Рударство у Србији

мини|Србија — лежишта и енергетика Рударство у Србији је развијено од давнина. На овим просторима рударством су се бавили још Илири, Келти и Трачани. Експанзија рударства на овим просторима започела је у доба Немањића када су владари доводили рударе из других држава, углавном Сасе. Рударством су се бавили и на простору Косова и Метохије. У Србији постоји велики број различитих руда метала и неметала и оне се јављају у значајним количинама. Најзаступљенија је експлоатација гвожђа, хрома, мангана, молибдена, кобалта, кадмијума, бакра, антимона, олова и цинка.

Историја Време Римљана мини|десно|250п|Средњновековни рудар До 1903.године када је Србија кренула у нови живот, врло се је мало радило на пољу рударства, и ако у њеној историји има много доказа од доласка Римљана са њиховима "procuratores metalloru" и "comes metalliorum prollirico" који су одмах приступили експлоатацији мајдана злата,сребра и гвожђа.

Време Немањића Немањићи у 13.веку обнавлјају рударску индустрију, и она постаје једно од глевних богатства државе, али за кратко време, јер услед нових сукоба са Турцима опет била прекинута рударска делатност.

Време Турака Многобројне су била колоније Дубровчана и Млечана које су са ових места слале богате товаре на запад. Турци су растерали ове колоније, али рушевине су биле школе за мештане, који су се мало по мало, на примитиван начин почели користити богадство своје земље задржавајући се својим примитивним средствима на површини и не улазећи дубље.

Почетак 19.века Имамо најважније историјске доказе о врло активној рударској делатности у Србији. Разновсрност руда, њихова моћност, њихова одлична каквоћа и њихова пространост узбудили су ново интересовање. У Србију долази познати немачки геолог Барун Хердер, који се посвећује озбилјнијем испитивању већ искоришћаваник рудних налазишта. Као први почетак у овом новом периоду, оснива се Мајданпек 1847.године. На овим рудницима Србија је уложила велики капитале, па је рудник тако лепо напредовао, да се може рећи да је између 1850 и 1860 године био један од најбоље организованих рудника у источној Eвропи. Већ после првих напора, држава је увидела да она не може у овом руднику да постигне успех какав би имала радом једног приватног предузећа, пак је препустила екплоатацију Mајдампејка једној страној групи која се није дуго задржала. 1902 године овај објекат од 16 хиљада хектара уступпљен је једном анонимном белгијском друштву, које је приступило послу са много активности. Одмах су на руднику подигнуте пећи Water Jacket, помоћу којих су пржене гомиле бакарне руде, а у водењачама топљене, да би се добивао бакарни камен. Сам ваздушном железницом на ужету везан је рудник у дужини од 17 километара са Доњем Милановцу на Дунаву, како би се лакше превозио пирит, који саджи у себи малену количину бакра.

Време Другог светског рата Одмах после капитулације Краљевине Југославије Немачка војна команда је привреду Србије ставила под своју управу, формирајући одговарајуће комесеријате и радне војне одреде, настојећи да што пре обнови и покрене производњу, посебно по рудницима који су производили сировине које су Немачкој ратној привреди биле неопходне. Немачка привреда била је посебно заинтересована за производе Српских рудника, и то за: бакар, олово, антимон, хром... Зато је одмах после капитулације 1941. Немачка војна управа организовала службу за послове привреде у Србији, на чијем челу се налазио ганерални повереник за привреду Србије, Франц Нојхаузен. У оквиру ове службе опрганизовано је посебно одаљење под именом ’’КОмесеријан за руде и минерале’’ , чији је основни задатак да организује откуп руде и метала по српским рудницима који су били у јурисдикацији немачке Војне управе. Многи рудници су између ратова били у страном власништву, од којих су се посебно истицале француске, енглеске и белгијске компаније. Међутим, у току ратних година устанци у Србији су настојали да ометају производњу по рудницима, користећи се саботажама и диверзијама, што је значајно ометало рад на експлоатацији, па многи рудници за време рата нису били у могућности да постигну ни предратну производњу. Немци су приликом повлачења онеспособили руднике, тако да је број рудника који су одлобођење дочекали у релативно добром стању био веома мали.

Обнова рударске индустрије после Другог светског рата После завршетка Другог светског рата, на територији некадашње Краљевине Југославије дошло је до значајних политичких промена које су потпуно измениле друштвене и привредне односе у држави. Уставна одредба која је у Краљевини Југославији гарантовала права на приватну својину, укинута је доношењем уставом новонастале државе ФНРЈ, а законом о одузимању приватне својине регулисан је је поступак превођења приватне у државну својину. Под удар ове установе пали су и рудници и акције у приватном власништву домаћих и иностраних компанија и појединаца. Ово друствено опредељење нове послератне Југославије административно је спроведено тек када је уставотворна скупштина 31.јануара 1946. године донела нови Устав-који је регулисао друштвено, политичко и економско уређење нове југославије, и на тај начин створио услове да Савезна народна скупштина донесе Закон о национализацији, земљишта, фабрика, рудника, трговина занатских радњи у приватном пседу акционарских друштва и појединаца. Овај закон је прво регулисао питање укидање приватног влсништва над предузећима и средствима за рад на целој териротији државне заједнице и прописао преоцедуру њиоховог превођења у државну својину. Према прописаној процедури, власници акција предузећа и приватне имовине били су позвани од стране надлежног органа ’да у записник дају изјаву о предаји своје имовине и акција ради уписа у регистар као својину државе, односно народних република’

Руде гвожђа су хематит, магнетит, сидерит и лимонит. Оне служе за добијање сировог гвожђа и челика и основа су развоја металургије. У Србији се руде гвожђа налазе на планинама Рудник, Копаоник (Бело Брдо, Суво Рудиште), и у околини Мајданпека (Рудна Глава, Црнајка).

Оплемењивачи челика Посебну групу руда чине оплемењивачи челика. Они му се додају да би се побољшале неке његове карактеристике (проводљивост, еластичност, отпорност на корозију...) У најбитније оплемењиваче челика спадају: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам.

Манган Манган се додаје челику ради побољшавања јачине, тврдоће и еластичности. Користи се и за добијање разних легура, као и у производњи стакла. Најзначајнија налазишта мангана у Србији су на Копаонику (Бело Брдо) и Златибору (Матаруге, Драгодња и Рајац).

Хром Хром спада у ретке метале и служи као оплемењивач челика који побољшава његов квалитет и отпорност. Највећу примену добио је у производњи кугличних лежајева, док предмети који су превучени хром не рђају. Најзначајнија лежишта на простору Србије су Шар планина, околина Призрена, затим Дева код Ђаковице и рудник Бабај Бокс код Пећи. Перспективних налазишта има у околини Ваљева, Чачка и Рашке.

Молибден Молибден је редак и цењен метал чија су лежишта у Србији друга по залихама у Европи, одмах иза Норвешке. Служи као оплемењивач челика дајући му на отпорности при великим притисцима. Највећу примену има у војној индустрији. У Србији лежишта ове руде су у југоисточном делу Мачкатица код Сурдулице, Крива Феја код Врања и Бесна Кобила. На Космету Бело Брдо и Гњилане и у карпатском пределу Танда и Црнајка.

Никл Примена никла у легирању челика је значајна. Он служи за производњу специјалних тврдих челика, као и за никловање. Лежишта у Србији су значајна и распрострањена: Шумадија (Страгари, Кадина Лука, Ба), долина Ибра (Жељин, Столови) и Космет (Урошевац, Ораховац, Голеш, Косовска Митровица).

Кобалт Кобалт је изузетно редак и скупоцен метал. Појачава чврстоћу челика и смањује његову кртост. Највећу примену нашао је у машиноградњи. У Србији се налазе следећа лежишта: Рудник, Суво рудиште на Копаонику, Бесна кобила и Грачаница.

Кадмијум Кадмијум се добија као споредни производ при преради цинка. Најширу примену добио је у електро и металопрерађивачкој индустрији. Производи се у Трепчи на Косову и Метохији.

Волфрам Волфрам (тунгстен) је метал који служи за добијање и легирање челика потребних за аутомобилску и авионску индустрију. Такође се користи и у машиноградњи, а побољшава чврстоћу и жилавост. Лежишта волфрама у Србији су Благојев Камен (Мајданпек), Нересница (Кучево) и Бесна Кобила.

Обојени метали Од обојених метала на простору Србије јављају се бакар, антимон, олово, цинк, бизмут, магнезијум и литијум. Бакар Бакар је метал који се користио још у доба неолита. Његова значај за индустријску производњу је вишеструк. Највећу примену има у електроници, као добар проводник. Лежишта у Србији су следећа: Источна Србија (Бор, Мајданпек, Кривељ, Церово), затим Ваљево и Рудник, те Космет (Бело Брдо, Трепча, Косовска Митровица) и Чадиње крај Пријепоља у југозападном делу земље..

Олово Олово је метал који се добија из руде галенита. Користи се у хемијској и војној индустрији, затим у нуклеарној техници и при производњи боја. У Србији се налази велики број лежишта: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Велики Мајдан, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Цинк Цинк је метал који најчешће иде уз олово. Једина разлика је што уз цинкану руду има више племенитих метала. Његов значај и примена су исти као код олова. Лежишта цинка у Србији су иста као и лежишта олова: Авала, Космај, Рудник, Крупањ, Зајача, Велики Мајдан, Костајник, затим Дели Јован и Бесна Кобила, те на Космету - Трепча, Ајвалија, Кижница, Ново Брдо, Јањево.

Антимон Антимон спада у групу ретких метала. Служи у производњи електронике, затим у медицини, те у нуклеарној техници или при прављењу легура. Лежишта овог метала у Србији су следећа: у Подрињу (Крупља, Зајача, Рађевина), затим у близини Бујановца и Лиса код Ивањице.

Бизмут Бизмут је изузетно редак и скупоцен метал. Служи као додатак легурама, у козметици и као катализатор. Лежишта ове руде у Србији су: у близини Књажевца (Јасикова, Алдинац, Аљин Дол) и на Бесној Кобили.

Магнезијум Магнезијум је такође редак и битан метал. Нашао је примену у космичкој индустрији, авиоиндустији, као заштита од корозије и као легура. Најзначајнија налазишта у Србији су: Беочин (Фрушка гора), Авала, Рудник, Копаоник (Жича, Бадањ), те околина Ужица и Чачка.

Литијум Литијум је изузетно лак метал сребрнобеле боје. Користи се у индустрији стакла и керамике, затим за производњу батерија, те у хемијској и нуклеарној индустрији. Налазишта овог метала у Србији су скоријег датума по открићу и везана су басен реке Јадар у западној Србији и лежишта новооткривеног минерала јадарита.

Канадска компанија „Ултра литијум“ је објавила да су пронађена нова налазишта литијума и бора на територији Блаца, Лађевца, Прељине, Ваљева, Коцељеве и Трнаве.Откривена налазишта литијума у Србији („Курир“, 18. новембар 2012) , Приступљено 24. 4. 2013.

Племенити метали У групу племенитих метала спадају злато, сребро, платина и жива. Сврставају се у ретке и веома цењене руде.

Злато Злато је важан и скупоцен метал, а његова лежишта везана су за еруптивне стене (примарна) и за речне токове (секундарна). Овај племенита руда у Србији се налази у источном делу земље: Бор, Кривељ, Благојев Камен, Мајданпек и у коритима реке Пек и Тимок.Један од рудника злата налази се на Радан планини - Рудник Леце .

Сребро

Рударство у Србији

Źródło i licencja