230п|мини|Страница из Анала франачког краљевства, са уносом за 814. годину
Анали (, од -{annus}- – „година“) или летописи () су историографска дела наративног карактера која описују догађаје по хронолошком редоследу, и то по годинама. Збивања се у аналима, односно летописима излажу у сажетом облику, нижући се годину за годином (лето за летом, отуда летопис). Јављају се већ у старовековном периоду, а веома су чести током средњег века, док током раног нововековног периода састављање анала, односно летописа постепено престаје.
Анали, односно летописи по правилу бележе значајније догађаје, као што су долазак на власт или смрт владара, великаша или верских старешина, избијање и исход ратова и битака, подизање или разарање храмова, епидемије и разне природне појаве. Излагање у аналима је најчешће оскудно и неповезано, а догађаји се нижу хронолошки, најчешће без опширније нарације.
У средњовековној историографији западне Европе, међу најпознатијим делима ове врсте су Анали франачког краљевства (), који су настали у 9. веку.
У старој српској историографији из средњовековног и раног нововековног периода, јављају се и анали, односно стари српски летописи, који су настали по угледу на сродна византијска дела. У старој дубровачкој историографији, међу најранијим делима ове врсте су Дубровачки летописи (), које је у 16. веку саставио Никола Рањина.
Термин анали се временом почео употребљавати и у симболичном значењу, као описни назив за разна историјска, па чак и књижевна дела која нису имала строго хронолошку структуру, а у новије време под називом анали се објављују и разни научни часописи.
Види још
Анали Тутмеса III Римски аналисти Велики лоршки анали Западнофраначки анали Кведлинбуршки анали Англосаксонски анали Стари српски летописи Стари словенски летописи Врхбрезнички летопис Дечански летопис Троношки летопис Хронике
Референце
Литература
Категорија:Историографија