десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током маја 1941. године:

← април Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. јун → Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С Н П У С Ч П С 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Догађаји 1. мај Поводом Празника рада, Централни комитет КП Југославије издао „Првомајски проглас радном народу Југославије“, у коме се — објашњавају узроци априлског слома, не признаје распарчавање Југославије, позива радничка класа на јединство и истиче да ће КПЈ, као и до сада, стајати у првим редовима народне борбе и још упорније организовати и водити борбу против окупатора и његових слугу, против распиривања шовинизма, за братство народа Југославије, за срећнију будућност. Аутор овог Прогласа био је Јосип Броз Тито, генерални секретар КПЈ, а написао га је уочи Првог маја.

3. мај У Риму краљ Виторио Емануел издао посебну наредбу којом је прикључио јужне делове Словеније Краљевини Италији. Области Долењска и Нотрањска, које су тада биле анексиране постале су тзв „Љубљанска покрајина“. Љубљански бискуп Григориј Рожман и група вођа словеначких буржоаских партија упутила је председнику владе Краљевине Италије Бениту Мусолинију захвалност поводом анексије дела Словеније. У Пријепољу почели тродневни преговори између представника Трећег рајха, Краљевине Италије и Независне Државе Хрватске о одређивању демаркационе линије у Санџаку.

4. мај У Загребу одржано Мајско саветовање Централног комитета КП Југославије, на коме су присуствовали руководиоци и делегати ЦК КП Словеније и Хрватске и свих Покрајинских комитета (изузев из Македоније). На саветовању је Јосип Броз Тито, генерални секретар КПЈ поднео Реферат у ком је анализирао Априлски рат и окупацију Југославије и истако задатке КПЈ и карактер будућег рата. На саветовању је наглашено да КПЈ не признаје окупациону поделу Југославије, да комунисти треба да стану на чело ослободилачке борбе и да све партијске организације формирају Војне комитете који ће водити припреме за оружани устанак (прикупљање оружја, борбене обуке и припрема људства).

Почетак маја У Загребу Јосип Броз Тито, генерали секретар КПЈ, у току припрема за прелазак у Београд, одржао појединачне састанке са — Владом Поповићем, делегатом ЦК КПЈ при ЦК КП Хрватске; Радом Кончаром, секретаром ЦК КПХ; Павлом Папом, руководиоцем Централне партијске технике и Јосипом Копиничем, шефом Коминтерниног пункта за везу. Поред конкретних задатака, Тито се са Кончарем, Папом и Копиничем посебно договорао око веза које се морају редовно одржавати између ЦК КПЈ и ЦК КПХ, о радио вези ЦК КПЈ са Коминтерном и о томе да ЦК КПХ мора обезбедити редовну везу ЦК КПЈ са ЦК КП Словеније. На Велебиту, у близини Госпића, усташе основале логор Јадовно, који се налазио у сатаву логора Госпић-Јадовно-Паг. Овим логором управљао је усташа Јуцо Рукавина. Према проценама у логору је убијено око 40.000 људи, а већином су убијани бацањем у дубоке јаме. Логор је затворен 21. августа, јер је област у којој се налазио, према „Римском уговору“, припала Краљевини Италији.

6. мај У Марибору, под руководством др Сигфрида Иберајтера шефа цивилне управе за Доњу Штајерску, одржан састанак представника разних немачких бироа и начелства из Берлина, Граца, Марибора и Београда на којем је донета одлуку о депортацији једног дела југословенског становништва. Основна намера је била „национално чишћење области“ (пресељење Срба из НДХ у Србију) и „ослобођење простора за насељавање немачког становништва“ (пресељење Словенаца у Немачку, Хрватску и Србију). Упоредо са овим депортацијама, вршене су и депортације Јевреја и Рома, ради њиховог потпуног уништења. Првобитни план је предвиђао да се око 250.000 Словенаца пресели у Србију, али је потом решено да се они преселе на подручја НДХ, са којих је претога требало протерати и побити Србе. У току рата Немци су успели да депортују око 63.000 Словенаца, од чега — 43.000 у Немачку, 9.793 у Хрватску и 7.177 у Србију. Овој цифри треба додати и око 17.000 Словенаца, који су избегли хапшења и депортацију, бекством у зону под италијанском окупацијом. Депортација Срба, вршена је не само са подручја НДХ, него и са територија под мађарском, италијанском и бугарском окупацијом, као и из Баната. У току рата на подручје окупиране Србије избегло је око 325.000 регистрованих избеглица, али је укупан број знатно виши. У Кијевској гори, у околини Санског Моста, мештани села Кијево и Трамошња се сукобили са усташама, који су дошли у намери да пљачкају и убијају и одбили их од својих села. После овога дигли су се и мештани околиних села - Козице, Хазића, Стратинске, Обровца и др. На сељаке, који су устали да бране своје домове, кренуле су тада јаке усташке снаге, помогнуте једним немачким одељењем из Првог дивизиона 132. пука, стационираног у Приједору. У свитање 8. маја Немци су успели да разбију положаје побуњених сељака, без чврсте и јединствене команде. Немци су потом за своје убијене (однос 10 Срба за једног Немца) стрељали 30 Срба у Санском Мосту и затим њихова тела обесили у Градском парку, као застрашујући пример и опомену. Овај догађај, који се назива као „Мајска“ или „Ђурђевданска побуна“, усташе су искористиле да пооштре терор над Србима. У селима у околини Вељун, код Слуња, на Кордуну, усташе отпочеле масовне покоље Срба, током кога је убијено 530 људи. Повод за овај покољ било је убиство угледног политичара, бившег народног посланика ХСС и млинара Јосипа Јосе Мравунца (1901—1941) и читаве његове породице, које су извршиле усташе, а потом оптужиле Србе из Вељуна за овај злочин. Тада су из Загреба, у Благај стигла два камиона усташа, под командом Ивана Шарића, који су, уз подршку усташа из Хрватског Благаја и Слуња, извршили хапшење и убијање локалних Срба. Хапшења су вршена у селима — Вељун, Спаредњак, Стојмерић, Бандино Село, Црно Врело, Вељунска Глина, Цвијановић Брдо, Лаповац, Доњи Полој, Точак и Шљивњак, као и у селу Боговоља, код Цетинграда. Пошто су хапшења, вршена на превару, под изговором да се ухапшени упућују на рад у Немачку, од укупно ухапшених 625 мушкараца, њих 95, претежно стараца, пуштено је кућама. Остали ухапшени су одведени у Хрватски Благај, где су убијени и бачени у Попову јаму. Међу убијенима је био и 18 чланова КПЈ, а међу њима и Никола Кукић (1914—1941), секретар Среског комитета КПХ за Слуњ, који је после рата проглашен за народног хероја.

8. мај У Београд из Загреба допутовао генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, допутовао је у пратњи курира ЦК КПЈ Даворјанке Пауновић Зденке. Његовим преласком у Београд, седиште Политбироа ЦК КПЈ је из Загреба премештено у Београд, где су се већ налазили Централни комитет СКОЈ-а и Покрајински комитет КПЈ за Србију. Првих дана боравка у Београду, Тито је становао у стану Васа Раичковића у Тополској 14, стану инжењера Светозара Савићевића у Звечанској 44 и кући Владислава Рибникара, у Ботићевој улици. У Тржичу одржан тајни састанак између председника Владе Краљевине Италије Бенита Мусолинија и поглавника НДХ Анте Павелића, на коме је утврђено разграничење између квинслишке НДХ и Италије.

10. мај У Загребу Анте Павелић издао наредбу о формирању посебних усташких војних снага — Усташке војнице, која се налазила ван Војске НДХ и била је потчињена директно Павелићу. Усташка војница је била страначка војска, састављена према политичком критеријуму од најчешће добровољаца и била је веома чврсто организована. До краја 1941. године било је формирано 12 војно способних бојни (бригада), а број припадника је био око 15.000.

11. мај На Равну гору дошао генералштабни пуковник бивше Југословенске војске Дража Михаиловић, у пратњи 7 официра и 24 подофицира и војника. По доласку, он се повезао са мајором Александром Мишићем са којим је радио на стварању Четничких одреда Југословенске војске, који су проглашени 14. јуна. Касније му се придружила и група интелектуалаца из Српског културног клуба, са којима је оформио Равногорски покрет. Своје прво појављивање у јавности Дража Михаиловић имао је 28. јуна у селу Тометино Поље, код Пожеге, а контакте са избегличком владом у Лондону, је успоставио тек у септембру.

13. мај У Загребу министар унутрашњих послова НДХ Андрија Артуковић прописао Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и сигурност. Ово „Равнатељство“ је као одељење Министарства унутрашњих послова представљало „ударну песницу“ Артуковића и усташке власти у политици истребљивања Срба, Јевреја, Рома и других антифашитса у НДХ.

Средина маја У Београду се Јосип Броз Тито састао са члановима ЦК КПЈ — Александром Ранковићем, Иваном Милутиновићем, Милованом Ђиласом, Ивом Лолом Рибаром и Светозаром Вукмановићем Темпом. Тито тада доноси одлуку да у Македонију упути Лазара Колишевског, који ће Покрајинском комитету КПЈ за Македонију однети документа ЦК КПЈ и утврдити зашто секретар ПК КПЈ за Македонију Методије Шаторов није присуствовао Мајском саветовању у Загребу и зашто је прекинуо све везе са ЦК КПЈ. У Београду одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Србију, на коме је формиран Војни комитет при ПК КПЈ за Србију, његови чланови су били — Спасенија Цана Бабовић, Сретен Жујовић Црни, Филип Кљајић Фића и Бранко Крсмановић. Одмах потом приступило се формирању војних комитета при окружним комитетима КПЈ, чији је задатак био да стварају илегалне групе и организују њихову војну обуку. Организовани су и санитетски курсеви на којима су се омладинци оспособљавали за пружање прве помоћи. У Сарајеву одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, коме су присуствовали — Иса Јовановић, секретар и Ђуро Пуцар, Угљеша Даниловић, Бориша Ковачевић, Пашага Манџић, Авдо Хумо, Васо Мискин и Лепа Перовић, чланови ПК. На састанку су пренети закључци са Мајског саветовања КПЈ, одржаног у Загребу и одлучено је да се одрже обласна партијска саветовања, ради упознавања чланова КПЈ са закључцима ЦК КПЈ и да се формирају обласни војни комитети. Тада је и формиран Војни комитет при ПК КПЈ за БиХ, чији су чланови били — Угљеша Даниловић, Махмут Бушатлија, Слободан Принцип Сељо и Војо Љујић. По налогу Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак отпочело формирање припремних ударних група за оружану борбу против окупатора. Групе су се формирале конспиративно и имале су различит састав од 10 до 30 и више људи. У њих су укључивани чланови КПЈ, СКОЈ-а и блиски симпатизери. Овај процес је трајао све до почетка устанка. У близини Петроврада, одржан састанак непотпуног Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, на коме су разрађене директиве са Мајског саветовања КПЈ. У том циљу је формиран Војни комитет од осам чланова, на чијем је челу био Радивој Ћирпанов. На састанку је разматрано даље активирање маса на прикупљању оружја, као и формирање војних десетина и диверзантских група, организовање рада на војном образовању и отварање курсева прве помоћи. Одржан састанак Месног комитета КПЈ за Пљевља, на коме је присуствовао секретар Обласног комитета КПЈ за Санџак Рифат Бурџовић. На састанку је поднет извештај о раду Месног комитета и читаве партијске организације и као један од најважнијих задатака, постављено проширивање партијске организације и повезивање с народом.

17. мај