Ахен (, , , ) град је у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија, на граници са Холандијом и Белгијом, 65 km западно од Келна. Ахен је најзападнији град Немачке. Са 249.000 становника, Ахен је 13-ти највећи град у Северној Рајни-Вестфалији, и 28-и највећи град у целој Немачкој.
Кроз град протиче река Вурм, а заједно са Менхенгладбахом, Ахен је једини већи немачки град у сливу Мезе. Ахен је седиште градске области Ахен.
Са RWTH Aachen (Рајнско-Вестфалијским Техничким Универзитетом), Ахен има један од највећих и најтрадиционалнијих техничких универзитета у Европи поред других универзитета. Симбол града, Ахенска катедрала, потиче из Палатинске капеле Ахенског краљевског палатината коју је основао Карло Велики, а која се сматра ремек-делом каролиншке архитектуре. Катедрала је 1978. године уврштена на Унескову листу светске баштине као први немачки и други споменик културе у свету. Град је епископско седиште епархије Ахен и место одржавања годишњег коњичког турнира CHIO Aachen. Штавише, то је важна локација за немачку кондиторску индустрију
Историја лево|мини
Населили су га Римљани у 1. веку нове ере. На месту античког насеља Карло Велики је саградио двор и катедралу (по узору на равенску базилику Сан Витале) око 800. године. У њој се крунисао његов син Лудвиг I Побожни 813, као и скоро сви цареви Римско-немачког царства до 1513. Био је центар каролиншке културе и други град по величини у царству Карла Великог. После норманских пустошења 881. град је обновљен 983. Цар Фридрих I га је опасао чврстим зидинама, које је још појачао Фридрих II 1215. У време верских ратова у 16. веку град је страдао и почео да губи свој значај и привилегије, а посебно када су немачки владари изабрали Франкфурт на Мајни као крунидбени град. Од 1801. припао је Француској, а 1815. Пруској. У Другом светском рату, као важно упориште на прилазу Руру у дуготрајним и тешким борбама, био је готово потпуно разрушен.
Географија мини|Положај града у округу Регион Ахен|лево Град се налази на надморској висини од 173 метра. Површина општине износи 160,8 -{km²}-. У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 259.269 становника. Просечна густина насељености износи 1.612 становника/-{km²}-. Једно је од 10 општинских средишта округа Регион Ахен. Поседује регионалну шифру (-{AGS}-) 5334002, -{NUTS}- (-{DEA21}-) и -{LOCODE}- (-{DE AAH}-) код.
У околини има угља и руда гвожђа, бакра и олова. Познат је по индустрији машина, вагона, сапуна, стакла. Поред катедрале Карла Великог, у којој је и сахрањен, ту је и готска већница из XIV. века, музеји и позната бања са термалним сумпорним изворима.
Ахенски Универзитет (-{RWTH Aachen}-), основан 1870, један је од водећих европских универзитета технике, посебно за електротехнику и машинство, али и за информатику и физику. Универзитетска клиника Ахен је највећа европска клиника у једној згради. Велики број софтверских и рачунарских компанија развило се у околини Ахена.
Катедрала у Ахену је од 1978. на листи Светске баштине.
Међународна сарадња
Референце
Спољашње везе
Њем. Савезни завод за статистику Стална конференција градова и општина -{KommOn }- - Информациони систем градова, општина и округа. План насеља на мапи (-{Mapquest}-) Галерија слика споменика и других знаменитости града (-{Franz-Josef Wirtz}-) Ахен јуче и сутра Ахен на туристичком водичу ВикиПутовања Фото путопис Ахен
Категорија:Градови у Северној Рајни-Вестфалији Категорија:Бање Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој