Медвеђа () је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 2.686 становника.
Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.
Географија Медвеђа је смештена у ерозивном проширењу формираном заједничким ерозивним радом реке Јабланице и њене леве притоке Лепаштице. Од овог проширења, смештеног у алувијалној равни Јабланице дужине 3,5 км, ширине 1,5 км, зависила је и морфолошка структура Медвеђе. Оно је предодредило микроположај па и правце територијалног ширења варошице. Медвеђа се, као и река Јабланица, пружа од југа ка северу (око 3 км), више примакнута побрђу него реци. Залази и уз долину Лепаштице око 1,5 km у правцу исток-запад.
Кроз ерозивно проширење води пут који спаја Лесковац са Приштином. Удаљена је 43 км од Лесковца и 22 км од Лебана. На малом удаљењу од Медвеђе налазе се Сијаринска бања и рудник злата, олова и цинка Леце.Јовић С. Горан, (2005): Туристички потенцијали насеља Јабланице, Природно-математички факултет, Ниш
Историја У време деспотовине Ђурђа Бранковића Медвеђа се помиње као Међеђа, а током турског ропства као Медока. Под именом Медвеђа први пут се помиње у XV веку. Турски попис из 1516. године помиње је као седиште општине и градско насеље у којем се једном недељно одржава пазар.
Одлукама Берлинског конгреса од 1/13. јула 1878. године, гранична линија између Србије и Турске је прошла између Брвенице и Медвеђе; цео басен Медвеђе је припао Србији."Отаџбина", Београд 1890. године Данашња Медвеђа формирана је 1879. године, по ослобођењу од Турака. Основана је 1891. године од дванаест села нова општина Медвеђска, са седиштем у селу Медвеђа."Народна скупштина", Београд 26. фебруар 1891. године Указом Краља од 31. децембра 1921. године насеље је добило статус варошице. То је подстакло снажан развој трговине и заната. Помиње се 1934. године код села Медвеђе, рудник злата "Слишане" АД. Ту постоје трагови рудокопа из римског доба и средњег века када су ту радили Саси."Правда", Београд 1934. године
У Медвеђи је православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем. Године 1916. месни парох био је поп Стојан Гвоздић. Основна четвороразредна школа у месту постоји од 1888. године. У месту је 1930. године активно Четничко удружење, са дугом традицијом, из времена првих српских комита. У међуратном периоду постојао је СК "Јабланица" који наступа у локалној фудбалској лиги (1933).
У послератном периоду варош поново стагнира, чак и назадује. Скромна индустрија почела се развијати тек осамдесетих година, када су на алувијалној равни десно од Јабланице саграђене две мале фабрике („Нитекс” и „Термовент”) - погони истоимених нишких предузећа. Последњих година у овој варошици развијају се хемијска и текстилна индустрија.
У Медвеђи се налазе запис Савића крушка и запис крст код цркве.
Медвеђа је једна од три општине Србије у којој је локално албанско становништво 1992. организовало референдум о припајању Косову. После косовског рата и повлачења српских и југословенских снага с Косова на подручју Медвеђе, као и у Бујановцу и Прешеву је почео рат од стране Ослободилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе, којој је циљ био припојити те крајеве Косову оружаним путем, а после и великој Албанији. Након свргавања Слободана Милошевића , нова српска влада је до 2001. године сузбила насиље и поразила сепаратисте.
Културно наслеђе
Археолошка налазишта Планско прикупљање података и теренска истраживања археолошког наслеђа Горње Јабланице започета су средином 20. века, тачније у периоду од 1949. до 1959. године. На простору села Газдаре, Леце и Пусто Шилово откривени су камени натписи посвећени римским култовима, што јасно указује на снажан утицај римске културе и развијену економију током антике. Међу најважнијим археолошким налазиштима издвајају се:
Рановизантијска базилика код Рујковца (Црквиште Св. Јована): Овај једнобродни сакрални објекат датира из VI века и карактеришу га значајне димензије и добра очуваност. Грађевина поседује нартекс (припрату), олтарску апсиду и два бочна помоћна одељка постављена симетрично. Бедеми су масивни, дебљине 1,3 метра, а за њихову градњу коришћена је комбинација домаћег камена андезита и типичне римске опеке. Ранохришћанско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској Бањи: За сада, ово је једини локалитет у општини Медвеђа који ужива статус формално заштићеног непокретног културног добра. Остаци одбрамбених зидина, куле и цркве потичу из VI века и бацају светло на војну и верску повезаност ове области са блиским окружењем Царичиног града. Црква Св. Пантелејмона у Газдару (Црквиште Св. Петка): Научна истраживања на овој локацији резултирала су проналаском пространог средњовековног гробља са укупно 122 укопа, подељена у две епохе сахрањивања – старију из XII–XIII века и млађу из XIV–XV века. Као најзначајнији артефакти помињу се сребрни ковани новац Вука Бранковића из гроба властелина Јакова, те камена надгробна плоча из XV века која је припадала дијаку (писару) Радивоју Раткову, а која се данас налази у збирци Народном музеју у Лесковцу.
Црквено градитељство и духовна баштина
Локалитет „Црквина” у селу Газдаре: У природном окружењу потеза Голема река налазе се рушевине средњовековне једнобродне светиње са припратом и полукружном апсидом. Зидне структуре, подигнуте од опеке и неклесаног камена у периоду између XV и XVII века, у појединим деловима досежу висину од 4 метра. Око самог објекта уочљиви су камени надгробни споменици са орнаментима у виду крстова. Црква Светог Вазнесења Господњег у Медвеђи: Реч је о најстаријем сачуваном здању у самом градском насељу. На основу натписа на мермерној плочи у улазном делу, обнова храма на ранијим темељима започета је 1887. године уз подршку тадашњег краља Милана Обреновића, док је чин освећења обављен 1900. године. Црква Свете Тројице у селу Туларе: Овај храм је саграђен 1902. године средствима и радом досељеника из Црне Горе и Старе Србије, који су населили ове крајеве после протеривања османске власти. Унутар цркве посебно су занимљиви део првобитног фрескосликарства који приказује Светог Ђорђа у борби са аждајом, као и очувани иконостас из почетних година 20. века.
Ратни меморијали и споменици
Споменик палим ратницима у Медвеђи (1928): Подигнут на брду изнад локалне цркве, овај меморијал је дело крушевачког пројектанта Благоја Вуковића, а његову изградњу финансирало је локално становништво Јабланичког краја. Споменик је конципиран као засечена камена пирамида висока 5,5 метара са хришћанским крстом на врху. У удубљењима споменика налазе се рељефне плоче које приказују војнике из 1912. и 1917. године, уз симбол три укрштене пушке. Окружен је парком и уређеним платоом са амфитеатром.
Демографија У насељу Медвеђа живи 2.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (34,6 код мушкараца и 37,9 код жена). У насељу има 924 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Општина Медвеђа припада групи изразито емиграционих подручја.
Образовање У Медвеђи постоји Техничка школа "Никола Тесла".
Познате личности Живко Кулић, универзитетски професор и афористичар Југослав Петрушић, српско-француски агент и контраобавештајац
Галерија
Референце
Спољашње везе
Туристичка организација општине Медвеђа Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Сателитска мапа (-{Wikimapia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Јабланичком управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији