Дама (Сузан) Џослин Бел Бернел (; Белфаст, 15. јул 1943) јесте астрофизичарка из Северне Ирске. Открила је радио пулсаре спремајући своју докторску тезу на Универзитету у Кембриџу.
Рад у ком је први пут изложено откриће пулсара потписало је пет аутора."Посматрања брзопулсирајућег радио извора" ("Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source"), Хевиш A.; Бел S. Џ.; Плкингтон, Џ. Д. Х.; Скот, П. Ф.; Колинс, Р. A., 1968, Nature 217 Први потписник је био њен ментор, Ентони Хјуиш (), док је друга била она. Хјуиш и Мартин Рајл () су добили Нобелову награду за физику 1974. године за ово откриће. Бел Бернел није добила награду, иако је заправо прва уочила пулсаре и направила прве прецизне анализе везане за њих. Многи истакнути астрономи су изразили незадовољство поводом овога. Др. Јосиф Шкловски (), руски астрофизичар, је 1970. године изјавио: “Госпођице Бел, направили сте најзначајније астрономско откриће двадесетог века”.
Бави се истраживањима у области гама, икс и инфра-црвених таласа. Главна област њених истраживања су неутронске звезде и микроквазари.Џослин Бел Бернел, UCLA , приступљено: 16. јануар 2015.Особље катедре астрофизике, Оксфорд: Проф. С. Џослин Бел Бернел , приступљено: 16. јануар 2015.
Биографија
Сузан Џослин Бел је рођена у Белфасту у Северној Ирској. Њен отац је био архитекта и био је један од конструктора Планетаријума Армаг, што је утицалоо да се Сузан још као млада упозна са астрономијом.
Одрасла је у Лургану, где је и похађала школу за девојчице. Док се њени и остали родитељи нису изборили, на колеџу се нису предавали научни предмети, већ су у наставном плану за девојке постојали предмети попут кувања и везења. Пошто није добро прошла на испиту за средњу школу (middle school), кад је завршила четврти разред основне школе, родитељи су је уписали у Квекерску школу Маунт у Јорку. Овде се Џослин одушевила наставницом физике и одлучила је да студира физику. Уписала је физику на Универзитету у Глазгову, где је и дипломирала 1965. године.
Академска каријера
Дипломирала је физику на Универзитету у Глазгову 1965, а докторирала на Универзитету у Кембриџу 1969. На Кембриџу је учествовала у тиму са Хјуишем у конструкцији радио-телескопа за истраживање квазара помоћу међупланетарних сцинтилација. Јула 1967. детектовала је сигнал који је пулсирао са врло правилним периодом од око 1 пулса по секунди. Извор је привремено назван “Мали зелени човек 1” (, од енглеског ). Неколико година касније се испоставило да је у питању брзо ротирајућа неутронска звезда. Данас овај пулсар носи назив ПСР Б1919+21.
Предавала је на многим универзитетима, укључујући Универзитет у Саутхемптону у периоду од 1968. до 1973. године, Лондонски универзитетски колеџ од 1974. до 1982. године, Краљевску опсерваторија у Единбургу од 1982. до 1991. године, Отворени универзитет у Великој Британији у периоду од 1973. до 1987. и од 1991. до 2001. године, Универзитет Принстон где је била гостујућа професорка. На Универзитету у Бату у Самерсету је била на позицији деканке за науку до 2001. до 2004. Такође је била и председница Краљевског астрономског друштва од 2002. до 2004. и председница Института за физику од 2008. до 2010. Од фебруара 2014. је председница Краљевског друштва у Единбургу, што је чини првом женом на тој позицији у историји. Тренутно је гостујућа професорка астрофизике на Универзитету у Оксфорду.
Награде и почасти
Додељене су јој бројне награде, међу којима су награде Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године, Америчког астрономског друштва 1986. године, Националне радио астрономске опсерваторије 1995. године, Америчког филозофског друштва 2000. године и друге. Медаља Алберта А. Мичелсона од Френклиновог инстутута у Филаделфији 1973. године која је додељена и њеном сараднику Ентонију Хјуишу Меморијална награда Џ. Роберта Опенхејмера од Центра за теоретске студије Универзитета у Мајамију 1978. године Награда Беатрис М. Тинсли од Америчког астрономског друштва 1986. године Хершелова медаља Краљевског астрономског друштва 1989. године Магелански премијум Америчког филозофског друштва 2000. године Чланство Краљевског друштва 2003. године Грот Реберова медаља од Интернационалне уније проучавања у радио спектру (General Assembly of the International Radio Science Union) у Истанбулу 2011. године
Почасни је носилац доктората наука бројних факултета, међу којима су: Хериот-Ватов универзитет, од 1993. године Доктор Универзитета Јорк, од 1994. године Универзитет Ворика (University of Warwick), од 1995. године Универзитет Сасекса, од 1997. године Универзитет Св. Андреја (University of St Andrews), од 1999. године Лондонски универзитет, од 1999. године Колеџ Хаверфорд, од 2000. године Универзитет Лидс (University of Leeds), од 2000. године Колеџ Вилијамс, од 2000. године Универзитет Портсмут, од 2002. године Краљичин универзитет у Белфасту, од 2002. године Универзитет Единбург, од 2003. године Универзитет Килеа (University of Keele), од 2005. године Универзитет Харвард, од 2007. године Дурхам универзитет, од 2007. године Универзитет Мичиген, од 2008. године Универзитет Саутхемптон, од 2008. године Тринити колеџ у Даблину, од 2008.
Посвећен јој је први од три дела емисије 'Бриљантни умови' () коју је објавио Би-Би-Си 4.. Сврстана је међу 100 најмоћнијих жена у Великој Британији у радио магазину “Женски сат” () радио станице Би-Би-Си 4..
Види још
Жене у науци Матилдин ефекат
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1943. Категорија:Британски астрономи Категорија:Чланови Краљевског друштва Категорија:BBC 100 жена Категорија:Добитници Коплијеве медаље