принудне наплате и продаје некретнина.INA – Industrija nafte d.d., Godišnje izvješće 2022., bilješke uz financijske izvještaje, „Predmeti Belvedere”. Стечајни поступак над -{Belvedereom d.d.}- отворен је у јулу 2012.Leona Rašica, „STEČAJ KONAČNO ZAVRŠEN NAKON 10 GODINA Dubrovačka hotelska tvrtka Belvedere razvijat će brend Nikole Tesle”, DuList, 9. марта 2022.
Прва јавна лицитација хотелских некретнина 2013. одложена је због питања поморског добра, док на следећој лицитацији није било заинтересованих купаца.HINA, „Prodan dubrovački hotel Belvedere; neslužbeno kupac ruski milijunaš Vekselberg”, 9. маја 2014.; пренето у Novom listu и другим медијима.
На поновљеној лицитацији 9. маја 2014. једини понуђач била је компанија -{Vila Larus d.o.o.}-, која је хотелске некретнине купила за 12,2 милиона евра. -{Vila Larus}- се у то време повезивала са руским предузетником Виктором Векселбергом.3LHD, „3LHD pobjednik natječaja za Hotel Belvedere u Dubrovniku”, 30. јуна 2016.
Продајом су на -{Vila Larus}- пренете хотелске некретнине, а не акције друштва -{Belvedere d.d.}- Само друштво наставило је да постоји у стечају, који је окончан 2022. године.
Планови обнове
Детаљни план из 2013.
Градско веће Дубровника је 2013. усвојило Детаљни план уређења „Белведер”, којим је било предвиђено уклањање постојећег хотела и изградња новог хотелског комплекса. План је дозвољавао хотел са до 300 соба, гаражне капацитете, концертну дворану и конгресне садржаје.Grad Dubrovnik i Arhitektonski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Detaljni plan uređenja „Belvedere”, 2013.; „Odluka o donošenju Detaljnoga plana uređenja 'Belvedere'”, Službeni glasnik Grada Dubrovnika, бр. 5/13.