Неопланта филм је било филмско предузеће са седиштем у Новом Саду, основано септембра 1966. године указом Скупштине САП Војводине. Престало је да постоји 1986. године. Произвело је преко 200 филмских наслова, од тога 13 дугометражних играних филмова, 173 краткометражна играна, документарна и анимирана филма.
Слободна продуцентска група Неопланта
Шездесетих година 20 века у Кино клубу Нови Сад издваја се група заљубљеника у филм која се својим радом истицала.Ова генерација је стасала у веома добрим условима рада на аматерском филму. Своје знање и искуство стечено у клубу, група је користила радећи повремено наручене филмове заинтересованим установама и предузећима али је те пројекте група радила независно од кино-клуба.
Групу су чинили Бранко Милошевић, Славуј Хаџић и Петар Латиновић.Потреба за производњом филма је расла због чињенице да телевизија тада још није била у јачем повоју а са захтевима за снимање филмова јављала су се различита предузећа. У продукцији групе су снимљени документарни филмови Нове реке (наруџба канал ДТД), Овнова част (обичаји сточара у јужном Банату, наручен од стране Војвођанског музеја), Стеријин мај (о Стеријином позорју), филмови за ФК Војводина, Југопетрол итд.
Пошто је интересовање за снимање филмова расло, група је одлучила да се прошири и у своје редове прими нове чланове: сценаристи Стеван Станић, Мирослав Антић и Љуба Вукмановић, продуцент групе Светозар Удовички, организатор групе Илија Ика Башић
Слободна продуцентска група Неопланта је 1966 бројала 8 чланова и збрзо је иза себе има већи број снимљених филмова а ова чињеница је сведочила о потреби постојања професионалног предузећа за производњу филмова у Војводини. Рад групе је и тада био професионалан, али оснивањем професионалне филмске куће били би створени бољи услови за рад при чему су чланови групе вешто и смишљено радили да добију овакав статус.
Акт о оснивању и конституисању Неопланта филма
Веома жива аматерска филмска делатност, интензивно развијана педесетих и почетком шездесетих година 20 века у Војводини и слободна продуцентска група Неопланта снажно су подстакли и убрзали доношење одлуке о оснивању прве професионалне филмске куће у Војводини - Неопланта филм.
Било је и отпора јер су се могле у штампи прочитати или код појединаца из културних кругова чути подругљиви говори о војвођанаском Холивуду, непостојању услова за рад и професионалних кадрова. Са доста неповерења и скепсе гледало се на могућност младих аутора да се укључе у свет југословенске филмске продукције која је у другим крајевима земље бележила добре резултате.
На предлог Извршног већа Војводине и одлуком Скупштине од 29 јуна 1966 године основана је Неопланта филм са статусом за снимање документарних филмова :овде се види да су били ограничени за снимање документараца мада је група сматрала да би могла изнети и реализацију дугометражних филмова.
Природно Неопланта филм је првих година тежиште производње ставила на документарни филм јер се рачунало да ће ова установа првенствено радити филмску документацију о Војводини, њеној историји и развоју.
Установом се управљало по начелима друштвеног самоуправљања. Покрајинско извршно веће је именовало 3 члана Савета установе али како је у Установи на почетку радило само пет радника, то се према одредбама Основног закона о установама у њој није могао образовати савет него је Неоплантом управљала Радна заједница која је вршила функцију Савета а представници Покрајинског извршног већ су у раду учествовали као чланови радне заједнице у проширеном саставу.
Директора установе је именовало Покрајинско извршно веће по претходно прибављеном мишљењу Савета установе. Конституисање установе је упркос жељи филмских стваралаца да се то обави брже ишло споро.Одлука је донета у јуну а упис у судски регистар 28 септембра 1966. Конституисање установе је извршено 27.9.1966 а за привременог директора је именован Светозар Удовички.
Скупштина Војводине, као оснивач, за почетак рада Неопланта филма обезбедила је 126 хиљада динара на име покрића личних и материјалних расхода за наредних 12 месеци - 3 месеца у 1966 и првих 9 месеци у 1967 години а установа је добила наменска почетна средства од покрајинског фонда за културу и републичког фонда за унапређење кинематографије за трошкове основне делатности - производњу документарних филмова.
У моменту оснивања, нису била решена ни друга практична тј техничка питања: још у установи нису постојали минимални услови за рад , неопходни су били канцеларијски материјал за потребе филмске екипе и стручне службе ( допис Неопланта филма Покрајинском секретаријату за буџет и општу управу од 3.10.1966.
Остваривање друштвеног интереса и партиципација у управљању установом од стране друштвене заједнице обезбеђена је преко спољних чланова Радне заједнице тј. Радне заједнице у проширеном саставу: ово тело је разматрало и доносило најзначајније одлуке из делокруга рада и управљања установом.
Први представници друштвене заједнице у савету Неопланта филма које је делегирало Покрајинско извршно веће били су угледни друштвено-политички, јавни и културни радници: инжењер Димитрије Милованов, Иштван Немет, Милош Хаџић, Јован Виловац, Василије Калезић, Саша Микић, Зоран Јовановић, Иштван Лади, Желимир Жилник.
Запослени и спољни сарадници На почетку, према усвојеној систематизацији, административни апарат чинило је 6 запослених: сектор продукције (директор и архивар филмског материјала), сектор општих послова ( секретар, технички секретар и помоћни службеник) и финансијска служба ( шеф финансија).Оваква структура је остала до 1972 године до прерастања установе Неопланта филм у предузеће за производњу филма.
Управа Неопланта филма је сматрала да установу не треба оптерећивати гломазном администрацијом, јер је то утицало на цену произведеног филма и определили су се за малу радну заједницу и чвршћу везу са спољним сарадницима тј. уговорне односе по сваком пројекту ( ово је наслеђено од продуцентске групе Неопланта где је била пракса да аутори пре завршетка филма и почетка његове експлоатације нису добијали хонораре).
У почетку, сарадници су били чланови независне продуцентске групе Неопланта а касније се круг ширио на чланове удружења филмских радника, књижевника, музичара и других радника у култури. Осим из Војводине, ангажовани су у појединим пројектима спољни сарадници из других крајева бивше СФРЈ. Током прве четири године, Неопланта филм је окупила око 30 аутора и сарадника од чега: 10 стално везаних за ову кућу.
Преглед сарадника Неопланте
Редитељи: Бранко Милошевић, Мирослав Антић, Желимир Жилник, Борислав Шајтинац, Стеван Станић, Никола Мајдак, Карпо Аћимовић Година, Првослав Марић, Борислав Гвојић, Душан Макавејев, Стеван Петровић итд. Сценаристи:Милутин Мишић, Мира Бањац, Милош Николић, Живан Милисавић, Драшко Ређеп итд. Сниматељи: Славуј Хаџић, Петар Латиновић, Душан Нинков, Бранко Иватовић, Миодраг Јакшић итд. Продуценти/организатори производње филмова:Илија Башић, Слободан Милетић и Иван Ћирковић
Седиште Неопланта филма и основна средства за производњу филмова Према решењу о упису у судски регистар прво седиште Неопланта филма било је на адреси Булевар маршала Тита 4 где је било и седиште Покрајинског фонда културе. У тренутку конституисања, а и наредних неколико година установа није имала решено питање трајног смештаја.
Извесно време Неопланта је била смештена у једну просторију Матице српске затим средином 1967 опет је привремено добила на коришћење део зграде у Железничкој број 7. 1970 купује властиту зграду на Булевару револуције 12 коју је из својих средстава прилагодила условима филмске производње.
Кад је реч о опреми за производњу филмова, стартовало се са скромним средствима а пошто се опрема набављала из увоза проблем је решаван удруженим снагама установе, Покрајинске заједнице културе и Покрајинског извршног већа.
Почетком 1970 Неопланта је поседовала следећу опрему: Средства за снимање слике: камера Арифлекс 35 мм, две камере Право Л Средства за снимање звука: магнетофон Награ, два микрофона, стабилизатор Награ, микс пулт и камера - преписивач тона Вестрекс Средства за монтажу: монтажни сто Превост Средства за приказивање филмова : пројектор Искра Средства везе: токи - воки, мегафон Национал Средства расвете: крстача, падалета, мини колор тран и колор тран Транспортна средства: Форд транзит (смештај технике), ИМВ - камионет итд
Продукција документарних филмова у периоду 1966-1971 У овом периоду произведено је око 58 филмова просечно око 11 годишње.Највише је произведено редовних ауторских филмова који су предлагали и реализовали сами аутори или су их радили аутори по позиву Неопланте. Предлози су упућивани на конкурсе Републичког фонда за културу или Покрајинске заједнице за културу. Садржај документараца је био различит: теме из друштвеног живота, спорта, уметности, пољопривреде, историје, међунационалних односа итд.
Значајни редитељи у овом периоду који су дали печат филмској производњи Неопланта филма: Бранко Милошевић (илустративни филмски израз):више година се бавио аматерским филмом и сарађивао са телевизијом.Често радио наручене документарне филмове који нису трпили експериментисање нити превелику ауторску слободу. Мирослав Антић (лирско-визионарски филмски израз):својим филмовима давао поетску ноту улазећи смелије у критички однос према савременим друштвеним проблемима Желимир Жилник (проблемски филмски израз): унео је потпуно нови филмски израз у продукцији својих документарних а касније и играних филмова са чиме је касније постао препознатљив у југословенској и светској продукцији документарног филма. Од укупно 58 снимљених филмова они су реализовали 31 документарац. Остали значајни редитељи: Карпо Аћимовић Година, Никола Мајдак и Првослав Марић.
Продукција анимираних филмова
У жељи да своју продукцију садржајно и жанровски обогати, Неопланта филм је 1968 експериментално произвела анимирани филм Заљубљен у три колача у режији Николе Мајдака и карикатурама које је осмислио Борислав Шајтинац јер у то време на пољу анимације је већ била само позната Загребачка школа анимираног филма.
Шајтинац и Мајдак 1969 снимају Извор живота који осваја главне награде скоро на свим фестивалима анимираног филма. Шајтинац је даље наставио самостално стварати у Неопланта филму и потврдио се као аутор неколико цртаних филмова препознатљивих под називом Новосадски цртани филм.
Неопланта филм, понесена успехом Шајтинца, размишљала је о оснивању школе за цртани филм у Новом Саду из које би се регрутовали нови млади ствараоци овог жанра. Али након смене руководства Неопланте Шајтинац напушта ту филмску кућу и одлази у иностранство а његовим одласком се напушта идеја стварања школе анимираног филма.
Продукција краткометражних играних филмова
У првих пет година (1966-1971) Неопланта филм је снимила 8 кратких играних филмова. На Београдском фестивалу 1967 добила је диплому за филм Мирослава Антића Друга обала, затим филм Гранатирани мозак Пупилије Феркерверк Карпа Аћимовића Године освојио је прву награду на Геф-а у Загребу.
Продукција кратких играних филмова била је значајна као одскочна даска за коначно опредељење и почетак снимања дугометражних филмова. Као аутори краткометражних филмова су још значајни: Бранко Милошевић - Додир Желимир Жилник - Лаку ноћ Шњука Стеван Станић - На небу звезда Даница итд.
Продукција дугометражних филмова - копродукције
Први дугометражни играни филм „Свети песак” био је планиран као кратак играни филм али редитељ Мирослав Антић и чланови екипе самоиницијативно су одлучили да продуже снимање и да сниме играни филм. Неопланта филм у то време није била регистрована за продукцију дугометражних играних филмова те је склопљњен петогодишњи уговор о пословно-техничкој сарадњи са Авала филмом који је омогућио завршетак филма и наставак дугометражне филмске производње.