Осма војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 11. септембра 1944. године у рејону Јабуке на Фрушкој гори од Фрушкогорског НОП одреда, пребеглих домобрана и нових бораца. У три батаљона имала је око 790 бораца. До краја октобра била је под непосредном командом Главног штаба НОВ Војводине.
Борбени пут бригаде Дејствовала је по југоисточном Срему, где је нападала непријатељске снаге и комуникације током њиховог повлачења преко Срема на запад. Од 4. до 8. октобра пребацила се са Фрушке горе у рејон Белегиша, Сурдука, а затим преко Дунава у Банат, где се после мањих сусретних борби са непријатељем спојила 9. октобра 1944. с јединицама Црвене армије, са којима је учествовала у ослобођењу Баната. Подељена у две групе, бригада је прешла Тису и са осталим јединицама гонила непријатеља који се из Суботице и Новог Сада ужурбано повлачио према западу. Након што је у Суботици одбила напад немачких делова из Мађарске, реорганизована је и попуњена, тако да је 31. октобра имала 5 батаљона, ескадрон коњице и дивизион противтенковске артиљерије са преко 2.000 бораца.
Тада је ушла у састав 51. војвођанске дивизије НОВЈ. После тога је упућена у бајски троугао (Мађарска), на леву обалу Дунава, затим се пребацила у рејон Купусине, Бачког Моноштора, 14. новембра форсирала Дунав и учествовала у бици код Батине и у ослобођењу Барање. Од средине децембра дејствовала је на левој обали Драве, од њеног ушћа у Дунав до села Тврђавице. Средином јануара 1945, пребацила се на десну обалу Драве и учествовала у одбрани Вировитичког мостобрана, а 9. фебруара се поновно пребацила на леву обалу Драве. Почетком марта учествовала је у борбама за ликвидацију непријатељског продора и мостобрана код Болмана у Барањи. Дана 30. марта сменила је Једанаесту бригаду 36. војвођанске дивизије ЈА на левој обали Дунава, 12. априла код Даља форсирала Дунав и повезала се с десним крилом јединица Прве армије ЈА.
После ослобођења Осијека, у саставу 51. дивизије учествовала је у напредовању кроз Подравину, у ослобођењу Вировитице, Копривнице и Вараждина и у разбијању и заробљавању јаке окупаторско-квислиншке групације у ширем рејону Дравограда.
Крајем фебруара месеца 1946. године је расформирана 51. војвођанска дивизија у Пожаревцу. Том приликом је дошло до расформиранја 8 војвођанске ударне бригаде.
Одликовања Сама бригада је добила одликовања за велике заслуге и успехе постигнуте у борби: Орден заслуга за народ, Орден братства и јединства.
Двојица припадника ове ударне бригаде су понели и Орден народног хероја. То су Милан Корица Ковач и Лазар Марковић Чађа.
Осма војвођанска ударна бригада је добила и неколико похвала (део похвала као склоп 51. војвођанске дивизије НОВЈ): Похвала врховног команданта НОВЈ, маршала Тита, за заслуге у Батинској операцији (ABII к. 295, рег. бр 3-94/II); Похвала врховне команде СССР-а за учешће у Батинској операцији и додела званја "Дунавска" 51 дивизији (AVII k.295, рег. бр. 3-94/I): Похвала комадната 3 украјинског фронта јединицама 3 армије које су учествовале у ликвидацији болманског мостобрана (AVII к. 293 рег. бр. 9-3/3) Похвала врховног команданта ЈА, маршала Тита за успешан пробој фронта и ослобођенје Осјека (С. Савић, Неугасиви пламен, стр. 405): Похвала врховног команданта ЈА од 15 маја 1945. (С. Савић, Трећа армија, стр. 328)
Референце
Литература
Војна енциклопедија (књига десета). Београд 1975. година. Ровови и мостобрани - Никола Божић, Нови Сад, 1989. година.
Категорија:Војвођанске бригаде НОВЈ