Историјски споменици Новгорода и околине (; ) заједнички је назив за велики број културно-историјских споменика насталих током средњег века на подручју града Великог Новгорода и његове шире околине, у Новгородској области, на северозападу европског дела Руске Федерације. Сви споменици се од 16. сесије Унеска одржане 1992. године налазе на јединственој листи Унескове светске баштине. Комплекс обухвата укупно 11 локалитета у самом граду и ближој околини.

Централна банка Русије је 1. априла 2009. издала колекцију кованих монета од племенитих метала са угравираним силуетама историјских споменика Новгорода и околине. Кованице издане у знак обележавања 1150-е годишњице од оснивања Великог Новгорода део су јединствене серије „Русија у светској културној баштини Унеска“.

Историјска позадина Подручје око града Новгорода се сматра једним од језгара првобитне руске државе, а оснивачем града сматра се варјашки војсковођа Рјурик, зачетник династије Рјуриковича (још 862. године).

Велики Новгород се сматра једним од најстаријих градова на подручју данашње Русије, а први пут се помиње 859. године као утврђење којим је владао варјашки књаз Рјурик, оснивач прве источнословенске државе Новгородске Русије. Рјурик је градом владао од 862. до 879.Новгород // Советская Историческая Энциклопедия / Гл. ред. Е. М. Жуков. М.: Советская Энциклопедия, 1967. Т. 10. Стб. 264.}--{Янин В. Л., Алешковский М. Х.}- -{Происхождение Новгорода (к постановке проблемы)}- // -{История СССР, 1971, № 2. pp. 32—61. године. У оквирима Кијевске Русије Новгород је по значају био одмах после Кијева, и претпоставља се да је у граду у то време живело више од 10 хиљада људи.

Велики кијевски књаз Свјатослав I је као владара Новгорода именовао свог старијег сина Владимира I, док је на место владара Кијева постављен Јарополк I Кијевски. Четири године након Свјатославове смрти 972. године долази до сукоба међу браћом за превласт, а као резултат тог сукоба Владимир губи власт над Новгородом и бежи у Скандинавију. Године 980. Владимир је успешно преузео кијевски трон, а неколико година касније увео је православно хришћанство као званичну религију. Његов син Јарослав Мудри (владао 1016—1054) који је био познат као велики покровитељ науке и уметности саградио је прве цркве на тлу Новгорода. Биле су то дрвена црква посвећена Светој Софији (данас Софијски сабор) и храм посвећен светима Јоакиму и Ани. Како су током борби за кијевски престо након смрти Владимира Великог новгородски књазови отворено подржавали Јарослава Мудрог, његовим доласком на власт сам град и градска елита су умногоме профитирали, а захваљујући јаким трговачким везама створена је племићка основа из које ће настати бољарска класа.

Књаз Јарослав је током посете граду 1030. године наредио да се 300 деце, старијих особа и свештеника специјално обучи за даље ширење писмености међу обичним становништвом. Новгород је тако уз Константинопољ постао једини град у средњовековној Европи у којем писмени људи нису потицали само из слоја племства и свештенства, већ је и обичан народ умео да пише и чита.

Друштвена структура средњовековног Новгорода се састојала од три слоја: богати трговци, банкари и земљопоседници били су на челу града, обични трговци су били представници средњег слоја док су занатлије и радници припадали нижим класама.

Развојем писмености долази и до великог замаха у развоју културе. У граду су живели и деловали неки од најпознатијих иконописаца тог времена попут Теофана Грка и Андреја Рубљова. Године 1056. по поруџби тадашњег новгородског књаза монах Григорије је написао Остромирово јеванђеље, један од најстаријих и најбоље очуваних рукописа старословенске, односно староруске књижевности из средине XI века. Рукопис је био украшен корицама с драгим камењем, а од 1806. се чува у Руској националној библиотеци.Остромирово евангелие. Апракос краткий. 1056–1057 гг. Один из писцов дьякон Григорий. Археолошким истраживањима откривено је преко хиљаду старих списа писаних на брезовој кори на којима се налазе прецизни описи уобичајеног живота средњовековног Новгорода (већина списа је откривена током археолошких ископавања 1951. године).-{Древнерусские берестяные грамоты}--{999 Birchbark Manuscripts Discovered in Novgorod}-

Средњовековна Новгородска република која је на врхунцу своје моћи обухватала готово целокупно подручје данашње северозападне Русије сматра се првом демократском словенском земљом којом је управљало изабрано веће. Једина је то средњовековна руска земља која никада није била окупирана од стране монголско-татарских хорди. Током целог средњег века град Новгород је био један од најважнијих културних и политичких центара руских земаља. Све до 1478. био је познат под именом Господин Велики Новгород. Од 1944. и оснивања Новгородске области, град Новгород је уједно и њен административни центар. Године 2009. градске власти су службено обележиле 1150. годишњицу од оснивања града.

Листа објеката светске баштине №СликаНазив архитектонског споменикаКоординате 604-001 130px Новгородски кремљ са припадајућим грађевинама 604-002 130px Јарослављево дворишче и Знамењски сабор 604-003 130px Зверински манастир са околином 604-004 130px Антонијев манастир 604-005 130px Краснопољска црква Рођења Христовог 604-006 130px Црква светог Спаса на Нередици 604-007 130px Рушевине Благовештењске цркве у Городишчу 604-008 130px Перински скит 604-009 130px Јурјев манастир 604-010 130px Црква Јована Милостивог на Мјачини и Благовештењска црква у Аркажаху 604-011 130px Петропавловска црква на Синичкој гори

Види још Унеско Светска баштина Велики Новгород Новгородска област

Референце

Спољашње везе Званична презентација на сајту Унеска

Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији Категорија:Светска баштина у Русији Категорија:Новгородска област Категорија:Велики Новгород