мини|десно|250п|Брамантеов Темпијето у Риму (1502), један од најзначајнијих примера високе ренесансе
Ренесансна архитектура је архитектонски стил који се развио у Италији током 15. и 16. века, као део ширег културног покрета ренесансе. Овај стил означава прекид са готичком традицијом средњег века и повратак принципима и формама грчке и римске класичне архитектуре. Главне одлике су хармонија, симетрија, пропорција и употреба елемената као што су стубови, лукови и куполе.
Главне карактеристике Значење ове архитектуре може се тумачити на више начина, али најједноставније се може дефинисати као значајан историјски период у архитектури током којег су прихваћене и примењене јединствене форме потекле из прошлости, а које су се сматрале константом у архитектонском стваралаштву тог доба.
За ову појаву била су се стекла два предуслова и деловала су комбиновано: Избор класичног (античког) репертоара архитектонског елемента, делова и целина. Историјски оквир архитектуре, односно нови културни систем у којем је она развијена.
мини|десно|250п|Првобитна основа Базилике Светог Петра у Риму, рад Доната Брамантеа Већина истраживача слаже се да се ренесанса као стилски облик формирала у Фиренци, средишњем граду Тоскане на Апенинском полуострву. У том граду се крајем 14. и почетком 15. века стекао низ повољних околности које су омогућиле разумевање за нове архитектонске идеје као и за нов архитектонски речник. Фиренца, као град-држава, имала је управу коју су чинили представници моћних трговачких породица као што су Медичи, Пити, Ручелај, Строци и други, који су пре свих других у Италији схватили значај новина у разним областима живота. Није, међутим, богатство и друштвени оквир било једино што је омогућавало рађање ренесансе; у Европи је тада постојао још читав низ богатијих градова са доминантним грађанским сталежом, као што су били градови у Фландрији или Лондону у Енглеској. Али у њима је почетком 15. века још увек владала цветна готика.
Тоскана је са својом традицијом, националним карактеристикама, етрурским наслеђем и трговачким духом становника, које је било окренуто световним идеалима (новцу), била погодан терен за уклањање свега што је било трансцендентално и мистично у средњем веку.
Римска прошлост, елементи уметности и фрагменти литерарних дела нису никад били заборављени на овом тлу, али њихов култ је почео изразито да се негује тек током 14. века. У Тоскани се била уобличила нова концепција уметника и поштовања према њима, чиме је обележен нови период у историји архитектуре што се тиче друштвеног статуса аутора. Једна од битних карактеристика ренесансе постала је универзалност личности које стварају архитектуру. Козимо де Медичи је био први који је писмено, у тексту, назвао једног сликара божанским, мислећи притом на његов ум. То је био атрибут који се данас приписује Микеланђелу, али је тада и он сам био помало убеђен у оно што му се приписује. Микеланђело је, као што је познато, био вајар, сликар, архитекта, песник и музичар — „универзални човек“ (итал. uomo universale), како су се називале личности широког образовања и раскошног талента. Већина уметника тога доба тежила је да заслужи такво признање.
Изабрани представници
Леон Батиста Алберти (-{Leon Battista Alberti}-) Микеланђело Буонароти (-{Michelangelo Buonarroti}-) Донато Браманте (-{Donato Bramante}-) Филипо Брунелески (-{Filippo Brunelleschi}-) Филибер Делорм (-{Philibert Delorme}-) Пјер Леско (-{Pierre Lescot}-) Пјетро Ломбардо (-{Pietro Lombardo}-) Андреа Паладио (-{Andrea Palladio}-) Ђулијано да Сангало (-{Giuliano da Sangallo}-) Рафаело Санти (-{Raffaello Sanzio}-) Леонардо да Винчи (-{Leonardo da Vinci}-)
Види још Ренесанса Рана ренесанса у Италији Висока ренесанса у Италији Ренесанса на северу Европе Венецијанска ренесанса
Литература
Altpatov, Michael V. (1976). Dejiny umenia. Martin. Enciklopedija likovnih umjetnosti. Zagreb: L.Z. FNRJ. 1959. Mala prosvetina enciklopedija. Beograd. 1959. Groslier, B.F. (1996). Svetové dejiny umenia. Praha: Larusse. Tatarkiewitz, Wladislaw (1985). Dejiny estetiky. Bratislava. Janek, Martyn; Thiry, Karel (1990). Dejiny umenia. Bratislava. Ružić, Milan (1970). Kratak pregled istorije umetnosti. Sarajevo.
Спољашње везе Renaissance Architecture in Great Buildings Online (архивирано)
Категорија:Архитектура ренесансе Категорија:Ренесанса