мини|десно|250п|Карикатуре Мухамеда из часописа "Јиландс-Постен" из 2005. године. Карикатуре Мухамеда су 12 цртежа објављених у данским новинама „Јиландс-Постен“ 30. септембра 2005. године, преузете касније у норвешком часопису „Магазинет“, немачком „Ди Велту“, француском „Франс соар“. Карикатуре су сатирична илустрација чланка који је, између осталог, говори о самоцензури и слободи говора. Чланак је нагласио изјаву једног данског писца да не постоји илустратор у Данској који би пристао да нацрта илустрације у једној дечјој књизи о Мухамеду, осим анонимно. Међу 12 карикатура на једној се сугерише да Мухамед има скривену бомбу у турбану.

Ове карикатуре су се претвориле у велики међународни инцидент. Једанаест исламских земаља (укључујући Босну и Херцеговину) је захтевало хитне мере данске владе против инкриминисаних новина. Либијска и саудијска влада су повукле амбасадоре из Данске, а Либија је затворила амбасаду у Копенхагену. Међународна организација исламских земаља тражи увођење санкција Уједињених нација против Данске, а широм Блиског истока се пале данске заставе. Власник француског „Франс соар“ је отпустио главног уредника због објављивања карикатура.

Јиланд Постен је послао два отворена писма муслиманима, у којима објашњава да илустрација није била усмерена да увреди икога, и жали због насталих непријатности.

Исламска традиција Ислам забрањује вернику да прави слике, скулптуре или на други начин приказује лик Мухамедов, из било ког разлога. Ово је строго наређено јер постоји забринутост због могућег иконопоклонства - обожавања икона које могу водити до обожавања пророка уместо јединог бога, Алаха.

Почетак Карикатуре су први пут објављене крајем септембра 2005. године. Отприлике две недеље касније око 3500 људи је мирно протестовало у Копенхагену. Новембра исте године, неколико европских новина су поново објавиле карикатуре што је проузроковало нове протесте. Штрајк радника је тада почео у Пакистану и неколико организација је јавно критиковало данску владу. Додатни протести, претворени у демонстрације, су одржани у јануару 2006, и касније истог месеца је започет бојкот данске робе. Неколико исламских земаља је повукло своје амбасадоре из Данске, и демонстрације, од којих неколико агресивних, су настављене. Демонстрације су настављене у фебруару, и данска амбасада у Дамаску, главном граду Сирије, је спаљена од стране демонстраната.

Узрок проблема

Дебата о цензури

17. септембра 2005. године, данска новина Политикен ја објавила чланак под називом "Dyb angst for kritik af islam" ("Дубоки страх од критиковања Ислама"). Чланак је био о проблему на који је наилазио писац Kåre Bluitgen, који није могао да нађе илустратора који је би био спреман да ради са њим и илуструје Блуитгенову дечју књигу "Koranen og profeten Muhammeds liv" („Куран и живот пророка Мухамеда“). Три карикатуристе и илустратора су одбили пишчеву понуду, све док један сликар није пристао да ради анонимно. Према Блуитгену:

Један од уметника је одбио да сарађује наводећи пример убијеног филмског директора Теа ван Гога у Амстердаму, док је други одбио одазивајући се на напад професора на Карстен Нибур Институту у Копенхагену. Октобра 2004, професор је нападнут од стране пет непознатих нападача који су били против професоровог читања Курана публици која се састојала од хришћана и немуслимана на поменутом институту.TV 2 (Danska)|http://nyhederne.tv2.dk/article.php?id=1424089

Одбијање прва три уметника да сарађују је протумачено као пример самоцензуре и то је довело до дебате у самој Данској, при којој су други случајеви са истим разлозима пријављени. Комичар Франк Хвам је изјавио да се не би усудио да сатирише Куран на телевизији, док су преводиоци колекције есеја критичних према исламу радили свој посао само под условом потпуне анонимности.

Објављивање карикатура

30. септембра 2005, дневне новине објављује чланак под називом "Muhammeds ansigt" " ("Лице Мухамеда"). Чланак се састојао од 12 сатиричних карикатура (од којих је само неколико приказивало Мухамеда) и пратећи текст аутора Флеминг Роза који је коментарисао следеће:

Неки муслимани одбијају да прихвате модерно секуларно друштво. Они захтевају посебне повластице, и инсистирају на посебне пажње када су у питању њихова религијска осећања. То је потпуно некомпатибилно у друштву са модерном демократијом и слободом говора, у којем морате бити спремни на могућност да ћете наићи на увреде и исмејавања. Наравно није увек лепо и пријатно за очи, и то не значи да религију, било коју религију, треба исмевати по свако цену, али то је мање вашно у овом контексту. […] ми смо на веома клизавом путу где нико не зна какав ће епилог имати самоцензура. Зато су Јиланд-Постен новине позвале чланове Данске Уније карикатуриста да нацртају Мухамеда онако како га виде.[…]

Након позива новина око четрдесетак уметника да дају своју интерпретацију и виђење како би Мухамед изгледао, дванаест следећих карикатура је изабрано: Лице Мухамеда као део исламског симбола звезде и полумесеца. Његово десно око је део звезде, док полумесец окружује његову браду и лице. Мухамед са бомбом у свом турбану, којој је упаљен фитиљ и на којој су исписане исламске заповести. Од свих карикатура ова се сматра најконтроверзнијом. Мухамед стоји и изнад главе му је ореол у облику полумесеца. Апстрактна карикатура са полумесецима и Давидовом звездом и пратећом песмом која говори и женама као потчињеним члановима друштва. Мухамед као луталица негде у пустињи и у позадини је нацртано сунце које залази. Такође у позадини је и магаре. Уплашени карикатуриста који нервозно жели да нацрта лик Мухамеда, и притом гледа иза рамена да неко не наиђе. Два љута муслимана који изгледају као да иду у битку са мачевима и бомбама, и Мухамедом поред њих, који им говори „Опуштено, то је само карикатура неког неверника“. Дечак који изгледа арапског порекла, стоји испред табле у учионици, и гестикулира ка исписаним речима на персијском језику. У преводу са персијског речи исписане на табли значе „Редакцијски тим Јулианд Постен новина је група провокатора“. Дечак је означен као Мухамед. Ово се види као увреда, јер се карикатуром сматра да је Мухамед тек друга генерација имиграната у Данској, уместо да је Мухамед оснивач ислама. У следећој карикатури Мухамед је нацртан са црном превлаком преко очију, и мачевима, док иза њега стоје две жене обавијене у црном, са потпуно отвореним очима. Мухамед на облаку, притом поздрављајући тек пристигле бомбаше самоубице са речима „Станите, станите, понестало нам је девица“. Ово алудира на могуће награде бомбаша самоубице за своја дела против неверника у светом рату. На последњој карикатури је аутор Каре Блуитген са турбаном на глави у који упада поморанџа са написом Публицитет. У његовој руци је слика Мухамеда, која алудира на његову дечју књигу о Курану и Мухамеду. У данском језику постоји изрека Поморанџа у турбану, што се преводи као непредвиђена срећа, али у овом контексту додано као непредвиђена срећа у погледу његове књиге која овим карикатурама добија бесплатни публицитет.

У центру дванаест карикатура: Ред од седам криминалаца које сведок не може да идентификује. Међутим кад се боље погледа они у реду где би требало да стоје криминалци су Хипик, дански политичар Пиа Кјерсгард, Исус Христ, Буда, Мухамед, Индус, и аутор дечје књиге Каре Блуитген, који једини држи наслов „Кареова канцеларија за односе са јавношћу, молим вас зовите и дајте нам понуду“.

Исламска традиција

Многи муслимани верују да било какво графичко приказивање религијских фигура или некад и људских тела је непримерно. Међутим Куран, исламска света књига, нигде директно не забрањује графичко приказивање људских фигура, већ забрањује само сваку врсту обожавања. Директна забрана графичког приказивања светих фигура је нађена само у Хадиту, традицији која се преноси вербалним путем са генерације на генерацију. Постоје на хиљаде хадита, од којих се многе сматрају слабим у основи да би се примењивале. Тако да свако гледање на ове карикатуре може да се види као лични избор.

Гледишта са којег се посматрају графичка приказивања у муслиманским друштвима су различита од друштва до друштва. Муслимани шиити су традиционално веома толерантни у погледу графичког приказивања религијских људских фигура, док су муслимани сунити мање толерантни у овом погледу.

Међутим већина модерних муслимана данас верује да су портрети, фотографије, филмови и илустрације које приказују религијске фигуре потпуно дозвољене. Само неке сунитске интерпретације ислама су против ове врсте уметности. Већина старомодних муслимана, и данашњи муслимани екстремисти који узимају све за разлог светог рата, имају ставове који се противе приказивању религиозних фигура.

Увредљиве сатиричне слике или фотографије су већ други случај, како су протумачене ове карикатуре. Показивање непоштовања Мухамеду и исламу се сматра хуљењем. Према Би-Би-Си-ју BBC елеменат који повезује тероризам и Мухамеда је оно што муслимани сматрају веома увредљивим.

Реакције муслиманских земаља мини|270п|Карикатура из Кувајтског недељника, која показује да је на Западу забрањено говорити о расизму и антисемитизму, док скрнављење Ислама и исламских обележја спада под слободу говора

Велики број муслимана је гневан због објављивања ових карикатура. Овај гнев је испољен у великом броју јавних протеста, новина, чланака, е-пошти и -{SMS}- порукама у разним арапским државама и исламским земљама. Иако су аутори ових карикатура јавно рекли да не виде Мухамеда као терористу, многим муслиманима је ово тешко да поверују када једна од карикатура показује Мухамеда са бомбом у турбану којој је упаљен фитиљ.

Арапи и муслимани сматрају да на Западу постоје двоструки стандарди. Наиме, вређање ислама и муслимана спада под слободу говора, док се сматра потпуно недоличним говорити о расизму и семитизму. Ово је и написао колумниста Мохамед ел Шаибани у дневним кувајтским новинама Ал-Кабас.

Хронологија догађаја

2005 Септембар 30. септембар Карикатуре са ликом проповедача Мухамеда у разним ситуацијама су објављене у данским новинама.

Октобар 9. октобар Исламско Друштво Данске захтева да се новине извине свима муслиманима и да уклоне карикатуре.

14. октобар 3500 људи се окупља у мирним протестима испред канцеларије новина у Копенхагену. Двојици уметника из групе које је нацртало 12 карикатура је препоручено да се склоне једно време из јавности након добијања најава убистава.

17. октобар El Fagr је објавио 6 карикатура

19. октобар Једанаест амбасадора захтева састанак са премијером Данске Андерс Фог Расмусеном и траже од њега да се дистанцира од карикатура, као и од других дерогаторних коментара против ислама у данским медијима. Премијер одбија да се састане са амбасадорима на основу да он не може да се меша и слободу говора коју поседују медији.

28. октобар Данска полиција добија позиве у којима групе муслимана протестују против карикатура и наводе да су карикатуре намерно објављене како би се ругало исламу, нешто што Дански закон забрањује (§ 140).

Новембар Од новембра до децембра: Делегација неколицине хоџа из Исламског Друштва Данске путује на Блиски исток како би се посветила већа пажња карикатурама. У новембру још једне данске новине објављују карикатуре.

24. новембар Специјална комисија Уједињених Нација за слободу религије и религијских веровања и Специјална комисија за модерне облике расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличних нетолеранција захтева од данске мисије при Уједињеним нацијама да доставе званични став и рапорт о случају са карикатурама.

Децембар 2. децембар Пакистанска политичка странка Џамат-е-Ислам објављује награду од $ 10000 било коме ко убије неког од аутора карикатура. Касније је откривено да је ово само трач. 7. децембар Штрајк запослених започиње у Пакистану услед објављивања карикатура. Луис Арбур, Високи Секретар уједињених Нација за Људска Права је изразила забринутост око карикатура и рекла да Уједињене нације морају да даље испитују могуће кршење религијских права. 19. децембар