мини|Насловна страна Трагедије краља Ричарда III у Првом Кварто издању|алт=|403x403п Ричард III (; пун назив дела Трагедија краља Ричарда III, ), историјска је драма Вилијама Шекспира, написана око 1593. године. Она приказује успон и кратку владавину Ричарда, војводе од Глостера, касније енглеског краља Ричарда III. Драма је објављена у Првом Фолију и Првом Кварту, иако ова два издања пружају увид у различите верзије догађаја.У Првом Кварту се спомиње датум 1597. године, док се Први Фолио појавио 1623. године У Првом Кварту дело се спомиње као трагедија. У Првом Фолију, драма је представљена као дело највеће дужине, након чега по датом параметру следи Хамлет. Такође, дело представља директни наставак драма које се баве тематиком Ратова ружа, тиме заокруживши прву Шекспирову тетралогију, која укључује три дела Хенрија VI и на крају завршава са Ричардом III.
После дугогодишњих Ратова ружа, између породица Ланкастер и Јорк напокон је завладао миран период владавине краља Едварда IV, представника куће Јорк. Његов млађи брат Ричард смишља начин на који би могао да оствари своје планове усмерене ка свом устоличењу као краља Енглеске. Својим сплеткама, проницљивошћу и довитљивим умом, богатим фаталистичким идејама и убрзаном егзекуцијом истих, Ричард се кроз дело постепено решава свих људи који му стоје на путу ка енглеској круни. Међутим, и тиранин Ричард доживљава свој крај у бици са Ричмондом код Босворта, изгубивши свој живот, док на престо долази Ричмонд, тиме постајући краљ Хенри VII. Ричмонд жени младу Елизабету, кћер краља Едварда IV и краљице Елизабете, тиме напокон уједињујући деценијама завађене куће Јорк и Ланкастер.
Шекспиров извор и инспирација повучени су из дела бројних књижевних стваралаца попут: Томаса Мора, Едварда Хола и Рафаела Холиншеда. Догађаји описани у делима разликују се од истинитих догађаја из Ричардовог живота и додатно су допринели његовој озлоглашености. Ричард III је извођен у позоришту, а драма је адаптирана и за потребе стваралачког опуса модерног филма и телевизије. Улогу Ричарда су играли неки од најпознатијих светских глумаца попут: Лоренса Оливијеа, Ијана Макелена, Ал Пачина, Бенедикта Камбербача, и осталих.
Драма је на српском језику први пут приказана у Српском народном позоришту у Новом Саду 1864. године, приликом прославе 300. годишњице Шекспировог рођења, у преводу Лазе Костића; приказана су само два одломка — прве две сцене првог чина. Дело је у целини, у Костићевом преводу, први пут приказано 1898. у Народном позоришту у Београду, а штампано је у Мостару 1903. године.Недић, Боривоје: Целокупна дела Виљема Шекспира, VI књига. стр. 92. Народна књига, Нолит, Рад, Београд, 1978.
Ликови
Радња Након дугогодишњег грађанског рата између краљевских династија Јорк и Ланкастер, у Енглеској је уследио период мира под владавином краља Едварда IV Јорка. Његов млађи брат Ричард, жељан владарске моћи, почиње да кује планове како да се домогне престола. На путу до власти он ће уклонити сваког ко му стане на пут.
Чин I Драма почиње Ричардовим (војвода од Глостера) монологом у ком се на самом почетку радње износе Ричардове мисли, планови и идеје. Све невоље куће Јорк су се завршиле захваљујући победи његовог брата краља Едварда IV. Сунце је напокон обасјало кућу Јорк и тама је нестала. Потомци куће Јорк сада носе венац победе на глави, а свој ратни оклоп и оружје су оставили са стране као декорацију. Умјесто позива трубе за битку, сада присуствују забавама. Уместо да на коњима јуришају ка непријатељу, они у њиховим собама забављају даме праћене уз свирку лауте. Међутим, Ричарда природа није обдарила изгледом и моћима да плеше испред лепих нимфи и учествује у дружењу са својим савременицима. Његово лице и целокупну појаву не карактеришу контуре нормалног, већ непропорционалног и деформисаног. Ричард узрок налази у превременом изласку из мајчине утробе, те чак и пси лају на њега када шепа поред њих. Ништа му не преостаје да ради у овом досадном времену, осим ако неће да стоји испред сунца и ужасава се својом квргавом сенком. Тада осмишља план како да завади своју браћу Едварда IV и Џорџа (војводу од Кларенса), те да искористи тај чин као увертиру за своје дугорочне намере. Тврдећи да Кларенс планира да убије краљеву децу, Ричард је издејствовао Кларенсово одвођење у Лондонску кулу, док га истовремено убеђује да је то дело краљице Елизабете. Лорд Хејстингс доноси вест да је краљ Едвард IV смртно болестан, што Ричард види као прилику да се што прије реши Кларенса. Такође намерава да се удвара леди Ани, иако она и даље тугује због смрти свог супруга Едварда од Вестминстера (принца од Велса) и свог свекра, краља Хенрија VI.
Тело краља Хенрија VI је на носилима, а за њим иде леди Ана, његова снаха, у црној ношњи, уз пратњу. Леди Ана говори слугама да спусте тело часног Хенрија VI, како би оплакала смрт овог доброг човека. Краљевска крв је истекла из њега, али ће она ипак причати са његовим духом. Говори му како је исти човек који је убио његовог сина, сада убио и њега. Једино што она може јесте да лије сузе у оне исте ране из којих је његова душа изашла. Проклиње онога који је направио те рупе, његово срце и крв. Прижељкује му гори крај него што би пожелела вуковима, пауцима и жабама. А ако икада буде имао дете, нека се оно роди пре времена, нека изгледа као чудовиште, тако да се његова сопствена мајка уплаши од њега. Ричард долази и нежно говори са њом, удварајући јој се и запросивши је. Упркос проклињањима, леди Ана прихвата прстен дарован од стране Ричарда.
Улазе краљица Елизабета, маркиз од Дорсета, лордови Риверс и Греј. Покушавају да смире Елизабету говорећи јој како ће Едвард IV ускоро бити боље. Елизабета се пита шта ће је снаћи уколико Едвард умре, и да Ричард, војвода од Глостера, има велики утицај на њене синове. Одлучено је да Ричард буде намесник, али то још увек није јавно објављено. Улази Ричард, оптужујући Елизабету и њене рођаке да желе смрт краља Едварда, као и за заточеништво Кларенса. Потом улази краљица Маргарета, проклињући Ричарда, Елизабету, лордове Хејстингса, Риверса и Дорсета.
Кларенс говори са чуваром Лондонске куле. Сањао је ужасан сан, у коме је побегао из Лондонске куле, и укрцао се са Ричардом на брод за Француску. Ричард га је позвао да изађу на палубу брода. Присећали су се бројних ратова између породица Јорк и Ланкастер. Док су корачали, изгледало је као да се Ричард саплео. Кларенс је хтео да му помогне и ухватио га је за руку, али га је у том тренутку Ричард гурнуо преко палубе. Било је ужасно давити се. Могао је да види остатке бродова, рибе које су оглодале кости морнара до сржи, гомилу злата, бисера и драгоценог накита, заборављено је то несрећно благо лежало на дну мора. Такву ноћ не би хтео поново да проживи, а овај сан тумачи као гаранцију остатка живота препуног срећним данима. Успевши напокон да заспи, у том тренутку улазе убице. Кларенс моли за милост, говорећи да ће његов брат Ричард богато платити уколико Кларенс остане жив, али му убице говоре да је управо Ричард тај који је наручио његово убиство. Убијају Кларенса и напуштају место злочина.
Чин II Краљу Едварду се побољшало здравље, али оно што тражи од свих јесте да заувек истрају у заједништву. Не жели мржњу између лордова Риверса и Хејстингса, стога им говори да пруже један другом руку помирења. Након руковања, Едвард IV им говори да одрже реч коју су дали иначе ће им Бог бити судија, откриће њихове лажи, и један другом ће на крају бити смрт. Улази Ричард, извињавајући се Елизабети и њеним рођацима за изговорене речи. Чини се да је све у реду, и Едвард IV говори да је опростио Кларенсу, не знајући да је он већ мртав. Ричард саопштава злу вест, што доводи до тога да краљ Едвард криви себе за Кларенсову смрт и одмах му се здравствено стање погоршава.
Војвоткиња од Јорка, мајка Едварда, Кларенса и Ричарда, улази са кћерком и сином војводе од Кларенса. Деца је питају да ли је њихов отац мртав и шта је разлог њеног сталног плакања. Зашто кад год их погледа одмахне својом главом и зове их сирочићима и несрећницима? Бака признаје да је Кларенс мртав и да не криве краља Едварда за то, јер ни не сумњају у то ко је убица њиховог оца. Улази краљица Елизабета плачући, јер је краљ Едвард мртав. Обије жене плачу. Ричард и војвода од Бакингема смишљају начин како да доведу младе принчеве, синове краља Едварда IV, у Лондон.
Грађани се питају какав ће бити њихов положај, сада када је краљ Едвард мртав. Неки говоре како ће његов син Едвард владати, али док не постане пунолетан, његови намесници ће управљати државом. Ипак, постоји велика брига око питања ко ће добити звање намесника.
Елизабета чека повратак свог сина. Млади Ричард, војвода од Јорка, каже како је стриц Ричард упоредио њега и Едварда. Њега са ружним коровом који брзо расте, а другог брата са малом грациозном биљком. Од тада, млади војвода не жели тако брзо да порасте. Гласници улазе доносећи грозну вест о заточеништву лордова Греја и Риверса у Помфрету, као и сер Томаса Вона, и све то по наредби војводе од Глостера и војводе од Бакингема. Елизабета слути да ће њена породица ускоро пропасти.
Чин III Војвода од Бакингема и војвода од Глостера дочекују младог принца Едварда, старијег сина краља Едварда IV. Принц прижељкује да су сви ујаци тренутно ту да га дочекају. Војвода од Глостера тврди да су му они били лажни пријатељи и да се треба чувати таквих особа. Улази лорд Хејстингс говорећи како су принчева мајка Елизабета и његов брат војвода од Јорка потражили уточиште у Вестминстерској опатији. Бакингем наређује кардиналу да оде до опатије, и ако је потребно на силу узме младог војводу од Јорка. Војвода од Глостера саветује младог принца Едварда да се одмори у Лондонској кули. Млади војвода од Јорка долази, и обојица се упућују ка Лондонској кули. Бакингем, Ричард и сер Вилијем Кејтсби смишљају план како да именују Ричарда за краља Енглеске. Кејтсбијев задатак је да убеди лорда Хејстингса. Уколико Хејстингс не стане на њихову страну, остаће без главе. Ричард даје обећање Бакингему да ће оног тренутка кад постане краљ, Бакингему поклонити грофовију Херфорд.
Гласник долази код лорда Хејстингса носећи поруку од лорда Стенлија. Стенли је сањао како му Ричард одрубљује главу, и моли Хејстингса да не присуствују сутрашњем састанку, већ да побјегну на север и тако се спасу. Хејстингс поручује да нема чега да се плаши, јер ће их Кејтсби обавестити ако се нешто догоди. Кејтсби долази код Хејстингса говорећи му о сутрашњем погубљењу краљичине браће, као и да се Ричард нада његовој подршци на сутрашњем окупљању. Хејстингс не мари за краљичину браћу, али никада неће подржати Ричардову намеру да постане краљ Енглеске. Сер Ричард Ратклиф изводи краљичину браћу и Томаса Вона из ћелије. Бивају погубљени. Браћа се надају да ће Бог чути Маргаретина проклињања и надају се да невина крв више неће бити проливана. Бакингем, Стенли, Хејстингс, бискуп од Елија, Ратклиф и Лавел држе састанак са намером да одлуче када би био погодан тренутак за Ричардово крунисање. Бакингем говори Ричарду да га Хејстингс неће прихватити за краља. Ричард оптужује краљицу Елизабету и госпођу Шор да кују завјеру против њега користећи разне ђаволске чаролије, показујући на своју руку. Хејстингс је покушао да направи дигресију, што је Ричард схватио као покушај издаје, наредивши да му се глава одруби истог тренутка. Стенлијев сан је постао самоиспуњујуће пророчанство, упркос Хејстингсовој неверици. Тешка времена ставиће своје окове на Енглеску.
Чин IV