десно|мини|250п|Подручје Малог Алфелда у Мађарској десно|мини|250п|Подручје Малог Алфелда у Словачкој
Мали Алфелд () или Мала мађарска равница (), односно Мала умађарска равница () или Мала дунавска равница () је равница у дунавском седиментарном басену на северозападу Панонске низије. Простире се у горњем делу средњег тока реке Дунава и његових тамошњих притока, а обухвата око 8.000 km² у данашњој северозападној Мађарској, североисточној Аустрији и југозападној Словачкој ( — Словачка подунавска низија)."Malá dunajská kotlina", Malá slovenská encyklopédia (1993), p. 418.
Географија десно|мини|200п|Мали Алфелд десно|мини|200п|Замак породице Естерхази. Овакве грађевине су типичне за ово подручје Границе ове равнице су Карпати на северу, брда Бакоњ-Вертеш на југу, брда Герече на истоку и планине Лејта и подножје Алпа на западу. У Мађарској, равница покрива веће делове округа Ђер-Мошон-Шопрон и Ваш, као и западне делове округа Комаром-Естергом и Веспрем.
Равницу на половине грубо дели Дунав, који има велики број рукаваца између Братиславе и Комарног и формира велика острва. Главне притоке Дунава су Вах, Раба, Рабца и Маркал.
Мањи микрорегиони Малог Алфелда су Ханшаг, Зевинкел, Нојзидл басен, Рабакез, Сигеткез, Маркали басен, Равница Мошон, Равница Комаром-Естергом и Житно острво.
Суседни региони Кеменешхат, Равница Шопрон-Ваш и Штајерско побрђе у неким класификацијама припадају Малом Алфелду, али мађарски и аустријски географи користе тај термин у нешто ужем значењу.
Историја Ова равница је била важна пољопривредна регија од неолитског доба. Њен јужни део је припадао староримској провинцији Панонији између 1. и 5. века. Касније су је населили германски и словенски народи, а од око 900. године и Мађари. Од око 1000. године, овај регион је био део Краљевине Угарске. Након Првог светског рата, Мали Алфелд је подељен између Мађарске, Чехословачке и Аустрије. 1990-их година, Словачка је изградила велику брану и хидроелектрану код Габчикова.
Становништво Државне границе у Малом Алфелду не прате и језичке границе, посебно у случају северног дела равнице, где су Мађари већина у два најјужнија округа у Словачкој, Дунајска Стреда и Комарно, а мањина у осталим окрузима. Такође постоје мање групе Хрвата у региону око граничне тромеђе. Важни градови у регији су Ђер, Комаром, Комарно, Дунајска Стреда, Нове Замки и Мошонмађаровар.
Види још Велики Алфелд Седиментарни басен
Референце
Категорија:Панонска низија Категорија:Географија Аустрије Категорија:Географија Мађарске Категорија:Географија Словачке Категорија:Равнице Европе Категорија:Историјски региони у Краљевини Угарској