Камен у жучној кеси, камен у жучи, холелитијаза појава је чврстих или трошних агломерација (накупина кристала растворених минерала у жучи) у облику камена, каменова или песка. Камен у жучној кеси производ је мултифакторијалног процеса који се састоји од: социо-економских, генетичких и конституционалних чинилаца. Од ове болести није поштеђено становништво ниједног географског подручја, етничка група, нити једно животно доба од постанка човечанства. Клинички, најманифестнији је између четврте и шесте деценије живота, чешће код жена и особа које имају проблема са прекомерном телесном тежином.Д. Трухан, И. Викторова, Е. Лялюкова. Глава 4. Желчнокаменная болезнь // Болезни желчного пузыря и желчевыводящих путей. — СПб.: СпецЛит, 2011. — С. 55—57.
Камен у жучној кеси обично спонтано напушта тело кроз жучовод. Међутим ако његова величина нарасте и формира релативно велику формацију (пречника више милиметара), настаје опструкција-зачепљење цистичног канала, заједничких жучних путева, канала гуштераче или ватерове ампуле, што има за последицу застој у излучивању жучи из жучне кесе, појаву јаких једностраних болова (билијарних колика) у горњем делу трбуха испод десног ребарног лука, који зраче позади у леђа, и друге симптоме са преваленцом од ....
Присуство камена у жучи и жучној кеси може довести до акутног холециститиса, Available on:26.4 2015. инфламаторног стања које настаје као последица задржавања жучи у жучној кеси на коју се надовезује секундарне инфекције од стране цревних микроорганизмима, претежно Ешерихије, Клебсијеле, Ентеробактера, и других врста бактерија.. Код запуштених, нелечених, облика ове болести могу настати озбиљне компликација попут упала гуштераче, упале трбушне марамице и сепсе. Било које од наведених компликација може угрозити живот болеснику, што захтева хитну медицинску помоћ.
Историја Болести билијарног тракта сматрају се старим колико и човечанство. Прва сазнања о њима датирају још из 2000. године п. н. е. када су Вавилонци врло прецизно описали жучну кесу, јетрене водове и цистикус.. Thieme. New York Међутим болест је први детањно описао фирентински патолог 1507. године.
Крајем 18. века, први пут у историји медицине, извршен је планирани оперативни захват одстрањења каменца (калкулуса) из жучне кесе и тим чином постављен темељ будућој билијарној хирургији.. McGraw Hill. San Francisco.. Grafički zavod Hrvatske. Zagreb.
Године 1882. Langenbuch је извршио холецистектомију у једном акту и поставио врло важан принцип: жучна кеса треба да се одстрани не зато што садржи каменац, већ зато што их и формира. Од тада је као искључива метода лечења каменаца жучне кесе важила отворена холецистектомија.
Захваљујући, пре свега, ултразвучној дијагностици, данас се холелитијаза све чешће дијагностикује и у дечјем узрасту.
Калкулоза билијарног тракта, у савременој медицини 21. века, сматра се једним од најчешћих обољења, а операције због ове болести спадају међу најчешће операције у хирургији.. Doktorska disertacija. Univerzitet. Niš О овоме сведочи чињеница да се годишње у свету уради преко 1,5 милиона холецистектомија због одстрањења камена у жучној кеси.. Appleton and Lange. Stanford.
Захваљујући развоју технологије у другој половини 20. века дошло је до стварања модерне ендоскопске хирургије, тзв. минималне инвазивне хирургије, засноване на класичним хируршким принципима и новим технолошким решењима. Године 1985. Miiche из Боблигена први урадио лапароскопску холецистектомију, која иако објављена, остала је незапажена и непозната у многим медицинским круговима.
Mouret из Лиона 1987. године извршио је своју прву лапароскопску холецистектомију која је, иако урађена кришом и никада публикована, ипак ушла у историју хирургије (Сабистон, 1997).
Основни појмови Жуч Жуч је течност жућкасто-зелене боје која се највећим делом састоји од воде, холестерола, жучних соли (жучних киселина), пигмената и вишка холестерола (који се преко жучи одстрањује из организма). Иако жуч не садржи ензиме, она омогућава варење масти, тако што врши њихову емулзију (разбија их на ситне капљице).
Жучна колика Жучна колика је висцерални бол код којег се болни надражај преноси двема врстама нервних путева до соматских и вегетативних центара у нервном систему. Када постоје каменови у жучној кеси или када је она запаљена, аферентна живчана влакна са жучне кесе иду преко десног и левог спланхничког живца до задњих коренова седмог и осмог грудног сегмента.
Колика није само једноставан осећај бола већ и емоција. Она је и знак који упозорава на опасност и драгоцени је сигнал у заштити виталних функција организма. По свом интензитету, јако изражени болови код жучне колике спадају међу најјаче болове у медицини уопште. Што је бол јачи утолико се болесник жали да је већа зона у којој се бол осећа.Konjhodžić F. i sar. Hirurgija. Sarajevo. Print M. 2001
Са становишта клиничара колика се дефинише и као бол који настаје услед грча (спазма) глатких мишићних ћелија зида жучне кесе и жучних путева. На основу интензитета спазма глатких мишића колике које прате опструкцију нпр. код покретљивог камена у жучним каналима могу бити различитог интензитета, што зависи од односа између величине камена и промера каналикуларног система, са једне стране, и покретљивости камена, са друге стране..
Анатомија и физиологија жучне кесе 200px|мини|Механизам концентрације жучи Жучна кеса () је шупљи орган, крушколиког облика, дужине 8–11 -{cm}-, смештен са доње стране десног јетреног режња. У жучној кеси налази се око 50 -{ml}- жучи, која из ње излази, када храна која доспе у дигестивни тракт, изврши стимулацију лучења холецистокинина. Хормон, холецистокинин скупља жучну кесу и тако потискује жуч кроз жучни канал у дванаестопалачно црево, где се она меша са кашом. Када нема каше, један залистак у жучном каналу, који се назива Одијев сфинктер, остаје затворен и жуч остаје у жучној кеси.
Основна функција жучне кесе је да служи као резервоар и концентратор жучи која се ствара у јетри. Јетра непрекидно лучи жуч (независно од варења), која напушта јетру кроз јетрин одводни канал (), а потом кроз жучни канал () једним делом иде директно у дванаестопалачно црево а другим делом преко цистичног канала () у жучну кесу.
Жучна кеса хомогенизује и концентрише жуч, „одузимањем“ вода. На овај начин она постаје концентрованија тј. три до четири пута гушћа од оне која долази из јетре и тиме способнија за разградњу унесене хране.
Жуч се у дванаестопалачно црево испушта по потреби, грчењем жучне кесе при варењу, не само масне хране, већ и при конзумирању било које врсте хране, па чак и воде.
Ако нема варења, лучењем жучи регулише, Одијев сфинктер (смештен у зиду дванаестопалачног црева), који се затвори па жуч мора назад у жучну кесу где се врши њено складиштење, до следећег процеса варења хране.
Епидемиологија Преваленца холелитијазе зависи од бројних етиолошких фактора, укључујући и етничку припадност, пол, коморбидитет и генетику. Морбидитет На глобалном нивоу од жучних камена болује 10% – 20% одраслих особа старијих од 40 година. Међутим, само од 1% – 3% жали се на симптоме. У многољудним и развијеним земљама као што су нпр. Сједињене Америчке Државе, око 20 милиона људи (10-20% одраслих) има жучни камен у свом билијарном тракту.
Сваке године код 1 – 3% становника развије са жучни камен, који у око 1 – 3% случаја постаје и клинички манифестан. Сваке године, у Сједињеним Америчким Државама, код око 500.000 пацијената јављају се знаци, симптоми или компликације камена у жучној кеси и жучним путевима који захтевају холецистектомију.
Шведска епидемиолошка студија показала је да је учесталост жучних каменаца, на годишњем нивоу, око 1,39 на 100 особа.
Морталитет Камена у жучној кеси одговоран је за око 10.000 смртних случајева годишње, само у Сједињеним Америчким Државама.
Око 7.000 смртних исхода може се приписати акутном облику холециститиса насталом као компликација акутног панкреатитиса изазваног каменом у жучи.
Око 2.000-3.000 смрти узрокован је раком жучне кесе (код кога је у 80% случајева утврђено присуство камена у жучној кеси са хроничним холециститисом).
Иако је вађење камена из жучне кесе и жучних путева релативно безбедна хируршка метода, холецистектомија има и ретке компликације које могу довести до неколико стотина смртних случајева, сваке године. Полне разлике Камен у жучној кеси и жучним путевима чешће се јавља код жена него код мушкараца. Учесталост камена у жучи код жена је 2 до 3 пута већа него код мушкараца.
У једној италијанској студији, утврђено је да је 20% жена и 14% мушкараца имало камен у билијарном тракту.
Код жена је вероватно већи ризик за појаву жучних каменаца зато што је у њиховом организму естроген стимулише јетру да преко жучи уклања више холестерола из крви.
Такође у трудноћи већа је вероватније да ће труднице са каменцима у жучи имати симптоме. Из бројних студија (у последњих 70 година) евидентно је да ако се од број жена које су биле у трудне, одузме укупан број осталих жена са калкулозом, тај број је приближно једнак броју мушкараца. Наиме приближно на сваких пет болесника са обољењем жучне кесе, њих четворо су жене, а један мушкарац, а од те четири жене три су биле трудне а једна не.
Повећани ризик од стварања камена у жучи примећен је и код жена које узимају оралне контрацептиве и код оних које користе естрогенску замену терапије након менопаузе.
Велика је вероватноћа да ће се жучни каменци развити код мушкараца и жена са превеликом телесном масом или гојазних и оних који користе храну богату засићеним мастима и рафинисаним шећером.
Старост Жучни каменци се појављују код скоро 25% жена до доби од 60 година и до 50% до доби од 75 година. Око 20% мушкараца има жучне каменце до навршених 75 година живота.
У једној данској студији преваленца камена у жучи код особа старости од 30 година била је 1,8% за мушкарце и 4,8% за жене; а код особа узраста од 60 година 12,9% за мушкарце и 22,4% за жене.
Болест жучних каменаца је релативно ретка код деце. Након 15 година старости, преваленција жучних каменаца код америчким жена повећава се за око 1% годишње; код мушкараца, стопа је мања, око 0,5% годишње.
На основу бројних студија може се закључити да се камен у жучи и даље највише формира током одраслог животног доба, са највећом учесталошћу у поодмаклом добу. Учесталост холелитијазе код жена опада са појавом менопаузе, али се код мушкараца и жена са старошћу наставља пораст стопе од око 0,4% годишње до позног животног доба. Расне и територијалне разлике Учесталост камена у жучи је највиша код болесника пореклом са севера Европе, хиспано и индијанске популацијом. Учесталост камена у жучи је нижа у азијата и афроамериканаца.
Етиопатогенеза Нормална жуч се састоји од жучних соли (углавнох холна и хенодеоксихолна киселина), на коју отпада 70% укупног волумена жучи, затим фосфолипида (лецитин), око 22% волумена, холестерола 4%, билирубина 0,3% и близу 3% осталих протеинских фракција. мини|Калцијум билирубински каменчић мини|Пигментни каменчић мини|Мешовити каменчићи Каменчићи у жучној кеси примарно се разврставају на холестеролске, билирубинске и мешовите: Холестеролски каменчићи Од 75% до 80% жучних каменаца ствара се из холестерола, који иако није јако растворљив, како би остао диспергован у течности, мора бити у одговарајућој равнотежи са жучним солима.Heuman DM, Moore EL, Vlahcevic ZR. Pathogenesis and dissolution of gallstones. In: Zakim D, Boyer TD, eds. Hepatology: A Textbook of Liver Disease. 1996. 3rd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; (1996), pp. 376-417.
Ако јетра излучује превише холестерола у жуч, и ако жуч заостаје у жучној кеси ствара се муљ због презасићења жучи солима. У таквим условима, због нарушене равнотеже, холестерол почиње се таложити ван раствора жучи и агломерацијом накупина кристала створити жучне каменце. Билирубински каменчићи