мини|Буда у медитацији
Мотрење или задубљење (санскрит: ध्यान dhyāna, пали: jhāna, кинески: chán, јапански: zen) је основна техника будистичке медитације, синоним за саму медитацију.
Означава контемплативно задубљење која се постиже интензивном концентрацијом на одређени мисаони или телесни предмет.dhyāna, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984. Најчешће онај чији предмет концентрације није видне природе вежба затворених очију. Уобичајена основа је сабраност на дах.
Буда је препоручивао мотрење (ђхану) као технику помоћу које ум стиже од пренатрпаности до потпуне јасноће, посебно мотрење садржаја свести, чулних надражаја и наших реакција на њих. Он је као битну особину ослобођеног (Татагате) навео да он зна осећаје, опажаје и мисли "када настају, када трају, када нестају."
Мотрење је једно од средстава постизања нирване путем кроћења свести и постизања потпуног мира.
Дхјана је била сржна пракса раног будизма, али је временом потиснута другим формама будистичке медитације. Ова техника је темељ зен будизма.
Етимологија
Санскритска реч dhyāna је настала од индо-европског корена „dheia“, што значи гледати, видети, мотрити, зрети. Оригинално значење речи било је размотрити, сагледати, иако је већ у Будино време добила значење медитативног задубљења.Budizam od A do Ž
Еквивалент у кинеском језику је ч'ан а у јапанском зен.
На западне језике се често неадекватно преводи као медитација (размишљање) или нешто приближније као контемплација.Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I
Будино учење
Отклањање препрека
thumb|Бодисатва седи у задубљењу. Авганистан, 2. век.
Препреке у будизму означавају унутрашње баријере које спречавају развијање пажње и увида. Пет главних препрека су чулна жеља, зловоља, лењост, немир-стрепња и сумња.Речник пали и будистичких термина Буда је поредио ове препреке са тешким и неугодним стањима:
Први корак у практиковању ђхане је истрајна и редовна вежба до нивоа када су пет препрека ума неутралисане.
Степени мотрења
Техника мотрења (ђхана) састоји се од неколико редуктивних степена, на којима је присутно све мање обележја ума. Буда описује како редом нестају говор, размишљање, радост, удисање и издисање, опажање облика, опажање бескрајног простора, опажање бескрајне свести, опажање подручја ничега, све док коначно не престану опажање и осети:
Још у почетку се јављају пријатна стања (радост и срећа), која на крају превладавају.
Мотрење облика
Прва четири степена загледања су у подручје облика (rupa): Први степен: присутно је замишљање (vitakko), промишљање (vicaro), радост (piti), задовољство (sukha), и сабраност (samadhi); Други степен: радост, задовољство и сабраност ; Трећи степен: задовољство и сабраност , Четврти степен: сабраност и новостечена спокој (upekkha).
Буда овако описује улазак први степен задубљења, након уклањања менталних препрека:
Након тога долази племенита ћутња:
Пали канон надаље преноси Будине детаљне описе за све остале степене ђхане. Опис четвртог степена гласи:
Мотрење не-облика
Наредна четири степена мотрења су ван подручја облика (arupa), и називају се arupa-đhanam.jhana, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996. Сва њих, као и последње мотрење у подручју облика, карактеришу сабраност и равнодушност.
Буда овако описује улазак у мотрење не-облика (српскохрватски превод):
Резултати мотрења
Буда је навео следеће резултате „за оног који налази ужитак у мотрењу”, односно може очекивати да постане:Ađan Brahmavamso, Osnovni metod meditacije улазник-у-ток једном-повратник не-повратник арахант
Зен
Зен будизам је, према предању, настао на основу преношења технике мотрења (пали: ђхана, кинески: чан, јапански: зен) од Буде преко његових ученика, до данашњих зен мајстора, у непрекинутом ланцу. Зен је усредсређен на саму технику медитације, која води пробуђењу, одбацивши све сувишне форме.
Јапански зен учитељ Доген је свео будизам на практиковање зазена или „седеће медитације“, где се свесни ток садржаја ума посматра без заустављања на било ком појединачном предмету, све док се не смири и не сабере, не доживљавајући више никакво уплитање. У овом стању је могуће доживети пробуђење.Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 98-105), Stylos, Novi Sad. 2006. .
Д. Т. Сузуки у Есејима о зену саветује да је боље држати очи отворене, поготово док траје напор концентрисања, јер затварање очију појачава склоност фантазирању, главној сметњи коју треба одстранити.
Тумачења
Чедомил Вељачић оцењује да је подела на rupađđhana и arupađđhana терминологија каснијих сколастичких класификација.Čedomil Veljačić » Budizam » Asketske pretpostavke ispravnog zadubljenja Он истиче принцип не-екстатичности у Будиној техници мотрења, за разлику од сродних медитативних поступака у другим индијским религијама. Буда даје упут да треба проматрати "тело у телу, осећаје у осећајима, свест у свести, и предмете свести у самим тим предметима" — не узносећи се у "више сфере" и не тежећи за стањима "празне свести".
Савремени индијски мислилац Кришнамурти о мотрењу каже:
Литература
Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
Референце
Види још Зен Дхјана Будистичка медитација
Спољашње везе Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije I Čedomil Veljačić, Ðhanam - apstraktna umjetnost buddhističke kontemplacije II Leonard A. Bulen: Budizam – metod vežbanja uma
Категорија:Будистички појмови Категорија:Зен