мини|200п|<center>Потпис. мини|200п|<center>Акатист, 1989. (уље на платну, 200х100, вл. Народне библиотеке РС, Београд). мини|200п|<center>Богородица Етиопљанка, 1983. (уље на платну, 150х90). мини|200п|<center>Царски свећњак, 1982. (уље на платну, 160х100).
Миливоје Мило Димитријевић (28. септембар 1929 — 5. октобар 1997) био је српски академски сликар и професор Универзитета у Београду.
Биографија Рођен је у Београду 1929. године. После II мушке гимназије завршио је Факултет ликовних уметности 1953. године у Београду и трећи степен (Специјалка) на истом факултету 1955. године у класи Недељка Гвозденовића. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1953. године Борави на студијском путовању у Италији 1958. године, проучавајући ренесансне мајсторе, после чега одлази на студије сликарства у Амстердам код сликара Карела Апела (Karel Appel) оснивача авангардног покрета Кобра, као стипендиста холандске Комисије за културне везе са иностранством. Окружен сликарским талентима свих земаља и континената, завршава студије 1959. године. Изузетно поштовање према Апелу изражава сликом „Карел Апел у Византији“. Сам уметник о тим студијама каже да је на њима највише научио, упознао и проверио колико мора да се ослобађа домаћих тумачења сликарства Европе.Ретроспективна изложба Миливоје Мило Димитријевић (каталог). Удружење ликовних уметника Србије. Београд 2015.
Као службеник Народног музеја у Београду 1959. године завршава државни испит из Конзервације, а 1960. из Рестаурације слика, икона и фресака. Већ тада његова уметничка полазишта означавају да су у основама ликовности најснажније средњовековне српске фреске по манастирима. У почетку слика експресионистички, широким потезима и густом и сажетом хроматиком, а затим се развија у правцу геометријске и лирске апстракције, с осећањем за структуру у простору и прозирну сликарску материју. Од 1962. био је професор Слободног цртања на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру, Шумарског факултета, Универзитета у Београду. Био је члан удружења „Лада“. Умро је 1997. године у Београду.
Уметнички рад Уметничка активност огледа се у професионалној излагачкој делатности у земљи и иностранству. Паралелно са уметничким делатностима, бавио се друштвеним активностима у култури, ликовном естетиком, публикацијама, есејистиком, илустрацијама, очувањем културног наслеђа и и педагошким радом.
Самосталне изложбе у земљи Десет самосталних изложби у Београду од 1959. до 1995. Ретроспективна изложба (постхумно) 29. јануар до 10. фебруар 2015. (Галерија УЛУС)
Самосталне изложбе у иностранству 1963. Амстердам, Холандија, галерија „Drie Hendricksen“ 1970/71. Лондон, Велика Британија „Woodward House“
Колективне изложбе у земљи и иностранству од 1953. изложбе УЛУС-а и СУЛУЈ-а 1958. Хаг, Холандија „Galery PLAAC“ 1958. Бијенале младих, Ријека од 1960. заступљен на 22 Октобарска салона I и II тријенале у југословенске уметности, Београд 1962. New York, Brooklyn Museum, International Biennale 1963. Тунис, Изложба југословенске савремене уметности 1963, 1964, 1967, 1972. Бијенале, Сомбор 1963. Изложба НОБ-а, Београд 1963. Изложба ВИТРАЈ, Београд, Музеј примењене уметности 1964. Меморијал Надежде Петровић, Чачак 1973. Изложба УЛУС-а, Љубљана 1986. VIII савезна изложба Тузла – Дубровник 1986. изложбе УЛУС-а, Подгорица, Скопље, Сарајево, Ужице
Поред заступљености на домаћим и светским ликовним смотрама, значајан је и рад Мила Димитријевића, како у удружењима, тако и у ликовним колонијама.
Критика Песник Миодраг Павловић истиче приврженост Мила Димитријевића традицији и истовремено „модерном времену“ напомињући да су његова ликовна остварења „усклађена са најбољим сликарским тежњама свога века“ одајући му притом највеће признање: да Милово дело већ припада оставштини за будућност и да је то „сликарство које се може волети“.Павловић, Миодраг (1984): Природни облик и лик, ликовни огледи. Нолит, Београд.
Коста Димитријевић, књижевник и новинар, категорише остварења Милових ликовних сновиђења и доживљаја као животна, а аутора сврстава у групу оних који не прихватају идеје ванпредметних, ванпределских појмова и своје сликарство не одваја од живота. Димитријевић је доследан свом уверењу да је најважније не изневерити своје сликарске завичајне корене за животност израза, а нарочито признати постојање боја, што га са вештином компоновања слике и чини значајним уметником.
Референце
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Српски сликари Категорија:Професори Шумарског факултета Универзитета у Београду Категорија:Уметници из Београда