Шилинг (, сканд. -{skilling}-; симбол: -{s}-, -{sh}-) је име некадашње новчанице бројних земаља, енглеског порекла.
Шилинг је и данас национална валута у бившим британским протекторатима (колонијама): Кенији (кенијски шилинг; симбол: -{KES}-), Танзанији (танзанијски шилинг; симбол: -{TAS}-), Сомалији (сомалски шилинг) и Уганди (угандски шилинг).
Једно време шилинг је био валута неких скандинавских земаља (Норвешка, Шведска, Данска), као и Аустралије и Новог Зеланда по узору на Британију.
Шилинг је се ковао и по бројним немачким кнежевинама: Хамбургу, Либеку, Шлезвиг-Холштајну, Мекленбургу, Бранденбургу, Виртембергу и Баварској, као и по Швајцарској, Пољској и Литванији.
Најдуже се задржао у употреби у Аустрији (аустријски шилинг), све до преласка на евро.
Историја мини|Шилинг 1853. Уједињено Краљевство, краљица Викторија. Сребро.
За раних англосаксонских времена, шилинг је био само обрачунска јединица, чија се вредност усталила на 12 пенија; то значи да је једна фунта вредела је 20 шилинга.
Шилинг се као кованица појавио почетком 16. века, пред крај владавине Хенрија -{VII}- Тјудора, тачније 1502. Он је био једна од првих енглеских кованица на којој се појавио реалистичан портет енглеског владара, па су га због тога од средине века почели називати — тестон (, ), по италијанском узору (), јер се прва нововека кованица тог типа исковала у Милану 1474. године.
Због своје практичне величине и вредности (ковао се од сребра и злата), шилинг је био веома популаран, па су га Британци одмила звали — боб () и хог (). Шилинг је био у оптицају све до 1968. године, када је Британија прешла на децимални систем; тада је наставио живот као кованица у вредности од 5 пенија. Коначно је повучен из оптицаја 1990. године.
Етимологија За најранијих времена шилинг је носио име -{scilling}- или -{scylling}-. Порекло вероватно вуче од теутонске речи -{skil}- — „делити”. У то време је био само обрачунска јединица, а не и прави новац.
Референце
Спољашње везе
-{„Coins of England and Great Britain”}-
Категорија:Уједињено Краљевство