Нил Олден Армстронг (; Вапаконета, 5. август 1930 — Синсинати, 25. август 2012) био је амерички астронаут и први човек који је ступио на тлo Месеца (1969). Он је исто тако био аерокосмички инжењер, морнарички пилот, пробни пилот, и универзитетски професор. Пре него што је постао астронаут, Армстронг је био официр у Америчкој ратној морнарици и служио је у Корејском рату (1950—1953), где је извршио 78 борбених летова. Након рата, он је завршио факултет на Универзитету Пердју и служио је као тест пилот при Националном саветодавном комитету за аеронаутику (-{NACA}-) у постави за летове високе брзине, где је обавио преко 900 летова. Касније је завршио постдипломске студије на Универзитету Јужне Калифорније.
Као припадник програма -{Man in Space Soonest}- и -{X-20 Dyna-Soar}- свемирских летилица са људском посадом Америчког ратног ваздухопловства, Армстронг се придружио астронаутском корпусу 1962. године. Направио је свој први свемирски лет као командни пилот летилице Џемини 8 марта 1966, чиме је постао први цивилни астронаут агенције NASA који је летео у свемиру. Он је извршио прво пристајање две свемирске летилице, са пилотом Дејвидом Скотом. Ова је мисија прекинута након што је Армстронг искористио део њиховог горива за повратак, како би спречио опасни спин узрокован заглављеним потискивачем, у првом хитном случају у свемирском лету.
Армстронгов други и задњи свемирски лет је био као заповедник летилице Аполо 11, првом мисијом слетања на Месец с људском посадом у јулу 1969. Армстронг и пилот лунарног модула Баз Олдрин спустили су се на површину Месеца и провели два и по сата изван летилице, док је Мајкл Колинс остао у орбити око Месеца у командно-сервисном модулу Апола. Заједно са Колинсом и Олдрином, Армстронг је награђен Председничком медаљом слободе коју је доделио председник Ричард Никсон. Председник Џими Картер уручио Армстронгу Конгресну свемирску медаљу части 1978. године. Армстронг и његови бивши чланови посаде примили су Конгресну златну медаљу 2009. године.
Армстронг је умро у Синсинатију у Охају 25. августа 2012, у својој 83. години живота, услед компликација операције бајпаса коронарне артерије.
Рана младост, образовање и војна служба Армстронг је рођен 5. августа 1930. године у Вапаконети, Охајо, од оца Стивена Кенига Армстронга (1907—1990) и мајке Вајоле Луиз Армстронг (рођене Енгел; 1907—1990). Рођен је у породици немачког, шкотског и алстерског порекла. Често се као мали са породицом селио широм савезне државе Охајо због очеве службе. До 1944. живео је у 16 градова. У родној Вапаконети је постао -{Eagle Scout}-, што је највиши чин у Младим извиђачима САД, и завршио средњу школу 1947. године, а годину дана раније, на свој 16. рођендан, извео је први соло лет и стекао пилотску дозволу, чак и пре него возачку дозволу. Од ране младости је био заинтересован за авијацију и бавио се авиомоделарством.
По завршетку средње школе, био је примљен на Масачусетски технолошки институт (МИТ), али се по савету јединог инжењера којег је познавао „да не мора ићи чак у Кембриџ, Масачусетс да би стекао добро образовање“ ипак одлучио за стипендију Америчке морнарице и студије на Универзитету Пердју. Током студија регрутован је у активну службу морнарице, 1949. године. Након пилотске обуке, у августу 1950. постао је морнарички пилот, и убрзо је послат да се бори у Корејском рату. Учествовао је у 78 борбених летова, забележивши 121 сат у ваздуху. У септембру 1951. је био погођен непријатељском ватром и био приморан да се катапултира. Из рата је изашао као носилац неколико одликовања, а у августу 1952. године је напустио активну службу, ступио у резерву (из које се октобра 1960. повукао као поручник корвете) и вратио на студије. Дипломирао је као инжењер ваздухопловне технике (1955).
Пробни пилот мини|усправно| alt = A black-and-white photo of Armstrong|Армстронг, 26, као пробни пилот при Националном саветодавном комитету за аеронаутику (-{NACA}-) у тиму за летове високе брзине ваздухопловне базе Едвардс у Калифорнији
По дипломирању, распоређен је у Центар за истраживање „Либајс“ при НАСА-и, Охајо, марта 1955. У јулу 1955. бива пребачен у Летачко-опитни центар у Ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија (који данас носи име по њему).An Act to Redesignate the Dryden Flight Research Center as the Neil A. Armstrong Flight Research Center and the Western Aeronautical Test Range as the Hugh L. Dryden Aeronautical Test Range До 1962. године је радио као пробни пилот на многим типовима борбених и ракетних авиона, забележивши преко 900 летова и 2,400 часова лета. Летео је седам пута између новембра 1960. и јула 1962. године на експерименталном -{Х-15}- авиону, достигавши највишу висину од 63 km, и брзину од 5,74 маха. Током своје каријере летео је на више од 200 типова летелица.
Био је део селекције -{Man In Space Soonest}- Ратног ваздухопловства САД, док у августу 1958. програм није укинут, као и -{Х-20 Dyna Soar}- програма. Овај програм је такође обустављен, 1963. године, али га је Армстронг напустио годину дана раније. Септембра 1962. постао је астронаут.
Астронаут мини|усправно| alt = Photo|Армстронг у раној верзијисвемирског одела пројекта Џемини
Године 1958. Армстронг је био одабран за програм -{Man In Space Soonest}- Америчког ратног ваздухопловства. Новембра 1960, је изабран да буде део пилотске консултантске група за -{X-20 Dyna-Soar}-, војни свемирски авион који је развијала компанија Боинг за Америчко ратно ваздухопловство, и 15. марта 1962, је изабран да буде један од седам пилота-инжењера који ће летети у свемир тим новим авионом.
У месецима након најаве да се траже кандидати за другу групу НАСА астронаута, Армстронг је постајао све више заинтересован за могућности Аполо програма али и за истраживање новог аеронаутичког окружења. Армстронгова апликација за астронаута је стигла око недељу дана након истека рока, 1. јуна 1962. Дик Деј, са којим је Армстронг блиско сарађивао у Едвардсу, је уочио закаснелу апликацију и убацио је у свежањ пре него што је било ко приметио. У ваздухопловној бази Брукс на крају јуна, Армстронг је прошао кроз медицински преглед који су многи кандидати описали као мукотрпан и често наизглед бесмислен.
Дик Слејтон је позвао Армстронга 13. септембра 1962, и питао да ли би био заинтересован да се придружи НАСА астронаутском корпусу као део оног што је штампа називала „Нових девет“; Армстронг је без оклевања прихватио. Селекција је држана у тајности још три дана, мада су новинске спекулације кружиле раније те године да ће он бити изабран као „први цивилни астронаут“. Армстронг је био један од два цивилна пилота који су изабрани за другу групу; други је био Елиот Си, исто тако бивши поморски пилот. Си је требало да командује пројектом Џемини 9, али је погинуо у паду Т-38 авиона 1966. године, у коме је такође изгубио живот пилот Чарлс Басет. Армстронг је био први амерички цивил у космосу, док је први цивил била Валентина Терешкова из Совјетског Савеза, скоро три године раније. Текстилни радник и аматерски падобранац, она је била на летилици Восток 6 кад је лансирана 16. јуна 1963.
Пројекат Џемини Након што је прошао обуку за астронаута, одређен је за резервног командног пилота на мисији Џемини 5 1965. године. Свој први лет у свемир искусио је као командни пилот мисије Џемини 8. Један је од ретких астронаута који су добили прилику да командују својим првим летом. Приликом лета са овим васионским бродом извршио је 16. марта 1966. први успешно пристајање уз другу васионску летелицу у лету и спајање с њом. Током овог лета, Армстронгов колега Дејвид Скот је требало да постане други Американац у шетњи отвореним свемиром. Међутим, у тренутку док је њихов брод био повезан са циљаном летелицом, дошло је до техничког квара који је проузроковао убрзано окретање и претио је најгори сценарио, који је избегнут захваљујући Армстронговој хладнокрвности, који је ресетовао систем. То је уједно значило и моментални повратак на Земљу, па је овај десеточасовни лет остао упамћен као прва ванредна ситуација Американаца у свемиру. Након тога, Армстронг је био и резервни командни пилот на мисији Џемини 11, у септембру 1966.
Аполо програм мини|лево|Нил Армстронг у Београду, 1969. године
Након несреће на Аполу 1 јануара 1967. године, амерички космички програм је пролонгиран на неко време. Прва наредна дужност коју је обављао Армстронг била је на месту резервног команданта мисије Аполо 8, у децембру 1968. Као командант летелице Аполо 11 извршио је успешно лет на Месец и ступио на његово тле 20. јула 1969, у 10 сати и 56 минута по источноамеричком времену.
Приликом посете Југославији са члановима експедиције (Мајклом Колинсом и Едвином Олдрином), октобра 1969, одликован је Орденом југословенске звезде с лентом.
Аполо 11
Након што је Армстронг служио као резервни заповедник за Аполо 8, Слејтон му је 23. децембра 1968. понудио позицију заповедника Апола 11, док је Аполо 8 кружио око Месеца. На састанку за који се није знало до објављивања Армстронгове биографије 2005. године, Слејтон му је рекао да мада је планирана посада била: Армстронг као заповедник, Баз Олдрин као пилот лунарног модула и Макл Колинс као пилот командног модула, да он може да замени Олдрина са Џимом Лавелом. Након једнодневног размишљања, Армстронг је одговорио Слејтону да ће задржати Олдрина, јер није имао проблема да ради с њим и да сматра да Лавел треба да има своју сопствену команду. Замењивање Олдрина са Лавелом би учинило Лавела пилотом лунарног модула, незванично најниже рангираним чланом, и Армстронг није могао да оправда стављање Лавела, заповедника летилице Џемини 12, на позицију број 3 посаде. мини| alt = Photo|Портрет посаде Апола 11. Слева надесно су Армстронг, Мајкл Колинс, и Баз Олдрин
На састанку марта 1969. између Слејтона, Џорџа Лоуа, Боба Гилрута, и Криса Крафта је одлучено да ће Армстронг бити прва особа на Месецу, делом зато што је руководство НАСА-е видело Армстронга као особу која нема велики его., ch. 25. На конференцији за штампу одржаној 14. априла 1969, образложено је да је дизајн ЛМ кабине разлог зашто ће Армстронг бити први; врата су се отварала на унутра и надесно, те би било тешко да пилот лунарног модула, на десној страни изађе први. Слејтон је додао, „Друго, само на чистој основи протокола, сматрао сам да заповедник треба да буде прва особа која изађе ... Боб Гилрут је одобрио моју одлуку.“Expeditions to the Moon, chapter 8. pp. 160. За време њиховог састанка, њих четворица нису знали о начину отварања врата. Овај састанак је први пут описан кад је Крафт написао своју аутобиографију 2001. године. Дана 16. јула 1969. Армстронг је добио полумесец издељан од стиропора од вође лансирне рампе, Гинтера Вендта, који је то описао као кључ за Месец.
Путовање на Месец Током лансирања Апола 11, Армстронгово срце је достигло максималну брзину од 110 откуцаја у минути. За њега је први ступањ лета био најбучнији — знатно бучнији од лансирања Џеминија 8 ракетом Титан II — кабина Апола је била релативно већа од капсуле Џеминија. Претпоставља се да је та могућност да се крећу разлог што посада Апола 11 није испаштала од космичке болести, док су чланови ранијих посада имали тај проблем. Армстронг је био посебно срећан, јер је он био склон болести кретања као дете и могао је да осети мучнину након дужих периода аеробатике. мини|лево| alt = Photo of Armstrong smiling in his spacesuit|Олдрин је направио ову фотографију Армстронга у кабини након изласка у отворени свемир 21. јула 1969.