Апенинско полуострво било је настањено људима још пре 43.000 година. Период Неолита започиње око 6000. године п. н. е, а бронзано доба око 1500. године п. н. е. Период бронзаног доба поклапа се са доласком Индоевропских народа на Полуострво. Прву велику цивилизацију на Апенинском полуострву створили су Етрурци чија ће цивилизација врхунац достићи у 6. веку п. н. е. Од 3. века п. н. е. Италија је у саставу Римске републике. Римска република постојала је до 27. године п. н. е. када је успостављено Римско царство. Од 395. године Италија је у саставу Западног римског царства. Након пада Западног римског царства, Италија је у рукама Германа, најпре Одоакара, а касније Острогота. Након краткотрајног успостављања византијске власти, Италија се од 568. до 774. године налази у саставу Лангобардског краљевства. Године 774. осваја је франачки краљ Карло Велики. Неколико година касније формирана је Краљевина Италија. Она ће Верденским споразумом из 843. године припасти Лотару I, Карловом унуку. Од 951. године Италија је у саставу Светог римског царства. Позни средњи век у Италији обележен је борбом папа и царева Светог римског царства за контролу над Италијом.
Почетком новог века Италија је поприште борбе великих сила за контролу над Апенинским полуострвом у Италијанским ратовима. По завршетку Италијанских ратова, италијанским државама наметнута је хегемонија Шпанске империје. Након Рата за шпанско наслеђе, хегемонију успоставља Аустрија. Током Француских револуционарних ратова, Италију ослобађају Французи. Године 1800. успостављена је Краљевина Италија. По завршетку Наполеонових ратова, Италија је поново под хегемонијом Аустрије. Италијанске државе покрећу борбу за ослобођење и уједињење. Италија је уједињена до 1870. године када је проглашена Краљевина. У Првом светском рату Италија учествује на страни Савезника. По завршетку рата долази до економске кризе услед чега настаје фашистички покрет. У Другом светском рату Италија је на страни сила Осовине. По завршетку рата Италија је проглашена Републиком.
Праисторијска Италија
230п|мини|лево|Европа током последњег леденог доба Апенинско полуострво је у праисторији имало другачији облик од данашњег. Током последњег леденог доба, острва Елба и Сицилија били су повезани са копном. Јадранско море је било далеко мање. Алати од кремена пронађени на полуострву доказују да су људи били присутни у Италији још пре 1,5 милиона година.ResearchGate - Share and discover research. Неандерталац је насељавао Италију пре око 50.000 година п. н. е. (крај плеистоцена)"Fossil Teeth Put Humans in Europe Earlier Than Thought". The New York Times. 2 November 2011.. Индоевропски народи мигрирали су у Италију током бакарног доба и то у четири таласа. Прва миграција догодила се средином 3. миленијума п. н. е. Култура Ремедело била је заступљена у долини реке По". Приступљено 2009-10-06.. Други талас догодио се током бронзаног доба, с преласком из 3. и 2. миленијум п. н. е. (Култура звонастих пехара). Средином 2. миленијума п. н. е. долази до трећег таласа који формира културу ТерамараPearce, Mark (December 1, 1998). "New research on the terramare of northern Italy". Antiquity Људи Терамаре бавили су се земљорадњом, металургијом и ловом. Четврти талас миграција, почетком 1. миленијума п. н. е, доводи до формирања Прото-виланова културе. Прото-вилановска насеља лоцирана су у северној и средишњој Италији
Стари народи Италије 250п|мини|Размештај племена у Италији, прва половина 1. миленијума п. н. е. Око 800. године п. н. е. долази до досељавања народа на Апенинском полуострву. У периоду између 8. и 6. века п. н. е. долази до формирања грчких колонија на југу Италије. У 4. веку п. н. е. доселили су се Келти. Од старих народа Италије најпознатији су Лигури. Лигури су насељавали обалу Тиренског мора, од ушћа Арна до Роне.М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије . На североистоку Полуострва живели су Венети. Према легенди коју је сачувао Тит Ливије, Венети су Тројанци и Пафлагонци који су се након пада Троје доселили на ушће реке ПоТит Ливије, Историја Рима од оснивања града, прва књига, Службени гласник 2012, 38. Најбројнија група били су Италици. Они су се делили у две скупине: Латино-Фалиске и Оско-Умбре. Од илирских племена Италију су насељавали Месапи, Салентини, Јапиги и ПеуцетиМ. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије
Етрурци
Око 1000. године п. н. е. појављују се Етрурци. Њихово порекло је загонетно, а језик не спада у групу индоевропских. Дионисије из Халикарнаса сматрао је Етрурце аутохтоним становништвом Италије. Хеланик је сматрао да су Етрурци у ствари Пелазги који су променили назив у Тирсене доселивши се у Италију. Херодот је представник теорије о малоазијском пореклу Етрураца коју историчари углавном и данас прихватају.М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије . Етрурска култура налазила се на високом ступњу о чему сведоче сачувани саркофази, фреске, статуре и остаци архитектуре. Етрурска уметност развијала се под утицајем грчке и картагинске уметностиН. А. Машкин, Историја старог Рима, Научна књига, Београф 1997, осмо издање. Етрурска религија била је обојена мрачним тоновима. Нарочиту важност међу боговима имале су две групе од по три бога: Тинија, Уни, Менрва и Мант, Манија и бог земљеН. А. Машкин, Историја старог Рима, Научна књига, Београф 1997, осмо издање.
Етрурци нису образовали јединствену државу већ лабави Етрурски савез који је обухватао 12 етрурских градова (Тарквинији, Цере, Веји, Фалерији, Вулци, Руселе, Ветулонија, Популонија, Волатере, Клузијум, Перузија, Арецијум).М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије . Најстарије уређење градова било је монархијског типа. У 6. веку п. н. е. јачање аристократије ослабило је власт краља, па је монархија замењена републикомМ. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије У то време пада и врхунац моћи Етрураца. Савез је једно време држао у покорности целу Северну и Средњу Италију одупирући се колонизаторским покретима Грка ка унутрашњости ПолуострваВ. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година.
Велика Грчка
200п|мини|лево|Велика Грчка
Грчки колонизаторски покрети у правцу јужне Италије, Сицилије и Западног Медитерана били су најинтензивнији и најранији. Разлог за то су повољни услови за насељавање, изградњу лука и плодна земља. Према традицији, најстарија грчка колонија у јужној Италији је Кима (латински: Кума) у Калабрији. У оснивању су учествовали становници Халкиде, Еретрије и Киме Еубејске. На крајњем југу Апенинског полуострва, Спартанци оснивају Тарент (у Тарентском заливу), а Ахајци Сибарис и Кротон. Становници Сибариса основали су Метапонт и Посидонију.
Сицилија је у време доласка Грка већ била насељена. Сем староседеоца (Сикула, Сикана и Елима) ту су били и Картагињани који су основали значајан Панормус. Од грчких колонија најзначајнија је била коринтска Сиракуза. Најстарија колонија била је Наксос (основана 735. године). Остале значајне колоније биле су: Катана, Леонтина, Занкле, Мегара Хиблејска, Химера, Тауромениј.В. В. Струв, Д. П. Калистов; Стара Грчка, Book Marso, Београд 2000. година.
Римски период
Римско краљевство
мини|Ромул и Рем, легендарни оснивачи Рима Према легенди, Рим су основали Ромул и Рем, потомци тројанског принца Енеје 753. године п. н. е. Археолошки налази потврђују да пре 8. века п. н. е. није постојало насеље на Капитолу. Ромул и Рем су били унуци Нумитора, владара Алба Лонге, заједно са својим братом Амулијем. Амулије је збацио Нумитора и прогласио се за јединог владара, а Нуминторову ћерку је заклео на доживотно девичанство. Реа Силвија је своја два сина близанца бацила у реку. Корито је, међутим, доспело на суво, а дечаке је подојила вучица која је сишла да пије воду. Након тога их је пронашао Фаустул и повео их са собом. Када су одрасли, Ромул и Рем су организовали заверу и убили Амулија, а свога деду вратили на престо. Сами су основали нов град на месту где их је вучица пронашла. Убрзо долази до сукоба око имена града (били су близанци па се спор није могао решити принципом старешинства). Ромул је на крају убио Рема и град назвао по себи.Тит Ливије, Историја Рима од оснивања града, прва књига, Службени гласник 2012,
Ромул је донео римске законе, створио сенат од 100 људи (од којих су касније настали патрицији) и водио ратове против околних народа. Организовао је отмицу Сабињанки како би спречио изумирање грађана. Против Рима је формирана коалиција многих народа, али их је Ромул све победио. Са Сабињанима је склопио мир и две државе спојене су у једну. Ратовао је и против Веја. Живот је завршио тако што га је олуја однела у висине.М. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије . Уследио је интерегнум од годину дана након кога је за краља изабран Нума Помпилије. Он је преуредио свештеничке положаје, поделио годину на 12 месеци и старао се о одржању мираГедис и Гросет; Древни Рим, република, Народна књига, Алфа. . Наследио га је Тул Хостилије који је био ратоборнији и од Ромула. Борио се против Алба Лонге, Веја и Сабињана. Алба Лонга је поражена, а њени грађани пресељени у РимГедис и Гросет; Древни Рим, република, Народна књига, Алфа. . Следећи владар, Анко Марције, утврдио је церемонијал за објаву рата, ратовао са Латинима и основао ОстијуГедис и Гросет; Древни Рим, република, Народна књига, Алфа. . Следећи владар звао се Тарквинније. Он није потицао из Рима већ је у њега побегао из Етрурије. Увео је циркус и друге етрурске обичаје. Убили су га Анкови синови после чега је на власт дошао Сервије ТулијеМ. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије . Он је најпознатији по подели народа у класе и центурије. Увео је плаћање пореза и спровео попис становништва. Рим је тада имао 80.000 становникаТит Ливије, Историја Рима од оснивања града, прва књига, Службени гласник, 2012. година. . Сервије је убијен по налогу Тарквинија Охолог који преузима властГедис и Гросет; Древни Рим, република, Народна књига, Алфа. Тарквиније је терором одржавао своју власт. Побуну су организовали Луције Јуније Брут и Тарквиније Колатињанин. Тарквинију су затворене капије града и изречено му је прогонство. Њих двојица потом су изабрани за прве римске конзулеМ. Мирковић, Римска држава под краљевима и у доба републике, Досије
Римско освајање Италије
250п|мини|лево|Ширење Римске државе