Генетичка структура популације представља учесталост гена (јединки које их садрже) у тој популацији. Да би се утврдила учесталост гена (њихових алела) или њихових комбинација (генотипова) прате се фенотипске особине јединки које чине неку популацију.
Особине које се прате и служе за утврђивање генетичке структуре неке популације могу да буду: морфолошко-анатомске: облик, величина, боја неког телесног дела; физиолошко-биохемијске. различите форме неког протеина, ензима; особине у понашању јединки.
У одређивању генетичке структуре хуманих популација неопходно је да се задовоље одређени критеријуми: користе се особине одређене једним геном или малим бројем гена, квалитативне особине, као што су: боја очију боја косе наследне болести крвне групе ABO, Rh, MN система и др. узорак који се испитује мора да буде довољно велик и да није одабран.
Популација је у равнотежи ако се њена генетичка структура одржава непромењеном из генерације у генерацију.
Генетичку структуру популације одређују: фактори који одржавају њену генетичку равнотежу фактори који ту равнотежу ремете.
Међусобно дејство ових фактора одређује стабилност популације која није статична већ динамична: када се у популацији учесталост гена не би никада мењала, тј. не би реметила њена равнотежа, не би долазило ни до еволуције.
Фактори који ремете генетичку равнотежу популације су истовремено и фактори еволуције и припадају им: мутације миграције природна селекција генетички дрифт
Види још Генетичка равнотежа популације
Спољашње везе БиоНет Школа
Категорија:Демографија Категорија:Популациона генетика