Новгородски рејон () административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у северном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Иако се административни центар рејона налази у граду Великом Новгороду сам град не улази у састав рејона већ чини засебан градски округ. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 61.293 становника или у просеку око 13 ст/км².

Географија мини|лево|250п|Административна мапа рејона Новгородски рејон смештен је у северним и северозападим деловима Новгородске области, у ниском и заравњеном подручју Прииљмењске низије. Са територијом од 4.596,6 km² највећи је рејон на подручју области (међу укупно 21 рејоном). Граничи се са Батечким и Шимским рејоном на западу, на истоку су Чудовски и Маловишерски, док је на југоистоку Крестечки рејон. На крајњем северу рејон се граничи са територијама Лушког и Тосњенског рејона Лењинградске области.

Рељефом рејона доминира језеро Иљмењ и пространа ниска депресија око њега. Надморска висина на обалама језера је свега 18 метара и то је уједно и најнижи део не само рејона него и целе области. Уз северну обалу из језера отиче његова највећа и једина отока река Волхов која од језера тече у смеру севера и дели рејон на готово два једнака дела. У југоисточном делу рејона у језеро се улива и његова најзначајнија притока, река Мста. Сви водотоци на подручју Новгородског рејона припадају басену реке Волхов и језера Иљмењ. Притоке Волхова су реке Полист, Питба и Керест са леве и Вишера са десне стране. На око 2 километра низводно од места где река Волхов започиње свој ток, од главног дела тока са десне стране одваја се рукавац Мали Волховец дужине 17 километара. Поред реке Мсте која се у језеро улива на његовој источној обали, значајније притоке Иљмења на подручју овог рејона су и Ниша, Веронда са Видогошчем и Верјажа. На крајњем северу рејона свој ток започиње река Тигода. Сиверсовим и Вишерским каналом (дужине 15,5) на југоистоку рејона директно су повезани токови Мсте и Волхова.

Више од половине рејонске територије је под шумама (око 2.642 km²), док на обрадиве површине отпада око 1.100 km².

Историја Новгородски рејон успостављен је 1. августа 1927. године као административна јединица у границама тадашњег Новгородског округа Лењинградске области. У границама данашње Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године.

Демографија и административна подела Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 57.673 становника,-{"Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". }- док је према процени из 2014. ту живело 61.293 становника, или у просеку 13 ст/км².-{Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года }- По броју становника Новгородски рејон се налази на другом месту у области.

Кретање броја становника 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014. --- --- --- 55.491 58.622 57.673 61.293* Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоје укупно 199 сеоских и два градска насеља, а рејонска територија је подељена на 10 другостепених општина (две урбане и 8 сеоских). Административни центар рејона је град Велики Новгород који као засебан градски округ не улази у састав рејона. Насеља урбаног типа на подручју рејона су варошице Панковка и Пролетариј.

Саобраћај Преко територије рејона, углавном уз леву обалу Волхова пролази деоница националног аутопута М10 који повезује Москву и Санкт Петербург. Преко територије рејона пролазе и друмски правци који воде од Великог Новгорода према Пскову, Старој Руси (преко Шимска) и Малој Вишери.

Знаменитости рејона мини|десно|250п|Етно село Витославлици мини|десно|250п|Јурјев манастир Подручје око Новгорода је у периоду између IX и XV века било један од најважнијих политичких и културних центара руских земаља, док је река Волхов представљала важну трговачку спону између северих и јужних крајева. На територији рејона данас постоји велики број културно-историјских споменика од националног значаја, укупно 58 објеката од националног и још 125 од локалног значаја. Цео комплекс историјских споменика Новгорода и околине од 1992. године налази се на Унесковој листи светске баштине.

Најзначајнији културно-историјски споменици на подручју рејона су: Црква светог Спаса на Нередици — саграђена 1198. године; Успењска црква на Волотовом пољу — саграђена 1352. године; Јурјев манастир и Јурјевска саборна црква Светог Георгија — саграђени 1119. године; Хутински манастир — саграђен 1192. године; Етно село Витославлици — музеј на отвореном; Клопски манастир Свете Тројице — саграђен 1408. године. Николо-Вјажишчки манастир — саграђен 1411. године.

На подручју рејона налази се неколико археолошких локалитета из периода VIII—X век: Сопка, Холопиј, Георгиј и Сергов городок.

Види још Новгородска област Велики Новгород Панковка Пролетариј

Референце

Спољашње везе

Културно-историјски споменици Новгородског рејона Историја рејона и околине

Категорија:Рејони Новгородске области