Ротшилди () су веома богата породица, која води поријекло од Мајера Амшела Ротшилда, дворског Јевреја у Земаљској грофовији Хесен-Касел, у Слободном граду Франкфурту, који је започео своје банкарско пословање 1760-их. коју су живели у Лондону, Паризу, Бечу и Напуљу, као и Франкфурту.
Током 19. вијека, када су били на врхунцу, Ротшилди су посједовали највеће богатство на свијету, као и највеће лично богатство у савременој историји.The House of Rothschild: Money's prophets, 1798–1848, Volume 1, Niall Ferguson, 1999, page 481-85The Secret Life of the Jazz Baroness, from The Times 11 April 2009, Rosie Boycott Богатство породице је, вјерује се, опало, усљед подјеле између стотине потомака.Rothschild: a story of wealth and power, by Derek A. Wilson, (Deutsch 1988), pages 415-456 Данас, пословања Ротшилдових нису тако позната као у 19. вијеку, иако обухватају широк спектар области, укључујући финансијске услуге, некретнине, рударство, енергетику, мјешовиту пољопривреду, винарство и хуманитарни рад.The Rothschilds: Portrait of a Dynasty, By Frederic Morton, page 11
Породични преглед
Први члан породице за којег је познато да је користио име „Ротшилд” је Изак Елханан Ротшилд, рођен 1577. Ротшилд () на њемачком значи „црвени штит”. Успон породице на међународном нивоу почео је 1744, са рођењем Мајера Амшела Ротшилда у Франкфурту на Мајни. Рођен у „Јеврејској четврти”, гету у Франкфурту, Мајер је развио финансијску кућу и шири своју империју постављањем сваког од својих пет синова у пет главних европских финансијских центара за пословање. Грб Ротшилда на штиту садржи стегнуту песницу са пет стријела које представљају пет династија насталих од пет Мајерових синова, подсјећајући на Псалм 127—4: „Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади”. Породична крилатица се налази испод штита: „-{Concordia, Integritas, Industria}-” (Јединство, Интегритет, Индустрија).
Пол Џонсон је писао „Ротшилди су неухватљиви. Не постоји ниједна књига о њима да је тачна. Библиотеке бесмислица су написане о њима… Жена која је планирала да напише књигу Лажи о Ротшилдима одустала је, рекавши: Било је релативно лако уочити лажи, али се показало немогућим сазнати истину”. Он пише да, за разлику од дворских Јевреја ранијих вијекова, који су финансирали и управљали европским племићким кућама, али често губили своје богатство кроз насиље или експропријације, Ротшилди су створили нову врсту међународне банке која је била отпорно на локалне нападе. Њихова имовина је одржана финансијских инструментима, кружи кроз свијет у виду дионица, обвезница и дугова. Промјене направљене од стране Ротшилда омогућиле су им да изолују своју имовину од локалног насиља: „Од тада њихово право богатство је било ван домашаја руље, готово ван домашаја похлепних монарха”.Paul Johnson, , Џонсон тврди да је њихово богатство генерисано у највећој мјери код Натана Мајера Ротшилда у Лондону; међутим, најновија истраживања Најла Фергусона указују да су већи или једнак профит такође оствариле друге династије Ротшилда, укључујући Јакоба Мајера Ротшилда у Паризу, Калман Мајера Ротшилда у Напуљу и Амшела Мајера Ротишилда у Франкфурту.The House of Rothschild (Vol. 2): The World's Banker: 1849–1999, Niall Ferguson (2000)
Сљедећи битан дио стратегије Мајера Ротшилда је да за будући успјех држи контролу над банкама у породичним рукама, омогућавајући им да одрже пуну тајност о величини свој иметака. Мајер је сачувао породично богатство пажљивим уговореним браковима, често са првим или другим рођакињама (слично краљевском родоскрвнућу). До краја 19. вијека су, међутим, готово сви Ротшилди почели да се вјенчају ван породице, обично у аристократске или друге финансијске породице.Go Ahead, Kiss Your Cousin by Richard Conniff, From the August 2003 issue, published online 1 August 2003 Његови синови су били: Амшел Мајер фон Ротшилд (1773—1855): Франкфурт, умро без дјеце, наследили га синови Саломона и Калмана; Саломон Мајер фон Ротшилд (1774—1855): Беч; Натан Мајер Ротшилд (1777—1836): Лондон; Карл Мајер фон Ротшилд (1788—1855): Напуљ; Јакоб Мајер Ротшилд (1792—1868): Париз.
Породице по државама
Банкарска породица Ротшилд из Француске
Пета чланова аустријске гране породице је уздигнута на ниво племства, пет насљедних титула барона Аустријског царства дао им је Франц -{II}- 1816. године. Другу линију, британску грану породице, уздигла је краљица Викторија, која је породици додјелила насљедне титуле баронета (1847)The Genealogy of the Existing British Peerage and Baronetage, By Edmund Lodge, Hurst and Blackett, 1859, page 808 и барона (1885).
Наполеонови ратови Ротшилди су већ поседовали велико богатство пре Наполеонових ратова (1803-1815). У Лондону, у периоду од 1813 до 1815. године, Натан Мајер Ротшилд се истакао као највећи финансијски подупирач ратних потрепштина Уједињеног Краљевства, организујући бродски превоз муниције и наоружања војскама Војводе Артура Велслија у Европи, као и пружање финансијске помоћи британским континенталним савезницама. Само 1815. године, Ротшилди су позајмили £9 800 000 (отприлике £850 000 000 у 2023. години) британским континенталним савезницама, са каматном стопом.
Јеврејски идентитет и став према ционизму Солидарност према Јеврејима у породици није била хомогена. Бројни Ротшилди су подржавали ционизам, док су се неки чланови породице противили оснивању јеврејске државе. Године 1917, Барон Валтер Ротшилд је био прималац Балфорове декларације упућене Ционистичкој федерацији Велике Британије и Ирске, којом се британска влада обавезала на оснивање националне државе јеврејског народа у Палестини. Његов нећак, Барон Виктор Ротшилд, противио се давању азила или помагању јеврејских избеглица 1938.
Након смрти Јакова Мајера Ротшилда 1868. године, његов најстарији син Алфонс Ротшилд је преузео вођство породичне банке и био најактивнији у подршци идеје земље Израела. Архива породице Ротшилд показује да су током 1870-их донирали око 500 000 франака годишње организацији „Универзални израелски савез” из Француске, с циљем пружања помоћи Јеврејима у источној Европи.
Барон Едмонд Јаков де Ротшилд (познат у Израелу једноставно као Барон Ротшилд), најмлађи син Јакова Ротшилда, био је оснивач и заштитник првог трајног јеврејског насеља у Палестини, које ће постати град Ришон Лецион (1882). Такође је омогућио финансијску подршку за оснивање трајног насеља, односно града Петах Тиква (1883). Свеукупно, купио је од османских земљопоседника 2-3% територије османске Палестине. Након смрти Барона Морица де Хирша 1896. године, његово Јеврејско удружење за колонизацију је започело подршку идеји насељавања Палестине уместо Аргентине, а Барон Ротшилд је преузео активну улогу унутар организације. Године 1924, реорганизовао је палестинско крило ЈКД-а, претворивши га у Палестинско Јеврејско Колонизационо Друштво (ПЈКД). Преко ПКЈД-а, купљено је више од 50 600 хектара земље у Палестини. У Тел Авиву, Булевар Ротшилда је добио име по њему, као и бројна места широм Израела којима је помогао у оснивању, укључујући Метулу, Зихрон Јаков, Ришон Лецион и Рош Пина. Парк у Булоњ Бијанкуру (Париз), такође носи име по њему. Ротшилди су такође имали важну улогу у финансирању инфраструктуре и потрепштина владе Израела. Џејмс де Ротшилд је финансирао изградњу зграде за потребе Кнесета (скупштине), као поклон Израелу, а новац за изградњу зграде Врховног суда Израела је донирала Дорота де Ротшилд.
Теорије завере Током више од два века, породица Ротшилд је била предмет бројних теорија завере. Неке од ових теорија тврде да Ротшилди контролишу светско богатство и финансијске институције, подстичу или обесхрабрују ратове између држава и слично.
Јозеф Гебелс, министар пропаганде у Нацистичкој Њемачкој, подржао је објављивање драмског филма Die Rothschilds (Ротшилди) 1940. године, у којем се немачкој публици приказивала улога Ротшилда у Наполеоновим ратовима.
Теоретичари завере у Ираку често оптужују Ротшилде за изазивање и ширење пандемије Ковид 19.
Луис Фарахан, афроамериканац који је четврти и тренутни вођа националистичке и верске организације Исламска нација (Црни Муслимани), често у својим говорима тврди како Ротшилди контролишу Федералне резерве, централну банку Сједињених Америчких Држава.
Неке теорије завера иду толико далеко да чак тврде да су Ротшилди осмислили, покренули или лажирали Холокауст како би придобили подршку и сажаљење у свету, за потребе успостављања националне државе Јевреја.
Референце
Литература
Категорија:Банкари Категорија:Ашкенази