Шест чула (санскрт: , пали: ) у будизму означавају шест органа чула и њихове предмете. Називају се и шест чулних основа, зато што на основу њих настаје свест.
Понекад се називају и дванаест основа чула, јер има шест унутрашњих (органи) и шест спољашњих (предмети) основа чула. Тако свако чуло чине његов орган и предмет: Чуло вида (око и слике) Чуло слуха (ухо и звуци) Чуло њуха (нос и мириси) Чуло укуса (језик и укуси) Чуло додира (кожа и опипљиво) Чуло мисли (ум и мисаоне појаве)
Будистичка и индијска епистемологија идентификују шест чула, насупрот пет чула које идентификује западна наука.. pp. 53: "... six senses, including one relating to non-sensory mental activity, are recognized in Buddhism and other Indian schools of thought...." У будизму се ум или разум (mano, латински: mensČedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti) сматра шестим, менталним чулом, одговорним за регистровање мисли и осећаја.
Будино учење
Шест основа чула играју врло важну улогу у оквиру Будиног учења.
Чула као извор света
Према Будином учењу, чула су поље на којем настаје и престаје читав свет. Отуда, на питање које је одувек мучило филозофе: како је настао овај свет, Буда одговара:
У наставку, Буда исту формулу понавља и за остала чула.
Обуздавање чула
Буда препоручује тренинг обуздавања чула (indriya saṃvara) или "стражарења на вратима чула", како чулни утисци не би проузроковали штетна стања ума, као што су свиђање, несвиђање, везаност, одбојност, разне конструкције и слично.
Чула су доминантни фактор који утиче на формирање искуства и у доброј мери одређују ментална стања. Но, чула су само рецептори, тачке контакта са спољашњим светом. Ум обрађује информације и посеже за предметима чула ако су пријатни или их одбија кад су непријатни, и ствара неповољна ментална стања жеђи, мржње, заслепљености и слично. Зато, ако држимо под контролом ум, држаћемо под контролом и сва остала чула.
Контрола не подразумева затварање чула, него вештину да не допустимо уму да гради "причу" на основу њих:
Обележја представљају најуочљивија својства предмета која, ако изостаје пажња, могу распалити мисли и осећања. „Детаљи” су појединости које могу заробити нашу пажњу, уколико уз први опажај није следило обуздавање.
Обуздавање чула води „непомућеном миру”, када стабилност и равнотежа ума остају суштински непромењене.
Улога мудрости
Према Будиним речима, мудрост је као оштрица ножа, којом уклањамо жеђ која се налази између чула и предмета:
Литература
.
Референце
Види још Ум (будизам) Задовољство (будизам) Будистичка терминологија
Категорија:Будистички појмови Категорија:Епистемологија