Гренланд (, ) је највеће острво на свету, смештено између Северног леденог океана и Атлантског океана, источно од Канадског Арктичког архипелага. Гренланд је самоуправна аутономна територија под суверенитетом Данског краљевства.
Иако је географски и етнички арктичка нација и део Северне Америке, политички и историјски је више везан за Европу. Атлантски океан је гренландска граница на југу, Гренландско море на истоку, Северни ледени океан на северу и Бафинов залив на западу. Најближе државе Гренланду су Исланд на истоку и Канада на западу. Гренланд је највеће острво на свету, као и највећа зависна територија. На острву се такође налази и највећи национални парк. Иако је физиографски део континента Северне Америке, Гренланд је политички и културно повезан са Европом (посебно Норвешком и Данском, колонијалним силама) више од миленијума, почев од 986. године. Већину његових становника чине Инуити, чији су се преци мигрирали са Аљаске кроз Северну Канаду, постепено се насељавајући на острво до 13. века.
Данас је становништво концентрисано углавном на југозападној обали, док је остатак острва ретко насељен. Гренланд је подељен на пет општина - Сермерсок, Кујалек, Кекерталик, Кеката и Аваната. Постоје два неинкорпорисана подручја (земљишно подручје којим не управља општина) − Национални парк Североисточни Гренланд и Авио база Туле којом управља Америчко ратно ваздухопловство. Три четвртине Гренланда покривено је јединим трајним леденим покривачем изван Антарктика. Са популацијом од 56.583 према подацима из 2022. године, то је најмање густо насељена регија на свету. Отприлике трећина становништва живи у Нуку, главном и највећем граду. Други по величини град по броју становника је Сисимјут, 320 километара северно од Нуука. Трајект -{Arctic Umiaq Line}- повезује различите градове и насеља.
Име Име Гренланд (-{Grønland}-) долази од скандинавских досељеника, што значи „зелена земља”, док на гренландском језику Гренланд зове -{Kalaallit Nunaat}-, што у преводу значи „земља људи“. Према легендама, Ерик Црвени је протеран са Исланда због убиства. Заједно са својом породицом и робовима искрцао се на југозападни део острва. Острво је назвао Гренланд, што у преводу значи „зелено острво”, како би привукао што више људи да се доселе. Наравно, треба напоменути да је само јужни део острва зелен, бар преко лета, због струјања једног дела Голфске струје уз обалу тог дела острва.
Историја
Праисторија Гренланд је острво са којег је потекло неколико палеоескимских култура у праисторији, од којих је последња, ранодорсетска култура, нестала око 200. године н. е. Сматра се да се најранији долазак Палео-Инуита на Гренланд догодио око 2500. п. н. е. Од око 2500. године п. н. е. до 800. године п. н. е, јужни и западни Гренланд били су насељени културом Сакак. Већина налаза археолошких остатака из периода Сакак налазила се око залива Диско, укључујући место Сакак, по којем је култура и добила име.
Од 2400. п. н. е. до 1300. п. н. е, постојала је култура Индепеденс I на северном Гренланду. То је био део арктичке традиције малог алата. Око 800. године п. н. е, култура Сакак је нестала, а појављује се ранодорсетска култура на западу Гренланда и култура Индепеденс II на северу Гренланда. Дорсет култура је била прва култура која се проширила по целој гренландској обалној области, како на западној тако и на источној обали. Популација културе Дорсет живела је првенствено од лова на китове и ирвасе.
Нордијско насеље Од 986. године западну обалу Гренланда населили су Исланђани и Норвежани, кроз контингент од 14 чамаца које је водио Ерик Црвени. Нови досељеници су основали три насеља у југозападном делу острва у којима су живели следећих 450 година, да би изненада нестали.
мини|лево|Црква из 1408. године као сведочанство о гренландским Викинзима За време топлог средњовековног периода становништво Гренланда бавило се пољопривредом али само у плодним фјордовима у јужном делу острва. Становништво је живело од обрађивања земље, лова и трговине са осталим деловима Скандинавије. Скандинавски монаси су преобратили становнике у хришћанство, а на Гренланду је чак био постављен бискуп. Европски досељеници су живели у добрим односима са Инуитима који су се око 1200. године доселили из Северне Америке. Гренланд је 1261. године постао део Краљевине Норвешке. Норвешка је ушла у Калмарску унију 1397. и касније у персоналну унију са Данском.
После скоро пет векова живота на Гренланду, скандинавски досељеници су једноставно нестали, највероватније у 15. веку за време „малог леденог доба“ када се клима погоршала, а контакт са Европом прекинуо. Пронађене кости из тог периода указују да је тадашње становништво патило од неухрањености. Постоје и веровања да су тадашњи Гренланђани помрли од куге или да су били жртве Инуита. Неки историчари сматрају да су баскијски или енглески гусари или трговци робљем узроковали нестанак гренландских заједница. Постоје тврдње да је разлог била све сувља клима.
Од Килског споразума до Другог светског рата Унија Данска-Норвешка је 1721. положила право на територију Гренланда. Везе Гренланда са Норвешком прекинуте су споразумом у Килу 1814. године када је Шведска добила контролу над Норвешком, док је Данска задржала прекоморске територије које су тада обухватале неколико мањих територија у Индији, западној Африци и Карибима, као и Фарска Острва, Исланд и Гренланд. Норвешка је касније, у јулу 1931. године, окупирала део источног Гренланда. Данска и Норвешка су за помоћ у решењу спора овластиле Међународни суд правде 1933. године када Норвешка губи спор.. PCIJ Series A/B No. 53 (1933)
мини|Ловац на поларне медведе, 1904. година
Почетком Другог светског рата, 9. априла 1940, Немачка окупирала је Данску чиме су везе Гренланда са Данском прекинуте и Гренланд постаје самосталан. Сједињене Америчке Државе су 8. априла 1941. године окупирале Гренланд да би га одбраниле од могуће инвазије Немачке. Захваљујући приходима од експлоатације неколико рудника криолита, Гренланд је био у могућности да купује робу у САД и Канади. Главне ваздухопловне базе биле су у местима Нарсарсуак и Кангерлусуак.
Током овог рата, систем власти се променио: гувернер Еске Брун владао је острвом по закону из 1925. године који је омогућавао гувернерима да преузму контролу под екстремним околностима. Гувернер Аксел Сване премештен је у Сједињене Државе да предводи комисију за снабдевање Гренланда. Данска патрола Сириус чувала је североисточне обале Гренланда 1942. године користећи псеће саонице. Открили су неколико немачких метеоролошких станица и алармирали америчке трупе, које су уништиле објекте. Алберт Шпер, немачки архитекта и један од петорице највиших званичника нацистичке владе је након пропасти Нацистичке Немачке, накратко размишљао о бекству малим авионом како би се сакрио на Гренланду, али се предомислио и одлучио да се преда оружаним снагама Сједињених Америчких Држава.
Након Другог светског рата Гренланд је био заштићено и врло изоловано друштво до 1940. године. Данска влада задржала је строги монопол гренландске трговине, дозвољавајући само бартер размену (роба за робу) са британским китоловцима. У ратно време Гренланд је развио осећај самопоуздања кроз самоуправу и независну комуникацију са спољним светом. За време рата, Гренланђани су стекли корисна искуства у вођењу државе као и у спољној политици.
Међутим, 1946. године у извештају савета Гренланда (-{Landsrådet}-) предложено је да се не праве никакве радикалне реформе система. Две године касније, направљени су први кораци ка промени државног уређења. Године 1950. у прогласу стоји да је Гренланд модерна социјална држава са Данском као спонзором и примером. Данским уставом од маја 1953, Гренланд је постао интегрални део Данске монархије и добија представнике у данском Фолкетингу. Са Данском 1972. године улази у ЕУ, а 1979. године, као последица референдума, Гренланд је добио локалну власт - сопствену извршну власт, парламент (иако и даље даје два представника у данском парламенту) и судове, али је Данска задржала контролу над спољним пословима. На новом референдуму у фебруару 1982. године, грађани Гренланда су, тесном већином, одлучили да Гренланд иступи из Европске уније, што је и довршено, 1985. године.
Према резултатима референдума одржаног у новембру 2008. године, гренландске власти од 2009. године преузимају судски систем острва и унутрашњу политику, док у ингеренцији Данске остају спољашња политика и одбрана острва.
Независност Гренланда После Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе су развиле геополитички интерес за Гренланд, а 1946. године САД су понудиле откуп острва од Данске за 100.000.000 долара. Данска је одбила ту понуду. Разлог америчке „загрејаности“ за Гренланд била је чињеница да је он (Гренланд) узрок многим климатским променама на северној хемисфери, тако да онај ко има податке о времену на Гренланду може да предвиди стање климе изнад северног Атлантика и западне Европе, што је (имајући у виду (не)развијеност глобалних метеоролошких служби у оно време) представљало значајну стратешку предност у односу на Источни блок. Проблем је разрешен тек 10 година касније, споразумом из априла 1951. којим је дато право Данској да, у наредних 20 година, остварује право контроле над главном америчком војно-поморском базом на Гренланду, као и да заснива заједничка (са САД) одбрамбена подручја (пре свега радио и метеоролошке инсталације). Овај уговор је представљао само формалност, који је, у суштини, дао легитимитет даљем присуству америчких војних снага на Гренланду, пошто је две године раније (1949) основан НАТО савез, чији је члан, од оснивања, била и Данска, а чланице НАТО пакта су у обавези да уступе војне базе за потребе Савеза, али имају право да постављају нека ограничења. А управо то је, овим уговором, одузето Данској. У августу 2019. године, амерички председник Доналд Трамп поново је предложио куповину земље, подстичући премијера Гренланда Ким Киелсена да изјави: „Гренланд се не продаје и не може се продати, али Гренланд је отворен за трговину и сарадњу са другим земљама - укључујући и Сједињене Америчке Државе.”
мини|Национални дан Гренланда Данским уставом из 1953. године, колонијални статус Гренланда престао је када је острво било укључено у Данску. Данско држављанство проширено је на Гренланђане. Данска политика према Гренланду састојала се у културне асимилацији Гренланђана. Током овог периода, данска влада промовисала је искључиву употребу данског језика у службеним стварима и тражила од Гренланђана да одлазе у Данску на своје средње образовање. Много гренландске деце одрасло је у интернатима на југу Данске, а један број је изгубио културне везе са Гренландом. У томе је делимично успела. Гренландска елита је почела да поново гради гренландски културни идентитет. Покрет се развио у корист независности, достигавши врхунац 1970-их. Као последица политичких компликација у вези са уласком Данске на заједничко европско тржиште 1972. године, Данска је почела да тражи другачији статус за Гренланд, што је резултирало Законом о локалној владавини из 1979.
То је Гренланду дало ограничену аутономију са сопственим законодавством које је преузимало контролу над неким унутрашњим питањима, док је парламент Данске задржао потпуну контролу спољне политике, безбедности и природних ресурса. Закон је ступио на снагу 1. маја 1979. Данска краљица Маргарета II и даље је остала шеф Гренланда. Гренланд је 1985. године напустио Европску економску заједницу (ЕЕЗ), јер се није слагао са прописима о комерцијалном риболову и забрани производа од коже фока. Гренландски гласачи на референдуму 25. новембра 2008. године подржали су већу аутономију Гренланда.