Сеул

Сеул (, значење: престоница, ) главни је град Јужне Кореје и са 9.659.322 становника један је од најнасељенијих градова на свету.자료갱신일 : 2016-08-04 / 수록기간 : 년 1992 ~ 2015 / 자료문의처 : 02-2110-4094 Налази у северозападном делу земље на реци Хан. Сеул је био престоница Кореје од 29. новембра 1394. до јапанске окупације 1910. Установљавањем Јужне Кореје (1948) постао је главни град државе, изузев у кратком времену за време Корејског рата.

Сеул се налази јужно од Корејске демилитаризоване зоне, на реци Хан. Град је политички, културни, друштвени и економски центар Јужне Кореје. Такође је и центар међународног бизниса, финансија, мултинационалних корпорација и светских организација. Пошто је и главни град једне од најмоћнијих светских привреда, његов глобални статус је у сталном порасту. Данас је један он најочитијих симбола корејске привреде („Чудо на реци Хан”).

Област главног града Кореје обухвата градове Сеул, велику луку Инчон и друге сателитске градове. У њој укупно живи 24,5 милиона становника. То је по броју становника друга највећа агломерација на свету. У Сеулу живи скоро четвртина целокупне популације Јужне Кореје, а у области главног града живи скоро половина Јужнокорејаца. Сеулом директно управља влада Кореје. Град је подељен на 25 градских дистрикта. Густина становништва у Сеулу је тако велика да га сматрају једним од „најдигиталнијих” градова у данашњој глобално повезаној економији. У граду је регистровано више од милион возила који стварају огромне саобраћајне гужве које трају до поноћи. Област главног града Сеула, са великим градском луком Инчон, транспортним појасом и пространим резиденцијалним подручјем Сеонгнам, једно је од најнасељенијих места на свету. Последњих година градске власти су предузеле опсежне мере за заштиту града од ваздушног и воденог загађења, што је резултовало чистијом атмосфером, иако је ваздушно загађење и даље врло проблематично. мини|250п|Народни музеј Кореје

У Сеулу су одржане Летње олимпијске игре 1988. Овде се налазе Сеул Метрополитан библиотека и Национална библиотека Кореје.

Етимологија

Сеоул је у прошлости био познат под разним именима: за време краљевства Пекче носио је име Вирјесеонг (), -{Hanju}- () за време династије Сила, Namgyeong () za vreme dinastije Корјо, -{Hanseong}- () за владавине династије Пекче и Чосон, -{Hanyang}- () за време династије Чосон, -{Gyeongseong}- () у времену јапанске окупације Кореје. Данашње име Сеул наводно вуче корене из корејске речи која значи „главни град“ (), а која се првобитно односила на Кјонџу, главни града царства Сила. За разлику од осталих имена градова у Кореји, Сеул нема одговарајући симбол у Ханча абецеди. Корејска је влада 18. јануара 2005. променила званично кинеско име Хансеонг () u Шоуар ().

Географија Положај мини|лево|350п|Поглед на Сеул

Сеул се налази на северозападу земље, јужно од Корејске демилитаризиране зоне, на реци Хан и надморској висини од 87 -{m}-. Средиште града окружено је многобројним брдима, а у самом центру налази се брдо Намсан () (Јужно брдо) с телевизијским торњем и жичаром. Брдо Букхансан налази се северно од града, а на југоистоку је тврђава Namhansanseong и бивша пријестоница династије Жуосеон. У околним долинама налазе се многобројна мања села са будистичким самостанима. Јужно од Сеула налази се брдо Гванаксан, које је познато место за излете и одмор.

56 km северно од Сеоула налази се град Панмунџом и граница између две Кореја која иде 38. паралелом. У граду је 27. јула 1953. потписано примирје између зараћених страна у Корејском рату.

Хидрографија мини|лево|350п||Мостови на реци Хан

Река Хан протиче кроз Сеул од истока према западу, формирајући свој ток у облику слова W, 40 -{km}- пре ушћа. Настаје од река Букханганг (Северни Хан) и Намханганг (Јужни Хан) источно од града, код Јангсурија. У градском делу Сеула на Хану се налази неколико острва, од којих је најпознатији Јеоујдо. Један рукавац реке је исушен с циљем добијања грађевинског земљишта. Историјско средиште Сеула налази се у повољном геомантијском положају, нешто северније од реке, која овдје протиче обликом двоструке кривуље и након изласка из градског подручја у правцу северозапада, низводно од острва Канхвадо, утиче у Жуто море, док се град на југозападу спаја с луком Инчон. Кроз град протие још 5 река: Сеонгнае (), Банпо (), Тан (), која извире недалеко од Јунгина, Јунгнанг, која извире испод планине Булгок и Анјангчеон, с извором недалеко од Уиванга. На Хану је изграђено 20 мостова.

Територијална подела

мини|лево|325п|Територијална подела Сеула

Мада је Сеул, политички, град с посебним статусом, територијална подела иста је као и код других корејских градова. Град је подељен у градске округе () и градске четврти ().

Сеул се састоји од 25 градских округа, од којих су први основани 1943. Окрузи (гу) подељени су у 522 четврти (донг), док су оне подељене у 13.787 тонгова, а они у 102.796 бана. Окрузи су величине од 10 до 47 km², док се број становника креће од 140.000 до 650.000. Округ с највећим бројем становника је Сонгпа са 646.970 становника, а највећи округ је Сеочо са 47,14 km². Функције владе округа одређују се посебно.

Клима Сеул се климатски налази у умереном појасу, с просечном годишњом температуром од 12,2 °C. Клима је обележена јаким супротностима, тако да највиша просечна температура у аугусту износи 29,5 °C, а најнижа просечна температура је у јануару: -6,1 °C.Корејска метеоролошка служба (-{KMA}-, 기상청)

Лета су у монсунском периоду () (од јуна до септембра) врло топла и влажна, посебно у аугусту. Највише дневне температуре често прелазе преко 30 °C, а у аугусту, најтоплијем месецу, просечна је температура 25,4 °C. 70% годишњих падавина, од просечних 1344,2 -{mm}-, падне у монсунском периоду, а од тога просечно 348 -{mm}- у најкишнијем месецу, аугусту.

Зиме су, под утицајем хладног сибирског ветра, врло хладне, али суве. Обично се, због специфичне констелације високог притиска, измењују 3 врло хладна дана са четири топлија. Најхладнији месец је јануар с просечном температуром од -4,9 °C те је уједно и месец с најмањом количином падавина (просек: 21,6 mm).Climate data in seoul, 1981 ~ 2010, Korea Meteorological Administration.

Праисторија Пронађени археолошки остаци од глине показују да је подручје око Сеула било насељено још у млађем каменом добу, пре 3.000 година. Остаци су нађени у данашњим окрузима Гангдонг и Сонгпа. Праисторијски налази, нађени у археолошком налазишту Амса () (Амса-донг и Гангдонг), могли би бити стари од 3.000 до 7.000 година. По проналаску бронзе (око 700. п. н. е.) насеља се шире и према унутрашњости.

Историја Сеула као главног града може се документирати од 18. п. н. е. У овој години новоосновано краљевство Пекче гради свој главни град, Ханјанг (), поред Хана. Из овог времена постоје још остаци градских зидина. 475. године седиште главног града се сели у Гонгју и краљевство Гогурјео преузима контролу над овим подручјем. Око 100 година касније подручје осваја царство Сила. У ово време Сеул је био само мало село по имену Хансању.

Династија Корјо Доласком династије Корјо на власт Сеул добија на важности. У то је време важило да царство које контролше реку Хан има надмоћ над читавим Корејским полуострвом јер је река била врло важна за промет и опскрбу. Из тог разлога је царство Корјо прогласило град за тзв. јужни главни град () те управно седиште околног подручја. Између 11. и 14. века у Сеулу су изграђене многобројне палате, од којих је најважнија Чангјеонгунг, која је вероватно важила за летњу резиденцију. Упркос томе, с малим прекидима, главни град царства био је Кесонг, град удаљен 60 -{km}- од Сеула.

Династија Чосон Ји Сеонг-гје је 1392. основао династију Чосон и одлучио да премести своју престоницу. По једној легенди о оснивању, Ји Сеонг-гје је почео градњу у подножју Керјонсана. По проценама тадашњих геоманата, положај града био је оптималан за оснивање и премештање главног града нове династије. Из тог разлога је 29. новембра 1394. Ханјанг проглашен за главни град Кореје те су започети радови на изградњи палате Гјеонгбокгунг, разних светишта, богомоља, храмова и градских зидина. Зид је био дугачак 18 -{km}- и повезивао је 4 брда која се окруживала град: Бугаксан, Инвангсан, Намсан и Наксан. Остаци зидова видљиви су и данас, као и најважније градске капије, од којих су најпознатије Сунгнјемун (често називана Намдаемун и Донгдаемун). Градске капије дању су отворене, а ноћу се затварају, што се оглашава звоњавом звона.

Убрзо се изграђују и друге палате. Од 1405. до 1412. изграђена је палата Чангдеокгунг, а 1616. Гјеонгбокгунг. Име града касније је промењено у Хансеонг (). Мада је град, због повољног положаја и јаког утврђења, био заштићен, у току Имџинског рата 1592, након битке код Чунгјуа, освојили су га Јапанци, а 1635. Манџурци. Тек под владавином краља Јеонгја (1724–1776) град доживљава пуни процват, а због доброг положаја на Хану, постаје најзначајнији трговински центар.

Краљ се 1872. повлачи у палату Гјеонгбокгунг, која је након Имџинског рата била порушена и обновљена тек 1865. У међувремену је као резиденција владе кориштена палата Чангдеокгунг.

Увођење хршћанства Католицизам Првом појавом католицизма у Кореји сматра се изградња прве цркве у Сеулу 1784. од стране корејских свештеника Ји Пјеока, Квеон Ил-шина i Ји Сеунг-хуна. Идеја изградње цркве била је уједно и оснивање римокатоличке верске заједнице на овим просторима. Због повезивања цркве с европским колонијализмом, корејски владари противили су се оснивању заједнице, а верници су прогањани те им је онемогућена слобода вероисповијести. Верско тежиште постављало се на конфучијанизам. Кад је корејски краљ Сунјо на престољу наследио Јеонгјоа, уследили су масивни прогони католика у Сеулу, који су се касније проширили на читаву земљу. Упркос томе, број конвертираних Корејаца је растао. На време прогона католика и мученике из тог времена подсећа маузолеј и ходочасно светилиште Јеолдусан на обали Хана.

Католички мисионари користили су и пропагирали тада већ заборављено писмо, корејске абецеде (), која је једноставнија за учење од кинеских знакова Ханја. У току 19. век хангул се проширио у образовању народа и постао национално писмо Кореје. Истовремено је тиме ширен и католицизам, користећи се хангулом у свим црквеним и другим списима.

Протестантизам Нагодбом из 1882, заправо присилом од стране САД, Кореја се обавезала да дозволи мисионарске активности. Тако већ 1885. у Сеул долазе методистички мисионари Хорис Андервуд и Хенри Апензела,-{Horace Grant Underwood}- - biografija који су 1886. основали до данас постојећу Сеулску цркву Уније.Geschichte der seoul unionchurch Исте године одржана су прва тајна крштења Корејаца.-{Biographie Underwoods}-. Неколико година раније у Кореју су дошли и протестантски мисионари, а најпознатији међу њима био је Роберт Џермејн Томас, који је 1866. прокријумчарио библију у Сеул. Осуђен је на смрт 1866. и погубљен у Пјонгјангу.

Јапански колонијализам Колонизацијом Кореје од стране Јапана корејски хришћани су, (за разлику од јапанских, одбили захтевано поштовање јапанског цара Тена, сматрајући то идолопоклонством. Овим одбијањем признавања цара дошло је до прогона хришћана од стране Јапанаца, што је заправо и потпомогло борби за независност Кореје, у којој су учествовали многи хришћани. Тиме се повећао број преобраћених Корејаца. Након 1945. број хришћана повећао се због већег броја избјеглица из Северне Кореје. Данас око 50% свих становника Сеула припада некој од хришћанских деноминација.

Јапанска колонизација мини|Свечаност отварања жељезничке пруге Гјеонгбу мини|Седиште јапанске префектуре у Кеијōу

Źródło i licencja