Кнежево, раније Скендер Вакуф, је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налази се на обронцима планине Влашић. Прије распада Југославије општина и град носили су име Скендер Вакуф. Народна скупштина Републике Српске је 14. септембра 1992. године донела одлуку о промени имена насеља и општине у Кнежево (Сл. Гласник РС 17/92). Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Кнежево укупно је пописано 3.749 лица, а у општини Кнежево је пописано 9.793 становника.,Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
Географија Налази се 50 југоисточно од Бање Луке са којом је повезана магистралним путем М-56. Сама општина заузима површину од 360, на којој је настањено око 10.000 становника. Налази се на надморској висини од 864 метара и богата је црногоричном и бјелогоричном шумом.
Град је окружен планинама Чемерницом и Ранчом на западу, Влашићем на југу и Јежицом на сјевероистоку. Ове планине су неприступачне и обрасле густом црногоричном и бјелогоричном шумом.
Историја
На подручју општине Кнежево, налази се велики број стећака, камених споменика из средњовјековне Босне. Најпознатији су они на Вуковој баштини, недалеко од града. Из XVII и XVIII вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве, локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св. Николе) и у Имљанима (Св. Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ укњижио као културну баштину. У цркви Светог Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјерује да је штап светитеља по коме је црква добила име.
Кнежево је основано у исто вријеме када и Прусац 1463. године. Оснивачем се сматра Али-дедо Скендер, по којем је град и добио пријашњи назив. У Кнежеву се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, џамија Али-деде Скендера, позната као Стара џамија, једина џамија на Балкану која је у унутрашњости садржавала кабур. Џамију су заједно с другом скендервакуфском џамијом познатом као Нова џамија, почетком рата 1992. године, срушиле паравојне формације. Након тога власт у Скендер Вакуфу мијења име града и општине у Кнежево. Прије распада Југославије и рата у БиХ Кнежево се звало Скендер Вакуф. Након Дејтонског споразума, претежно хрватска мјеста јужно од ријеке Угар су образовала општину Добретићи, у саставу Федерације Босне и Херцеговине.
Образовање У општини Кнежево се налази основна школа „Доситеј Обрадовић“, која је прије рата у БиХ носила назив „Лука Радетић“ и Средњошколски центар „Јован Дучић“, који је носио назив „Ђуро Пуцар Стари“. У већим селима такође се налазе подручне основне школе. У центру општине се налази градска библиотека Народна библиотека Кнежево.
Становништво Већину становништва општине чине Срби православне вјероисповијести. Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Срби 3.278 (87,44%) 2.484 (66,08%) 1.491 (51,23%) 723 (42,83%) Муслимани 425 (11,34%) 1.063 (28,27%) 1.118 (38,41%) 923 (54,68%) Југословени ― 111 (2,95%) 205 (7,04%) 5 (0,29%) Хрвати 10 (0,27%) 42 (1,11%) 45 (1,54%) 17 (1,00%) остали и непознато 36 (0,95%) 59 (1,56%) 51 (1,75%) 20 (1,18%) Укупно 3.749 3.759 2.910 1.688
Становништво по општинама Среза Котор Варош, 1953. Пописно подручје Укупно СрбиХрвати Словенци Македонци Црногорци Југословени неопредијељени Чеси Пољаци Русини — Украјинци Остали Словени Остали несловени СРЕЗ КОТОР ВАРОШ37.89825.0086.48544106.3752 –2 –8Котор Варош4.7158052.6402361.2531 –1 –4Масловаре4.5743.9668–––600–––––Превиле4.5763.537696–––342––––1Скендер Вакуф7.1006.56616–––518–––––Шипраге7.7466.0362411–1.682––––2Врбањци4.9191.6781.7281–41.5051–1–1 Забрђе4.2682.4201.373–––475–––––
Познате личности Радојка Лакић, народни херој Југославије Лука Радетић, народни херој Југославије Дујко Комљеновић, народни херој Југославије Лазар Тешановић, официр Југословенске војске у отаџбини Жељко Копања, новинар Жељко Раљић, новинар Момир Ћелић, математичар Тихомир Радетић, редитељ Дамир Шпица, фудбалер
Галерија
Види још Општина Кнежево
Напомене
Референце
Литература
Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе Општина Кнежево, званична страница Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)
Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини