Срби у Аргентини су грађани Аргентине српског порекла или људи рођени у Србији који живе и раде у Аргентини.
Историја На територији Републике Аргентине данас живи око 30.000 људи српског порекла, већим делом са простора данашње Црне Горе и Хрватске, а мањим делом из Србије и Босне и Херцеговине. Премда истог порекла као и северноамеричка, аргентинска емиграција је развила специфичан и комплексан друштвени и културни карактер. Ипак, за разлику од северноамеричких дијаспора, о којима су написане многе студије, о емиграцији у Аргентини не постоји ниједно истраживање које би обухватило историјски преглед и околности исељавања, односно – насељавања и живота у Аргентини, друштвени и културни живот емиграната, као и низ веома сложених питања, која се тичу односа према идентитету (етничком, регионалном, културном, религијском) и начину његовог обликовања и испољавања, како кроз историју тако и под утицајем савремених дешавања у матици, односно земљама порекла„Наша” дијаспора у Аргентини − историјски преглед и прелиминарна истраживања. (Милеса Стефановић-Бановић, Бранислав Пантовић) Гласник Етнографског Института САНУ 61(1), Београд, 2013.
Срби су почели насељавати Јужну Америку крајем прве половине 19. века. То су првенствено били морнари из Бока которске и Далмације који су пловили на бродовима под разним заставама. Један од бокељских морнара који се населио у Аргентини био је Милош Вукасовић. Он је 1870. у Буенос Ајрес у отворио паробродско друштво "La Platense". Касније, Вукасовић је именован и за почасног конзула Кнежевине Црне Горе у Аргентини а био је и почасни председник Славјанског друштва узајамне помоћи којег су 1880. у Буенос Ајресу основали југословенски исељеници, док је секретар друштва био његов брат Божо Вукасовић.
У периоду од 1857. до 1908. године у Аргентину се уселило 4,2 милиона људи, од јужнословенских народа на листи досељеника су се нашли и Црногорци - 300, Србијанци - 21, али и многи Срби из Аустро-Угарске - око 500. Аргентински имиграциони закон давао је странцима "велику слободу и широке могућности - сва цивилна права грађанина, без обавезе да прихвате аргентинско држављанство." Међу угледним и старијим исељеницима из Црне Горе помиње се често фамилија Радоњић, која води порекло из Његуша. Радоњићи су дошли у Буенос Ајрес 1870. године а први међу њима афирмисао се Душан Радоњић, који је постао угледан бизнисмен и директор листа "El economista". Био је зет Милана Стојадиновића. Син Душана Радоњића, Хуан Радоњић је познати аргентински политичар, а његова кћерка Ванеса Радоњић је са шеснаест година 1986. постала аргентинска краљица лепоте. Аргентинци памте и Хуана Вучетића, криминалистичког инспектора који је измислио дактилоскопију. Миле Ковачевић је власник велике фарме са тридесетак хиљада оваца, а Драгомир Костић угледан српски емигрант и утемељивач Српске православне цркве у Аргентини.
Године 1886. Аргентинска република је одликовала Србина из Боке, Јова Вукасовића капетана на француском броду "Минерви" златном медаљом за његове заслуге. Индустријску клуб му је тим поводом приредио свечаност у позоришту где је похвални говор одржао др Морет. На тамошњој "Славјанској читаоници" вијорила се српска тробојка. Песник Нико Абрамовић објавио је у неком тамошњем листу песму посвећену Вукасовићу."Застава", Нови Сад 1886. године Умро је 1887. године у Буенос Ајресу Србин из Задра, др Бортолаци, лекар и научник. Он је био активан међу тамошњим исељеницима, биран је за председника словенског друштва "Спавајући лав", које је издавало свој лист "Искра словенске слободе"."Застава", Нови Сад 13/25. март 1887. године
Београдски лист наводи 1905. године тадашње Србе, милионере у Аргентини. Тако је М. Михановић Србин Бокељ био бродовласник у Буенос Ајресу, и истовремено почасник конзул Аустроугарске. За њега се каже "да је од стране Срба омрзнут". Други успешни Србин у том граду је Нико Кожунић. Тај Бокељ старац од 80 година, уживао је у пензији, након што се повукао из бизниса. Живео је у својој вили процењеној на 3,5 милиона долара. Марко Вукасовић Србин Далматинац је такође бродовласник у главном граду Аргентине. Иако је реч о младом човеку његов капитал је тада процењен на 50 милиона долара. Његови велики прекоокеански бродови су одржавали саобраћај између Аргентине и Шпаније (Европе). Професор Рафајловић је учени Србин, професор класичне филологије на тамошњем универзитету. Тај Војвођанин, је као и Вукасовић "био добар Србин"."Правда", Београд 1905. године
Наиме, од почетка досељавања, па све до краја четрдесетих година 20. века, на подручју Јужне Америке није било представника СПЦ-а, те су православни исељеници већином били усмерени на Руску православну цркву, која је на овим просторима постојала још од краја 19. века, а у неким местима – и на друге помесне православне цркве. Теренска истраживања обављена у Аргентини указују на то да је српску православну верску заједницу дужи низ година карактерисало осипање (слабија заинтересованост исељеника), пре свега због тога што су друга, трећа и наредне генерације потпуно интегрисане у аргентинско друштво, и њихови припадници су најчешће у мешовитим браковима. Иако се велики број њих и даље венчава и крштава у Српској православној цркви, они већином доскора нису узимали никакво учешће у црквеном животу. Године 2011. оснивана је Буеносаирешка и јужно- централноамеричка епархија са седиштем у Буенос Аиресу (Епархија буеносајреска) и постављен је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохије за администратора, до избора епархијског архијерејаБранислав Пантовић, Милеса Стефановић-Бановић - Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа "наших" исељеника у Аргентини. Зборник радова са научне конференције са међународним учешћем: Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (IV), Институт за међународну политику и привреду, Београд, Србија 2013.
Данас, наше исељенике у Аргентини у највећем делу чине потомци првих исељеника и исељеника после Другог светског рата. Знатно мањи део представља емиграција с краја 20. века, а њу већином чине високообразовани имигранти.14 Такође, у последњих неколико година примећена је тенденција досељавања ради склапања мешовитих бракова између грађана Србије и Аргентине.
Познате личности Елеодоро Дамјановић, лекар и генерал Милош Вукасовић, предузетник и почасни конзул Кнежевине Црне Горе Хуан Вучетић, антрополог, полицијски инспектор и проналазач Крсто Поповић, у раздобљу од 1922. до краја 1929. живео у Аргентини Милан Стојадиновић, српски политичар, правник и економиста Ђорђе Глишић, генерал који је после Другог светског рата емигрирао у Аргентину где је и умро Јаков Јововић, капетан корвете и активни учесник у војном пучу од 27. марта 1941. Благоје Јововић, борац ЈВУО и човек који је извршио атентат на Анта Павелића 1957. у Аргентини. Хералдин Живић, аргентинска и колумбијска глумица listas.20minutos.es Хорхе Капитанић, градоначелник Ресистенсије и бивши гувернер провинције Чако Емилио Огњеновић, католички надбискуп Паола Вукојичић, голман у хокеју на трави Мигел Аврамовић, рагбиста Николас Вујовић, аутомобилиста Марсело Бурсаћ, фудбалер mozzartsport.com Агустин Вулетић, фудбалер Естебан Савељић, фудбалер Гастон Бојанић, фудбалер Николас Павловић, фудбалер Орасио Тијановић, фудбалер
Види још Односи Србије и Аргентине Епархија буеносајреска Срби у Латинској Америци
Референце
Спољашње везе Сајт Срба у Латинској Америци
Категорија:Етничке групе Аргентине