Национални паркови канадских Стеновитих планина су међусобно повезани ланац националних (Банф, Џаспер, Кутни, Јохо), и покрајинских паркова (Маунт Робсон, Маунт Асинибојн и Хамбер), који су под овим називом уписани у Унесков списак светске баштине у Америци. Они упечатљивом планинском крајолику Стеновитих планина дају изузетне лепоту очуване природе бројним планинским, врховима, глечерима, језерима, водопадима, кањонима и кречњачким пећинама. Они представљају само један део моћног природног окружења Канаде - убедљиву снагу - која је обликовала не само географију ове земље, већ и ток њене историје и искуство бројних генерација људи који живе и путују кроз ове паркове.Properties inscribed on the World Heritage List (17), na unesco.org. Полазећи од ових вредности оснивање Националних паркова канадских Стеновитих планина имао је за циљ да се обезбеди заштита екосистема величанствених природних подручја и правилно газдовање и управљање њима, а код посетилаца створи свест и потреба да разумеју, цене, и уживају у лепотама ових паркова, на начин који не доводи у питање њихов интегритет и девастирање.
Познати не само по својој живописној сјају, Национални паркови канадских Стеновитих планина имају изузетан значај за геологију због преосталих физичких и биологију ове области Канаде, због очуваних биогеографских карактеристика. Зато су сви паркови на канадским Стеновитим планинама од стране Унеска 1984. уврштени у листу светског наслеђа. Разлог за уврштавање ових локалитета на ову листу су постојање бројних фосилних налаза, станишта биљака и дивљачи и разноврсност екосистема - јединственог за ово природно подручје, као и специфична природа са класичним облици глацијалних геолошких процеса - укључујући ледена поља, као остатке ледничких долина, бројне глечере, кањоне и изузетне примере ерозије и таложења - које су присутне у свим деловима ових паркова.UNESCO World Heritage Site 304
Бројна геолошка налазишта на овом простору су из периода камбријума и зато садрже важне информације о еволуцији Земље. А бројни локалитетети у парковима су извор живота и опстанка бројних биљних и животињских врста. Под посебним режимом заштите у Парковима кандских стеновитих планина међу животињским врстама издвајају се: вапити, ирваси, лосови, планинска коза, амерички муфлон, гризли, дабар, вук, пума, ждеравац и друге врсте.
Појам и статус националног парка Национални парк је област земље, најчешће у власништву државе, која се већим делом налази заштићена од људског утицаја. Национални паркови су заштићена област Међународног удружења за заштиту природе - Категорија II.Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.
Као појам национални парк се први пут дефинише на подручју Јелоустоуна (Yellowstone) у САД, 1872. године на површини од 888.708 хектара.
На 10 Генералној Скупштини УИЦН (Међународна унија за заштиту природе), одржаној 1969. године у Њу Делхију, дата је дефиниција националног парка у којој се наводи да је то:
Национални паркови се могу сврстати у најмање два типа: амерички и европски. Амерички тип националног парка, у који спадају и Национални паркови канадских Стеновитих планина, формиран је у циљу туризма и рекреације грађана, за разлику од европског типа, који нпр. одговара парку Енгаден у Швајцарској, и више има карактеристике резервата природе. У резерватима се живи свет потпуно слободно развија и живи, а само је заштићен од сваког утицаја човека.Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
Историја Историја заштите природе досеже до далеке 1273. године када је у Лондону донета уредба о ограничењу штетних утицаја дима и пепела. Године 1499. донет је закон о заштити лоса и дивљег коња, а 1703. године у Русији су под заштиту стављени неки шумски комплекси и ретке врсте дрвећа.
Александар Хумболт, свестрани истраживач појединих делова планете Земље, био је један од првих иницијатора заштите природе у научне сврхе. Он је међу првима употребио термин „природни споменици” за специфичне природне реткости.
Године 1872. после отварања, данас најпознатијег Националног парка Јелоустон у Сједињеним Америчким Државама, Канаде је од њих преузела идеју о националним парковима и у оквиру градње железничке пруге преко Стеновитих планина, предвидела подручје за уређење паркова природе на овој планини. Заправо све је почело у јесен 1883. године, када су два канадска радника Пацифичке железнице открила пећину са топлим извором супоровите воде на источним слаповима Стеновитих планина. Прва иницијатива за оснивањем паркова природе у Канади потекла је 1885. када је у Алберти званично основан први парк резерват на површини од 2.600 ha. Први национални парк под називом „Парк Стеновитих планина“ (Rocky Mountains Park) основан је 1887. године на површини од 67.300 ha, данас познатији као Национални парк Банф (Banff National Park) који је на површини од 669,500 ha основан 1930. године. Средиште тог парка била је железничка станица у Банфу, у чијој су близини откривени термални извори сумпоровите воде. На том месту саграђен је данас један од најлуксузнијих хотела у Канади Спрингс (Banff Springs Hotel)
Оснивање првог јавног парка у Канади имало је за циљ да очува новооткривена природна добра, и истовремно обезбеди забаву за канадско становништво и будуће туристе из целог света. мини|Швајарски водичи, које је запослила канадска железница допринели су даљем развоју паркова. Дањем развоју паркова на Стеновитим планинама доринео је успех, првих покушаја, швајарских водича, које је запослила канадска железница. Следило је отварање и других националних паркова, Јохо (1901), чије име преведено са језика индијанских староседелаца значи „изненађење“ или „чудо“, - Џаспер (1907), и Котенај (1920)
Од тог период у Канади се оснивају и други националних паркови чији је број нарастао на 42, док се за још десетак ради пројектна документација. Уређење и коришћење националних паркова у Канади засновано је на научним истинама, јер се само тако у њима могу очувати еколошки односи.
Након што је 1948. основана Међународна унија за очување природе и природних извора, а Економско социјално веће Уједињених нација закључило; да су национални паркови веома важни за културу и науку човечанства, и да имају одговарајући економски и туристички значај, и да је потребно да се у њима природа одржава у изворном стању, Влада Канаде је ратификовала Конвенцију о светском наслеђу 1976. године и интензивирала активности и покренула иницијативу да се национални паркови на Стеновитим планинама уврсте у листу светског наслеђа. Што је Унеско и учинио 1984. године. Тако данас постоје петнаест Канадских локалитета који су на Унесковој Листи светског наслеђа, од којих у десет случајева у целини или делимично управљају паркови Канаде.
Наком Прве светске конференцији о националним парковима (Сијетл, САД), Канадска влада, потенцирала је педагошки и научноистраживачки значај националних паркова и потврдила њихову поливалентност и полифункционалност, као и значај за живот човека, његов одмор и духовну рекреацију.Станковић М. С., (2000): Туристичка географија. Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд. Национални паркови канадских Стеновитих планина на листи светског наслеђа мини|Комеморативна плоча За унос на Унескову листу светског наслеђа Канада је 1983. године номиновала националне паркове Стеновитих планина Банф, Џаспер, Кутни и Јохо. Унеско је ову номинацију прихватио и 30. октобра 1984. године, на листу светског наслеђа, ставио ове паркове. Унеско је ову одлуку донео на основу препорука Унесковог Комитета за номинације, који је у свом образложењу навео;
Та исте година од Унеска су Канадске власти затражиле да размотри и могућност да се на листу светског наслеђа додају и суседни провинцијски паркови Стеновитих планина; Маунт Робсон, Маунт Асинибојн и Хамбер.
Национални паркови Стеновитих планина Паркове канадских Стеновитих планина чине четири национална парка Канаде, по два у покрајинама Алберта и Британска Колумбија и три покрајинска парка у Британској Колумбији: НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ КАНАДСКИХ СТЕНОВИТИХ ПЛАНИНА НАЗИВСликаЛокацијаПовршинаОснован Банф 175px Алберта 1885 Џаспер 175px Алберта 1907 Јохо 175px Британска Колумбија 1886 Кутни 175px Британска Колумбија 1920 Национални парк Банф мини|Мапа националног парка Банф
Национални парк Банф — () је најстарији канадски национални парк, основан далеке 1885. године. Налази се на површини од 6,641 km² која се непосредно граничи са националним парковима Џаспер, Кутни и Јохо. Удаљен је 120 - 200 -{km}- западно од Калгарија, и 800–850 km источно од Ванкувера. Највећа насеља су Банф са 8.350 и Лејк Луис са 500 становника.
Седиште парка се налази у истоименом трговачком граду и одмаралишту, Банф који се налази на трансканадском ауто-путу. Име му је дао председник канадске пацифичке пруге George Stephen, по његовој родној покрајини Банфшир у Шкотској.
Парк поседује преко 1.600 km проходних путева, којима сваке године прође између 4 и 5 милиона туриста. По броју туриста спада у један од најпосећенијих паркова на свету, што на моменте озбиљно може угрозити његове екосистеме.
Национални парк Џаспер
Национални парк Џаспер — () највећи је национални парк у канадском делу Стеновитих планина. Налази се на површини од 10.878 km². Удаљен је 288 km северно од националног парка Банф са којим се граничи и 450 km западно од Едмонтона, административног центра провинције.
Основан је 14. септембра 1907. као заштићено шумско добро Џаспер а 1930. је канадским законом о националним парковима ово подручје добило и званичан статус националног парка. Парк је током 2011. посетило нешто мање од 2 милиона посетилаца.
Национални парк Кутни мини|Положај националног парка Кутни
Национални парк Кутни — () Налази се на западним обронцима канадских Стеновитих планина на југоистоку канадске покрајине Британска Колумбија. Национални парк Кутни има површину од од 1.406 km² . Основан је 1920. године након споразума провинције Британске Колумбије и канадске федералне владе да ће земљиште око новоизграђеног ауто-пута бити претворено у национални парк. Због тога је парк јако узак, само 8 km у ширину са обе стране 94 km дугог ауто-пута. Због мале ширине парка његове знаменитости си углавном лако доступне кер су близу ауто-пута. Назван је по истоименој реци Кутни, једној од највећих река у парку. Друга река је Вермиллион и обе се уливају у реку Колумбија и припадају сливу Тихог океана. Надморска висина парка је у распону од 918 м на југозападном улазу у парк, до 3.424 м на планини Делтаформ. Национални парк Кутни се својом северном страном граничи са националним парком Јохо, а источном са Националним парком Банф.
Главне знаменитости парка су: Термални извори код места Radium Hot Springs, са базенима топле воде, температуре од 35 °C до 47 °C Кланац Синклер (Sinclair Canyon), који је нешто јужније од наведених извора и налази се на улаза у парк. Кланац је станиште гумене змије (Charina bottae). Маслинасто језеро (Olive Lake) и река Кутни Мермерни кланац (Marble Canyon) који се налази на доњем току потока Токум, нешто пре његовог ушћа у реку Вермилион чији је највећи слап Нума који се налази нешто јужније. У парку се налазе и бројни минерални извори богати гвожђем, познати као „Лонци боје“ (Paint Pots). Воду са ових извора су локални индијанци користили за бојење своје одеће окером све до 20. века.
Национални парк Јохо мини|Положај националног парка Јохо
Национални парк Јохо један је од четири Национална парка канадских Стеновитих планина, и један од 44 националних паркова у Канади. Седиште парка налази се у насељу Field (Britanska Kolumbija), непосредно уз трансканадски ауто-пут.
Национални парк Јохо основан је 1886. године. Име парка потиче од речи Yoho што значи „чудо“, на језику Кри (Cree) индијанских староседелаца.