мини|десно|250п|Стопа смртности у свету 2009. године (CIA World Factbook) Стопа смртности или стопа морталитета је мера броја смртних случајева (уопште или због одређеног узрока) унутар одређене популације, у размери са њеном величином, у јединици времена.
Обично се изражава у јединицама смрти на 1000 јединки годишње; према томе, стопа смртности од 9,5 (од 1.000) у популацији од 1.000 би значила 9,5 смртних случајева годишње у тој целој популацији или 0,95 % од укупног броја. Она се разликује од морбидности која је или преваленца или инциденца болести, и од стопе инциденце (број новонасталих случајева болести у јединици времена).
У општем облику, стопа смртности се рачуна обрасцем:
у ком d представља број смртних случајева који су се догодили у датом временском периоду, а p представља величину популације у којој су се исти догодили.
Статистика смртности +Светске историјске и предвиђене стопе смртности (1950—2050) УН, средња варијанта, 2012 rev.ГодинеССГодинеСС1950—195519,12000—20058,41955—196017,32005—20108,11960—196516,22010—20158,11965—197012,92015—20208,11970—197511,62020—20258,11975—198010,62025—20308,31980—198510,02030—20358,61985—19909,42035—20409,01990—19959,12040—20459,41995—20008,82045—20509,7Десет земаља са највећом стопом смртности према проценама Светске књиге чињеница из 2016. године су: RankCountryСтопа смртности (годишње смрти/1.000 особа)114,9214,5314,5414,4514,4614,1714,0813,7913,61013,6 Према Светској здравственој организацији, десет водећих узрока смрти у 2015. години (рангираних по смртности на 100.000 становника) били су:
исхемијска болест срца (119 на 100.000 становника) мождани удар (85 на 100.000 становника) инфекције доњих дисајних путева (43 на 100.000 становника) хронична опструктивна болест плућа (43 на 100.000 становника) ракови душника, бронхија или плућа (23 на 100.000 становника) шећерна болест (22 на 100.000 становника) Алцхајмерова болест и друге деменције (21 на 100.000 становника) дијарејалне болести (19 на 100.000 становника) туберкулоза (19 на 100.000 становника) саобраћајне незгоде (10 на 100,000 становника)
Узроци смрти се разликују између развијених и мање развијених земаља.
Према Жану Циглеру (специјалном известитељу Уједињених нација о праву на храну за период од 2000. до марта 2008), смртност због неухрањености представљала је 58 % укупног морталитета у 2006. години: „У свету, око 62 милиона људи, са комбинованим свим узроцима смрти, умире сваке године. У 2006. години, више од 36 милиона умрло је од глади или болести због недостатка микронутријената”., Fayard.
Од приближно 150.000 људи који умиру сваки дан широм света, око две трећине (100.000) умире од узрока који су повезани са старењем. У индустријализованим земљама, пропорција је много већа, достижући 90 %.
Види још
Биодемографија Демографија Списак земаља по стопи наталитета Списак земаља по стопи морталитета Списак земаља према очекиваној дужини живота Демографска статистика
Референце
Референце
Crude death rate (per 1,000 population) based on World Population Prospects The 2008 Revision, United Nations. Retrieved 22 June 2010 Rank Order — Death rate in CIA World Factbook Mortality in The Medical Dictionary, Medterms. Retrieved 22 June 2010 „WISQARS Leading Causes of Death Reports, 1999—2007” , US Centers for Disease Control Retrieved 22 June 2010 Edmond Halley, An Estimate of the Degrees of the Mortality of Mankind (1693)
Спољашње везе
Data regarding death rates by age and cause in the United States (from Data360) Complex Emergency Database (CE-DAT): Mortality data from conflict-affected populations Human Mortality Database: Historic mortality data from developed nations Google — public data: Mortality in the U.S.
Категорија:Популација Категорија:Демографија Категорија:Епидемиологија Категорија:Актуарство Категорија:Медицинска статистика