Универзитет у Београду је државни универзитет у Београду. Најстарија је и највећа установа високог образовања у Србији. Сматра се једним од најбољих универзитета по научним областима.
Развој Универзитета сеже од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. У Крагујевцу је 1838. основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Почетком 1905. изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму.
Универзитет у Београду у свом саставу има 31 факултет организованих у 4 групације факултета: друштвено-хуманистичких наука, медицинских наука, природно-математичких наука и техничко-технолошких наука. Поред тога, садржи и 11 истраживачких института, универзитетску библиотеку и 9 универзитетских центара.
Историја
19. век мини|усправно|лево|Доситеј Обрадовић, оснивач Универзитета Основан је 1808. године као Велика школа од стране Доситеја Обрадовића, кључне личности у доба просветитељства. Била је највиша образовна установа у Србији између 1808. и 1905. године, првобитно као Велика школа (1808—1813), потом Београдски Лицеј (1838—1863) и затим поново Велика школа (1863—1905). У почетку се налазио у Конаку кнегиње Љубице, након чега се преселио у Капетан-Мишино здање, где се данас налази седиште.
Друга Велика школа настала је као наследница Лицеја и била је комбинација класичне гимназије и факултета, а као таква се развила у Универзитет у Београду. Представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Контролу над овом установом имао је министар просвете и њоме су управљали ректор (изабрао га је монарх) и Научни савет.
мини|Велика школа крајем 19. века
У почетку је састојао од три факултета: Филозофског, Правног и Техничког. Велика школа је 27. фебруара 1905. формално постала Универзитет у Београду када је донет Закон о Универзитету. Овим Законом су, поред три постојећа факултета, уведени Медицински, Богословски и Пољопривредни.
Почетком 19. века студије права су трајале три године, а наставни план и програм обухватао је упоредно и државно (уставно) право, међународно право, кривично право и судски поступак, као и опште предмете. Тако је настало савремено правно образовање у Србији 1808. године. Пре уписа правног смера било је обавезно дипломирање на одсеку за филозофију где су студије трајале две године, где су студије права трајале укупно пет година. Од 1853. године правно образовање постаје независно од студија филозофије, а од 1863. године правно образовање у Србији траје четири године.
Предавања су држали професори који су дипломирали у данашњој Аустрији, Немачкој и Француској (Јован Стерија Поповић, Јосиф Панчић, Ђура Даничић и други).
Прво академско предавање из електротехнике у Србији одржано је 1894. Професор Стеван Марковић је био први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе из ког се изродио данашњи Електротехнички факултет. Само четири године касније, професор Марковић је основао и прву српску електротехничку лабораторију. Од тада се ова наставна дисциплина изучава на Великој школи и Универзитету у Београду. Прве дипломе из ове области додељене су 1922. године.
20. век
мини|Првих осам редовних професора (седе слева: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје слева: Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић) Универзитет у Београду је био сведок масовног раста и експанзије у годинама пре Другог светског рата, а потом и после оснивања друге Југославије. Године 1914. прва жена је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду.Kandić Ljubica, Istorija Pravnog fakulteta 1905-1941, Zavod za udžbenike Beograd (Belgrade, 2002),
Током 1960-их и 1970-их година, развио се у изузетну регионалну и међународну образовну институцију. На њему су се обучавали многи студенти из других земаља. Само на Универзитету у Београду за време постојања СФР Југославије студирало је до 40.000 студената из Африке. Истовремено је био значајно проширен, али и изложен државном и идеолошком утицају. Сви студенти БУ су стекли право на здравствену заштиту 1. јануара 1967.„Здравствена заштита за све студенте”, Борба, 6. окт. 1966, Такође је био покретачка снага за оснивање универзитета у Новом Саду, Нишу, Приштини и Крагујевцу, као и у данашњој Подгорици. Његови студенти су 1968. организовали први масовни протест у Југославији после Другог светског рата.
Почетком 1990-их квалитет универзитетских програма се погоршао као последица политичке нестабилности у земљи и ратова у Југославији који су уследили. Недостајало је финансијских средстава и квалитет је значајно опао. Током власти Слободана Милошевића, морао је да се суочи са спољним политичким притиском и недостатком академске и административне аутономије., The New York Review of Books (1990)
Средином 1990-их, Универзитет у Београду постао је међународно признат центар политичке опозиције у Србији. Студенти и професори организовали су масовне протесте. Студентске организације (посебно Народни покрет Отпор) значајно су допринеле свргавању власти.Šušak Bojana, An Alternative to War, In The Road to War in Serbia: Trauma and Catharsis, ed. Neboiša Popov (Budapest 2000),
21. век Универзитет у Београду је потписник Болоњске декларације. Као један од највећих универзитета у Европи са уписом од скоро 100.000 студената, широко сарађује са међународним академским институцијама и укључен је у безброј билатералних и мултилатералних академских пројеката. Нашао се међу 300 најбољих универзитета у свету, према ранг-листи коју је урадила Шангајска листа. У области математике сврстан је међу 150 најбољих универзитета у свету.
Кампус мини|лево|Зграда Ректората (уврштена у регистар најважнијих историјских грађевина Србије) Развијајући се истовремено са самим градом током 19. века, један број универзитетских зграда је важан део архитектуре и културног наслеђа Београда. Некадашњи локалитети чине данашње зграде Музеја Вука и Доситеја и Конака кнегиње Љубице, које су препознате као најзначајније историјске грађевине Београда., Cultural Heritage Preservation Institute of Serbia Некадашњи Правни факултет у Суботици (1920—1941) такође је био у саставу Универзитета у Београду. Неки од објеката после Другог светског рата изграђени су у бруталистичком стилу. Универзитет има своје зграде широм града, са два главна кампуса, један поред Кнез Михаилове на Студентском тргу и други на Булевару краља Александра. Има једанаест домова раштрканих по градским општинама за 11.340 студената, укључујући један дом на Новом Београду. Многи од факултета имају засебне зграде на различитим местима у Београду. Такође поседује неколико зграда задужбина у центру града, од којих је већина изграђена у 19. и почетком 20. века.
мини|Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, једна од Карнегијевих библиотека, са преко 1,5 милиона књига
Ректорат Универзитета, Филолошки и Филозофски факултет налазе се на Студентском тргу. На Студентском тргу такође се налазе и Биолошки, Географски, Математички, Факултет за физичку хемију Физички и Хемијски факултет. Универзитетска библиотека, Правни, Архитектонски, Грађевински, Електротехнички и Машински факултет налазе се у кампусу на Булевару краља Александра.
Други значајнији објекти су зграда Економског факултета у близини центра града, зграда Православног богословског факултета на Богословији (део Палилуле), зграда Учитељског факултета на Савском венцу, зграда Факултета безбедности на Врачару и зграда Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију на Дорћолу. Медицински и Стоматолошки факултет деле зграду у близини Карађорђевог парка, поред неколико болница. Медицинске наставне установе, као што су Универзитетски клиничко-болнички центар или Институт за ментално здравље налазе се на другим местима у граду. Пољопривредни факултет се налази уз Градски парк у Земуну и води Огледно добро Радмиловац у Гроцкој. Факултет политичких наука и Факултет организационих наука налазе се у непосредној близини у истој улици Вождовца.
Рангирање У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација Вебометрик где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету. Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.УБ коначно на шангајској листи (Б92, 16. август 2012) Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400. Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.Универзитет у Београду међу 350 најбољих у свету („Политика“, 15. август 2013) Пласман на позицијама 301-400 на Шангајској листи задржао је и током 2014. и 2015. године,Универзитет у Београду поново међу 400 најбољих на свету („Политика“, 15. август 2015) док је 2016. и 2017. године био на позицијама 201-300.Београд и даље међу првих 300, Загреб испао („Политика”, 15. август 2017)
Организација и управа
Савет је орган управљања Универзитета и има 41 члана, од којих су 23 представници Универзитета, 12 чланови које именује Влада Републике Србије и 6 чланови које бира Студентски парламент Универзитета. Мандат чланова Савета Универзитета траје четири године. Изузетно, мандат чланова Савета — представника студената траје две године. Савет Универзитета доноси Статут Универзитета, бира и разрешава ректора и проректоре, доноси финансијски план Универзитета, усваја извештај о пословању и годишњи обрачун Универзитета, даје сагласност на одлуке о управљању имовином Универзитета, као и на расподелу финансијских средстава; обавља и друге послове у складу са законом и Статутом., University of Belgrade website
Сенат је највиши стручни орган Универзитета и има 46 чланова: ректора, 4 проректора из реда редовних професора, 31 декана факултета, 4 председника већа групација, председника Већа института и 5 директора научних института. При расправљању, односно одлучивању о питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду Сената учествује 8 представника студената, које бира Студентски парламент Универзитета. Мандат чланова Сената траје три године. Изузетно, мандат чланова Сената – представника студената траје једну годину., University of Belgrade website
Факултети мини|Правни факултет броји највише студената међу факултетима Универзитета у Београду Архитектонски факултет Биолошки факултет Економски факултет Електротехнички факултет Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Факултет спорта и физичког васпитања Факултет безбедности Факултет организационих наука Факултет политичких наука Факултет за физичку хемију Факултет ликовних уметности Факултет музичке уметности Фармацеутски факултет Филолошки факултет Филозофски факултет Физички факултет Географски факултет Грађевински факултет Хемијски факултет Машински факултет Математички факултет Медицински факултет Православни богословски факултет Пољопривредни факултет Правни факултет Рударско-геолошки факултет Саобраћајни факултет Стоматолошки факултет Шумарски факултет Технички факултет у Бору Технолошко-металуршки факултет Учитељски факултет Факултет ветеринарске медицине
Институти мини|Ботаничка башта Јевремовац, наставна јединица Биолошког факултета Електротехнички институт „Никола Тесла” Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Институт за медицинска истраживања Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Институт за мултидисциплинарна истраживања Институт за нуклеарне науке „Винча” Институт за примену нуклеарне енергије — ИНЕП Институт за физику Институт за филозофију и друштвену теорију Институт за хемију, технологију и металургију