Мађарске инвазије на Европу (, ) одиграле су се током 9. и 10. века, у периоду транзиције у историји Европе током раног средњег века, када је територија бившег Каролиншког царства била угрожена инвазијом Мађара (Угара) са истока, викиншком експанзијом са севера и Арапима са југа.

Мађари су плански запосели Карпатски басен (који одговара каснијој Краљевини Угарској), уз дуг период насељавања између 862. и 895. године, и покренули низ војних похода, како на запад у бившу Франачку, тако и на југ у Византијско царство. Упади на запад заустављени су тек мађарским поразом у бици на Лешком пољу 955. године, што је довело до обнове Светог римског царства 962. године и успостављања новог политичког поретка у Западној Европи. Упади на византијске територије наставили су се током читавог 10. века, све до коначне христијанизације Мађара и оснивања хришћанске Краљевине Угарске 1000. године.

Историја Пре освајања Угарске (9. век)

Прво наводно помињање Мађара у рату потиче из 9. века: 811. године, Мађари су били у савезу са бугарским каном Крумом против цара Нићифора I, вероватно у бици код Плиске на планини Балкан. Дело Ђорђа Монаха помиње да је око 837. године Бугарско царство тражило савез са Мађарима. Константин VII Порфирогенит је у свом делу О управљању царством записао да су хазарски каган и бег замолили цара Теофила да им сагради тврђаву Саркел. Сматра се да се овај запис односи на Мађаре, јер је нова тврђава постала неопходна због појаве новог непријатеља Хазара, а ниједан други народ у то време није могао бити непријатељ Хазара. У 10. веку, Ибн Руста је записао да су се „раније Хазари утврђивали против напада Мађара и других народа”.

Године 860–861, Мађари су напали конвој Светог Ћирила, али се наводи да је сусрет завршен мирно. (Свети Ћирило је путовао код кагана у (или близу) Херсон, који су заузели Хазари.)

Муслимански географи су забележили да су Мађари у овом периоду редовно нападали суседна источнословенска племена и узимали заробљенике које су продавали Византијском царству у Керчу. Постоје описи мађарских упада у источно Каролиншко царство 862. године.

Године 881. Мађари и Кабари су напали Источну Франачку и водили две битке: прву (Ungari) код места Wenia (вероватно Беч) и другу (Cowari) код места Culmite (вероватно Кулмберг или Колмиц у Аустрији code). Године 892, према Фулдским аналима, краљ Арнулф од Источне Франачке напао је Велику Моравску, а Мађари су се придружили његовим трупама. После 893. године, мађарски ратници су превезени преко Дунава византијском флотом и поразили Бугаре у три битке (на Дунаву, код Силистре и Преслава code). Године 894. Мађари су напали Панонију у савезу са краљем Сватоплуком I од Моравске.

Након освајања Угарске (10. век)

Око 896. године,Gyula Kristó, Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries вероватно под вођством Арпада, Мађари су прешли Карпате и ушли у Карпатски басен (приближно равнице данашње Мађарске).

Године 899. ови Мађари су поразили војску Беренгара у бици на реци Бренти и напали северне делове Италије. Опустошили су околину Тревиза, Виченце, Вероне, Бреше, Бергама и Милана, поразивши Браслава, кнеза Доње Паноније. Године 901. поново су напали Италију.Lajos Gubcsi, Hungary in the Carpathian Basin, MoD Zrínyi Media Ltd, 2011 Године 902. водили су поход против северне Моравске и поразили Моравце, чија је земља уништена. Готово сваке године у 10. веку вршили су упаде на католички запад и византијски исток. Међутим, 905. године Мађари и краљ Беренгар склопили су amicitia (савез), па петнаест година мађарске трупе нису улазиле у Италију.

Мађари су поразили три велике франачке царске војске између 907. и 910. године.. Pan Macmillan, 2012, Године 907. поразили су Баварце који су нападали код Brezalauspurc-а (вероватно Братислава), уништивши њихову војску, чиме су успешно одбранили Угарску и отворили Велику Моравску, Немачку, Француску и Италију за своје упаде. Дана 3. августа 908. године Мађари су победили у бици код Ајзенаха у Тирингији; у овој бици погинули су Егино, војвода Тирингије, Бурхард, војвода Тирингије и Рудолф I, бискуп Вирцбурга.Reuter, Timothy. Germany in the Early Middle Ages 800–1056. New York: Longman, Коначно, Мађари су поразили уједињену франачку царску војску Лудвига Детета у првој бици на Лешком пољу 910. године.

Мање групе Мађара продрле су чак до Бремена 915. године.Peter F. Sugar, Péter Hanák, . 1994, Године 919, након смрти Конрада I од Немачке, Мађари су упали у Саксонију, Лотарингију и Западну Франачку. Године 921. поразили су непријатеље краља Беренгара код Вероне и стигли до Апулије 922. године. Између 917. и 925. године, Мађари су вршили упаде кроз Базел, Алзас, Бургундију, Провансу и Пиринеје.

Око 925. године, према Летопису попа Дукљанина из касног 12. века, хрватски краљ Томислав поразио је Мађаре у бици;. други историчари доводе у питање поузданост овог записа јер нема потврде у другим изворима.

Године 926. опустошили су Швабију и Алзас, прошли кроз данашњи Луксембург и стигли све до Атлантског океана. Године 927. Петар, брат папе Јована X, позвао је Мађаре да владају Италијом. Они су умарширали у Рим и наметнули велике порезе Тоскани и Таренту. Године 933. велика мађарска војска појавила се у Саксонији (пошто је уговор са Саксонцима истекао), али ју је Хајнрих I поразио код Мерсебурга. Мађарски напади наставили су се против Горње Бургундије (935) и Саксоније (936). Године 937. упали су у Француску све до Ремса, Лотарингије, Швабије, Франконије, Војводства Бургундије и Италије све до Отранта на југу. Нападали су Бугарску и Византијско царство, стигавши до зидина Цариграда. Византинци су им плаћали „порез” током 15 година.The Magyars of Hungary Године 938. Мађари су више пута нападали Саксонију. Године 940. опустошили су област Рима. Године 942. догодиле су се мађарске инвазије на Шпанију, посебно у Каталонији,Various authors, Santa Coloma de Farners a l'alta edat mitjana: La vila, l'ermita, el castell in Catalan према делу Ибн Хајана.Elter, I. (1981) Remarks on Ibn Hayyan's report on the Magyar raids on Spain, Magyar Nyelv 77, Године 947. Булчу, поглавар под Такшоњем, предводио је напад у ИталијуThe Hungarians' Prehistory, their Conquest of Hungary, and their Raids to the West to 955, Laszlo Makkai, A History of Hungary, ed. Peter F. Sugar, Péter Hanák, Tibor Frank, (Indiana University Press, 1990), 13. све до Апулије, а краљ Беренгар II морао је да купи мир плаћањем велике суме новца њему и његовим пратиоцима.

Битка на Лешком пољу 955. године, у којој су Мађари изгубили око 5.000 ратника, коначно је зауставила њихову експанзију на запад, иако су се напади на Византијско царство наставили до 970. године. (Лешко поље се налази јужно од Аугзбурга, у данашњој јужној Немачкој.)

Између 899. и 970. године, према савременим изворима, истраживачи броје 45 (према Нађ Калману) или 47 (према Сабадош Ђерђу: 38 на Запад и 9 на Исток)Szabados György Vereség háttér nélkül? Augsburg 955 Hitel 18 (2005)/8. 24–30 напада у различитим деловима Европе. Од ових похода само 8 (17,5%) је било неуспешно (901, 913, 933, 943, 948, 951, 955, 970), а 37 је завршено успехом (82,5%).

Хронологија мађарских инвазија Пре мађарског освајања мини|Мађарски поход 894. године мини|Војни догађаји мађарског освајања 894–895. године

811: Мађари су били у савезу са бугарским каном Крумом против цара Нићифора I у бици код Плиске на планини Балкан. 839: Мађари, који су тада живели источно од Карпата, у Етелкезу, борили су се на доњем Дунаву на захтев Првог бугарског царства против византијских побуњеника. 861: Светог Ћирила су на Криму напали Мађари „вриштећи као вукови”, али видевши га како се моли, постали су мирољубиви. 862: Први напад Мађара у Карпатски басен на захтев Растислава Моравског против Источне Франачке. око 870: Ал-Џајхани и Ибн Руста записали су да су мађарска племена нападала Словене који су живели близу њихових граница, побеђујући у многим малим биткама, и одводила многе у Керч на Криму да их продају Византинцима као робове.Györffy György: A magyarok elődeiről és a honfoglalásról; Osiris Kiadó, Budapest, 2002 881: Мађарске трупе, помажући Моравцима, водиле су две битке против Немаца. 882: Мађарски владар се састао са Светим Ћирилом и Методијем на доњем Дунаву.Györffy György, 2002 892: Мађарске трупе напале су Велику Моравску у савезу са источнофраначким краљем Арнулфом Карантанским.Györffy György, 2002 894 У савезу са Сватоплуком I Моравским, Мађари су напали источнофраначку провинцију Панонију. Сватоплук је умро током овог рата.Róna-Tas András: A honfoglaló magyar nép; Balassi Kiadó, Budapest, Бугари, предвођени Симеоном I, напали су Византинце, који су затражили мађарску помоћ. Мађарска војска, предвођена Љунтиком (Liüntika), поразила је бугарску војску у три битке (на Дунаву, код Силистре и Преслава), и присилила Симеона да се повуче у Силистру. 895: Симеон се удружио са Печенезима да нападне Мађаре, присиливши их да се повуку на запад према Карпатском басену. Мађари су тада освојили источне делове Карпатског басена (оне источно од реке Дунав). Затим су поразили Бугаре у јужној Трансилванији и области Тисантул, окончавши њихову власт у Карпатском басену.

Након мађарског освајања 899: Мађари су напали Краљевину Италију и поразили војску Беренгара I 24. септембра у бици на реци Бренти, спаливши Модену и напавши Венецију. Беренгар је пристао да им плаћа данак. мини|Мађарски поход у Италији, са битком на Бренти и походом који је резултирао заузимањем Прекодунавља 900: Мађари су освојили Панонију, након што је одбијен њихов предлог савеза са Источним Францима. Ово је био још један корак у мађарском освајању. 901 Мађари су напали Корушку и северну Италију. 11. или 18. април: Мађарску војску из Корушке поразио је маркгроф Ратолд код Лајбаха. 902: Мађари су освојили источне делове Велике Моравске, довршивши освајање Карпатског басена, и почели да присиљавају Словене западно и северно од овог региона да им плаћају данак. 903: Мађарска група која је пљачкала по Баварској поражена је близу реке Фиша. 904 Мађарски политички и војни вођа Курсан (кенде, ђула или хорка) позван је на гозбу и потом убијен од стране Бавараца. рано лето: Мађарске војске марширају у Ломбардију. 905 Краљ Беренгар од Италије склопио је савез са Мађарима против свог непријатеља, Луја од Провансе, који се прогласио царем Италије. рано лето: Мађари поражавају Луја од Провансе, кога Беренгар затим ослепљује. мини|Мађарски поход на Саксонију 906. године 906: Две узастопне мађарске војске опустошиле су Војводство Саксонију. Мађаре је позвало словенско племе Даламанци, које је било угрожено саксонским нападима. 907 4–6. јул: Источнофраначка војска предвођена Луитполдом, која је имала за циљ да протера Мађаре из Карпатског басена, уништена је од стране мађарске војске у бици код Братиславе (Пресбурга). Луитполд, надбискуп Салцбурга Дитмар I, кнез Зигхард, 19 грофова, 2 бискупа и 3 опата погинули су у бици, заједно са већином својих војника. Ова битка се сматра завршетком мађарског освајања. Јул–август: Мађари су напали Баварску, изазивајући велика разарања и заузимајући многе градове. Враћајући се кући, поразили су баварску војску код Ленгенфелда. Мађарско-баварска граница је тада утврђена на реци Енс. 908: Мађари су напали Тирингију и Саксонију, и 3. августа поразили војску Бурхарда, војводе Тирингије у бици код Ајзенаха. Бурхард, Егино и бискуп Вирцбурга Рудолф I погинули су у бици. 909 Пролеће: Мађари су пљачкали по Баварској и Швабији. 4. август: Мађари су спалили две цркве у Фрајзингу у Баварској. 11. август: Мађаре који су се враћали поразила је код Покинга баварска војска предвођена Арнулфом Баварским. мини|Мађарски поход 910. године, који је резултирао мађарским победама код Аугзбурга и Редница 910 12. јун: Мађари су уништили војску немачког краља Лудвига Детета, предвођену грофом Гозбертом од Алеманије, у првој бици код Аугзбурга. Гозберт и Манаголт, гроф Алеманије, погинули су у бици.