Матијас Шултајс (; Нирнберг, 26. јул 1946) један је од немачких аутора стрипа познатих широм света, а нарочито је цењен у Француској. Осим адаптација прозе Чарлса Буковског у стрип под насловом Забелешке маторог покварењака,Драгомировић, Никола. „Стрип – Забелешке маторог покварењака: Прљави талог америчког сна“ (приказ), Време, бр. 1269, 30. април 2015. запажени радови су му трилогија „Ајкуле са Лагоса”, „Истина о Шелби” и „Ноћни такси”.„О Шултајсу“, Биографија у књизи стрипова Забелешке маторог покварењака, „Макондо“, Београд, 2014, pp. 151.
Биографија Рођен је 27. септембра 1946. у Нирнбергу, Немачка. После школе за обликовање намештаја, студирао је илустрацију на Високој школи за примењене уметности у Хамбургу, а потом радио као слободни уметник.
Први стрип, графичку новелу Камионџија (-{Trucker}-) објавио је 1981. у магазину -{Reader}-, а затим и у преводу на дански. Пошто је неколицину кратких прича Буковског преточио у стрип, упознао је уреднике француског издавача „Албин Мишел“, који су се заинтересовали за његов рад и објавили неке од стрипова у магазину -{L’Écho des Savanes}-. Ту је од 1985. објављивана и Шултајсова међународно запажена серија „Истина о Шелби“ /нем. -{Die Wahrheit über Shelby}-, фра. -{Le théorème de Bell}-, Белова теорема/. И његови остали радови, попут „Ајкуле са Лагоса” /нем. -{Die Haie von Lagos}-; фра. -{Le rêve du requin}-, Ајкулин сан/, прво су објављени у Француској, а тек потом у Немачкој и другим европским земљама, а делом и у Америци.
Шултајс је покушао да се етаблира на америчком тржишту 1993. преко издавача -{„Dark Horse Comics“}-, серијом од осам делова -{„Propellerman”}-. Америчка публика није прихватила серију, која је оцењена као „превише лирска”. Уследила је даља међународна сарадња, када је јапанска издавачка кућа -{„Kodansha“}- почетком 1990-их у Европи трагала за европским стрипарима који би требало да цртају у манга стилу, превасходно за јапанско тржиште. Поред Баруа, и Шултајс се нашао међу изабраним цртачима. Од 1994. до 1996 израдио је 400 табли стрипа за подухват „Средиште лудила” (или „Средиште непојмљивог”; -{Zentrum des Wahnsinns}-). Међутим, сви уговори су нагло обустављени, укључујући и пројекте са европским цртачима. Тиме планирани еп од 700 страна није довршен, мада су се делови могли наћи на Интернету. После овога, Шултајс се повукао са стрипске сцене и радио је већином као телевизијски сценариста.
Вратио се у стрип после дуже паузе када му је „Коданша“ објавила новеле Жена на реци („Woman on the River“, 2008) и Татица (-{Daddy}-, 2009). Француски издавач „Глена“ објавио му је књигу на 280 страна Путовање са Билом (-{Die Reise mit Bill}-, 2010).
Немачки Савезни одсек за медије штетне по малолетну популацију ставио је Шултајсов стрип Хладни рат (-{Kalter Krieg}-, 1985), на листу дела „штетних“ по малолетнике. Образложење није било због насиља и секса, већ утиска да аутор својим виђењем тадашњег света „не пружа никакву наду младима“.
Шултајс је добитник награде „Макс и Мориц“ за најбољег стрипског уметника немачког говорног подручја (1986); италијанске награда -{„Yellow Kid“}- (1990), као и Награде Клуба уметничких директора за Немачку (2005).
Напомене
Спољашње везе Matthias Schultheiss, лични сајт Биографија -{Lambiek Comiclopedia}- Биобиблиографија , -{Comic Book Database}-
Категорија:Рођени 1946. Категорија:Немачки уметници Категорија:Цртачи стрипа Категорија:Сценаристи стрипа