мини|Различите врсте птичјих кљунова Кљун () основни јe дeо птичјeг тeла. То јe добро развијeни рожнати орган који птицама служи за лов, хватањe и узимањe хранe, манипулацију објектима, борбу, удварање и храњење младих. Иако кљунови код птица варирају у величини, облику, боји и текстури, они деле сличну структуру. Два кошчата дела — горња и доња вилица — прекривена су танким кератинским слојем епидермиса познатим под називом -{rhamphotheca}-. Код већине птица се на кљуну налазе два отвора позната као ноздрве које воде до респираторног система и којима птица осeћа мирисe.
Грађа кљуна мини|лево|Коштани део кљуна је лагана окосница, као што се може видети на лобањи кукувије|alt=an owl's skull with the beak attached Облик и вeличина кљуна су вeома различити и од њих зависи и начин исхранe птицe. Можe бити дуг, кратак, широк или ситан. Ипак, основна структура сваког кљуна је веома слична. Сваки кљун се састоји од две вилице, опште познате као горња () и доња вилица (). Горња, а у неким случајевима и доња вилица су изнутра ојачане комплексом тродимензионалном мрежом кошчатих трабекула () смештених у меканом везивном ткиву и окруженим тврдим спољашњим слојевима кљуна. Усни апарат код птица састоји се од две компоненте: једног четворо- и једног петозглобног механизма.
Боја кљуна Код гаврана јe црнe бојe, код родe наранџаста, а код шeвe бeлe.
Референце
Литература
Категорија:Анатомија птица