Незнање или не-вид (санскрит: अविद्य avidyā, пали: avijjā) у будизму означава темељно неразумевање стварности. Сматра се извором свега рђавог, јер спречава човека да распозна истинску природу ствари.Њанатилока, Будистички речник (одредница: avijja), Пешић и синови, Београд, 1996.
У закону „условног настанка", Буда сваки космички процес изводи из незнања, а свеукупно спасење из престанка незнања. Иако је по облику негативно, “не-знање” није пуко одсуство знања. Оно је пре један подмукао и нестабилан фактор који непрекидно дејствује, тако што се убацује у сваки део нашег унутрашњег живота. Оно искривљује когницију, доминира вољом и даје тон читавом нашем искуству.
Незнање се састоји у придавању сопства и суштине пролазним појавама. Када се оно превазиђе увидом, нађемо се пред голом чињеницом непостојаности и несопства. За суштину појавности се каже да је ништа, празно (шуњата).Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
Према будистичком учењу, незнање је услов настанка нечистоћа ума, а саме нечистоће – у које спада и незнање – су услов незнања. Тако је незнање у овом животу условљено незнањем из претходног. Није могуће утврдити почетак незнања, јер је самсара, ток препорађања, без видљивог почетка.
Незнање се отклања поступним и упорним развојем мудрости.
Етимологија
Поред санскритског појма авидја (неувид, невид), за незнање се такође користи и реч ађнана (ajnana), супротност од ђнана, што дословно значи незнање.ajnana | Indian philosophy | Britannica.com
Будино учење
Буда је говорио: “Елеменат незнања је заиста један моћан елемент” (СН 14:13).Bhikkhu Bodhi, Razvijanje mudrosti Он је учио да незнање стоји у основи свих рђавих дела и свеукупне патње, и због тога је прва карика у ланцу условног настајања. Жудња и мржња су такође укорењени у незнању, које је најпостојаније од ова три корена зла.
Буда је говорио да људи чине најтежа злодела из незнања:
Иначе, незнање је човеку прирођено и зато је тако тешко решити га се и — пре свега — уопште га уочити. Међутим, док човек не уочи и искорени незнање, сви његови напори су узалудни:
Тумачења
Незнање се инфилтрира у наша опажања, мисли и гледишта, тако да на крају потпуно погрешно разумемо своје искуство, прекривајући га са више слојева обмане. Најважније међу тим обманама су три следеће: обмана да видимо трајно у ономе што није трајно, обмана да нас задовољава оно што нас не може задовољити и обмана сопству тамо где га нема.
Међу когнитивном искривљењима, најукорењенија и најупорнија је илузија о сопству, идеја да постоји једно истински утврђено “ја”, са којим се поистовећујемо. Пошто је преузимамо као тачку из које посматрамо свет, у уму следствено настају двојства “ја” и “не-ја”, “моје” и оно што није “моје”. Заробљени у тим дихотомијама, постајемо жртвом менталних нечистоћа, нагона да нешто зграбимо само за себе или уништимо, а онда и жртвом патње која из свега тога неизбежно произлази. Ова заблуда се превазилази увиђањем несопства.
Литература
Референце
Види још Знање (будизам) Мудрост (будизам) Обмана (будизам)
Категорија:Будистички појмови Категорија:Епистемологија